А. Апостоловски: Напад на светиње по диктату НАТО-а

Генерал Бен Хоџис још летос је тражио да се региону „помогне” да се одупре утицају СПЦ, наводећи да је „исувише везана за Русију”

Потписујући контроверзни закон о слободи вероисповести у Црној Гори, Мило Ђукановић је успео готово немогуће. Ујединио је папу Фрању, васељенског и руског патријарха, Венецијанску комисију и коначно – Србе. На другој страни, као шеф црногорске државе, учинио је супротно: поделио је грађане Црне Горе. Док је на Цетињу јуче у подне почела шетња групе Цетињана у организацији „Црногорски националисти”, који су контрамитингом одлучили да се супротставе најављеној литији верника СПЦ и грађана који се супротстављају отимању имовине Српске православне цркве, сазнало се да је молебан и молитвени ход забранило цетињско одељење безбедности.

Група из организације „Црногорски националисти” окупила се да каже како су светиње СПЦ заправо црногорске, а окупљени су певали песме и величали једног од вођа Божићне побуне из јануара 1919, Крста Зрновог Поповића, уз поклич „Е вива Монтенегро”. Придружио им се и саветник премијера Душка Марковића Срђан Кусовац, који је на свом фејсбук профилу објавио фотографију „На Цетињу нема шетње”.

Да државни интервенционизам власти у Подгорици над светињама СПЦ има геополитичку позадину, не само да је назначио поглавар непризнате Црногорске православне цркве Мираш Дедеић, упоређујући доношење закона с референдумом на ком је изгласана независност Црне Горе и њен улазак у НАТО, већ је и амерички генерал Бен Хоџис још летос апеловао да се региону и Србији помогне да се одупру Српској православној цркви. Бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи рекао је да је СПЦ исувише везана за Русију, а сличне изјаве давао је и у неколико наврата Мило Ђукановић. Ако је Дедеић, чија је црква основана у полицијској станици, упућен у питања безбедности, па упозорава на грађански рат уколико се не примене одредбе закона, далеко злокобније звуче сазнања подгоричких Вијести да је крајем новембра прошле године у Црној Гори боравио НАТО контрахибридни тим. Према информацијама из црногорског министарства одбране, Црна Гора је у алијанси препозната као земља под великим хибридним утицајем, пре свега Србије и Русије.

Из тог ресора су за овај дневник навели да су у НАТО контрахибридном тиму били „експерти из земаља чланица НАТО-а који се баве питањима стратешких комуникација, очувања критичне инфраструктуре, питањима сајбер-одбране”. Лист пише да представници власти последњих месеци указују на ову проблематику и опасност од хибридног рата, док аналитичари наводе да је то „врста еуфемизма, односно огољена пропаганда у којој нема скрупула да се неко оптужује за све и свашта”.

Подаци о хибридним претњама третирају се као тајни, па је скупштински Одбор за одбрану и безбедност о томе расправљао у децембру иза затворених врата, пишу Вијести. Да ли је тада дато зелено светло за активирање закона који се припрема већ пет година?

Овакве констатације показале су да и министар одбране Србије Александар Вулин уме да буде духовит, што је још једна од манифестација спорног закона. Вулин је, наиме, позвао јуче свог црногорског колегу Предрага Бошковића да због добросуседских односа објасни какве су то хибридне претње стизале у Црну Гору из Србије и како им је то одговорио НАТО тим који је на позив Министарства одбране Црне Горе стигао у помоћ угроженој Црној Гори.

– Једини хибриди који стижу у Црну Гору из Србије јесу хибриди семенског кукуруза, а ту ваљда нема претње, а још мање разлога за ангажовање НАТО пакта. НАТО може да буде миран што се Србије тиче, али да ли може да се ослони на савезника који тако лако кука за помоћ, показаће време. Очекујемо објашњење или извињење – казао је Вулин.

У интерпретацији ставова режима у Подгорици заиста се стиче утисак да је Србија та која је донела Закон о слободи вероисповести и да су у српској скупштини похапшени сви опозициони посланици и одвезени у марицама из парламента, како је то учињено у престоници Црне Горе. Уосталом, председник Праве Црне Горе, Марко Милачић, оштро је реаговао на изјаву амбасадорке Велике Британије Алисон Кемп, да Црна Гора може рачунати на подршку Уједињеног Краљевства у борби против „малигних утицаја”, поруком да то може само неко коме су страни сви принципи дипломатије. Истакавши да је британска амбасадорка „малигним фактором” прогласила домаћина куће у којој борави, Милачић је указао да је српски народ препознатљив по гостопримству.

Упитавши да ли је то неко ново време, неки неоколонијални свет који је, како је навео, Велика Британија наметнула добром делу планете или само одсуство елементарне пристојности и доброг васпитања, Милачић каже да се то још не зна. – Али прогласити домаћина куће у којој се борави „малигним фактором” може само неко коме су страни сви принципи дипломатије, али и људскост – поручио је Милачић у одговору британској амбасадорки.

Да ли су НАТО тимови заиста инсталирани у региону, опкољавајући Србију, како такође тврди Милорад Додик, а да подгоричка власт и њихов канонски непризнати представник на небесима, господин Дедеић, представља портпарола који призива Шесту флоту уместо Свевишњег, или је позивање на НАТО само маска за политички прагматизам Мила Ђукановића, најдуговечнијег владара у Европи? Да ли је човек који је дошао на власт у време последњих дана партијског шефа Источне Немачке Ерика Хонекера, а закачио је и мандат Роналда Регана, пустио у оптицај закон како би, изазивањем дубоких подела у Црној Гори, мобилисао своје бирачко тело и обезбедио што бољу стартну позицију на парламентарним изборима?

Манипулишући религијским осећањима, Ђукановић јача своју позицију, уздрману изгнанством Душка Кнежевића, који управо из Лондона шаље компромитујући материјал о корупцији владајуће гарнитуре у Подгорици. Кнежевић, некадашњи блиски сарадник Ђукановића, не налази се, дакле, у близини малигног Кремља, већ борави недалеко од Темзе. Мило је атеиста, али логично звучи теорија како покушава да, мешајући се у божанске послове, очува световну власт.

 

Аутор Александар Апостоловски

 

Насловна фотографија: EPA/OLIVIER HOSLET

 

Извор Политика, 23. јануар 2020.