Фонд ККР постао већински власник Аксел Шпрингера

Комисија за заштиту конкуренције у Србији одобрила је ову аквизицију, наводећи да не постоје услови да компанија оствари монополски статус

Куповином око 43 одсто немачке компаније Аксел Шпрингер, амерички инвестициони фонд ККР постао је њен већински власник. Тиме је ККР постао и сувласник фирме Рингиер Аксел Шпрингер медија која је присутна на медијском тржишту Србије као издавач Блица, НИН-а, специјализованих магазина и неколико портала. Ову куповину, вредну скоро 3 милијарде евра, у децембру је одобрила и наша Комисија за заштиту конкуренције. Аксел Шпрингер, издавач бројних медија попут таблоида Билд, дневних новина Велт, утицајних портала Бизнис Инсајдер и Политико.еу, од августа 2019. више није у већинском власништву породице Шпрингер.

Како је у августу пренео Ројтерс, из америчког инвестиционог фонда ККР – који је до прошле године био већински власник Н1 канала – саопштили су да су купили 43,54 одсто удела, чиме су претекли власницу Фриде Шпрингер која сада има 42,6 одсто. Према договору, међутим, ниједна важна одлука не може да се донесе без њене сагласности како би се „осигурао континуитет у вођењу компаније“ основане 1946. године и чија је вредност процењена на 6,8 милијарди евра. Један од главних разлога за купопродају, како су навели из ове компаније, јесте њихова намера да постану водећи светски провајдер дигиталног садржаја, у чему ККР има „значајну експертизу“, те је зато постао њихов „стратешки и финансијски партнер“.

Аксел Шпрингер, заједно са швајцарском компанијом Рингиер, поседује Рингиер Аксел Шпрингер медија која преко више ћерки-фирми послује и у Србији као издавач медија – недељника НИН, дневног листа Блиц, издања Блиц жена, портала Блиц онлајн, Noizz, Жена.рс, Пулс онлајн, форума Ана.рс, видео платформи Блиц ТВ и Clip.rs, магазина Оригинал који је покренула фондација Новак Ђоковић и часописа Elevate компаније Ер Србија. Да би могли да уђу на тржиште Србије, ККР и Аксел Шпрингер тражили су одобрење Комисије за заштиту конкуренције, која је у децембру куповину одобрила оценивши да „ниједно од друштава ККР Групе није активно у Србији на истом тржишту као Аксел Шпрингер“. Другим речима, Аксел Шпрингер неће имати монопол.

БОРБА ЗА ПРЕВЛАСТ
Како стоји у решењу Комисије, интерне процене Рингиер Аксел Шпрингера за 2018. годину које им је компанија доставила, показују да у укупном броју продатих дневних новина у Србији, Блиц има 10-20 одсто удела. Већи број продатих примерака има једино Информер (20-30 одсто удела), док су му конкуренти Вечерње новости, Курир, Српски телеграф и Ало који сви имају по 10 до 20 одсто удела у укупном броју продате штампе, док Политика заузима 5 до 10 одсто тржишта.

Када је реч о периодичној штампи, односно специјализованим часописима, недељницима и слично, Аксел Шпрингер „држи“ чак 50-60 одсто тржишта у Србији, и то пре свега са часописима намењеним женској публици – Блиц жена и Блиц пулс. Од укупног броја примерака, часописи економске и политичке садржине, у које спада и недељник НИН, заузимају од 20 до 30 одсто удела.

По броју продатих примерака у категорији женских часописа, Рингиер Аксел Шпрингер се у Србији такмичи са издањима Колор прес групе у власништву Велибора Ђуровића и Роберта Чобана – Скандал, Свет, Стар, Хелоу, Глориа, Стори – која доминирају на домаћем тржишту са 50-60 одсто удела. Лепа и срећна, часопис који издаје Адрија медија груп Игора Жежеља, заступљена је на тржишту са 5-10 одсто удела. У сегменту часописа са економском и политичком садржином, конкуренти НИН-а су Недељник (30-40 одсто тржишта), фирме које издају Печат и Време имају по 10-20 одсто удела, док Publisher DOO, издавач листа Експрес, има 5 до 10 одсто.

И на тржишту штампања дневних новина, Рингиер Аксел Шпрингер доминира са својом штампаријом АПМ Принт која штампа 70 до 80 одсто дневне штампе – у мањој мери за своје потребе (Блиц), а у већој мери услужно (овде се штампају и Информер, Ало и Курир). Конкуренти су им штампарија Борба – где се од дневних новина штампају Данас и Вечерње новости – као и штампарија Политике, у којој се штампа истоимени лист. Обе заузимају по 10-20 одсто тржишта.

Према подацима Рингиер Аксел Шпрингера, ова компанија има и највећу зараду од реклама у штампи (20-30 одсто од укупне зараде), иза тога са нешто мањом зарадом су издања Адрија медија груп и Колор медија интернешенел, док фирме које су издавачи Српског телеграфа, Новости и Ало најмање приходују од реклама.

 

Аутор Марија Вучић

 

Извор raskrikavanje.rs, 23. јануар 2020.

 

ЈУНАЈТЕД МЕДИЈА ОБРЋЕ МИЛИОНЕ, А ДОБИЈА СУБВЕНЦИЈЕ ОД СРБИЈЕ
Финансијски извештај “Адрија Лукско груп” из Луксембурга, у оквиру које је Јунајтед медија, али и фирма СББ, показују да ова предузећа користе бенефите Србије. Како пишу Новости, тако је СББ добио подстицаје од Министарства финансија 2016. на 10 година, али износ субвенција јавности није познат.

Уз то, компанија “Адрија Лукско”, у 2017. години, добија кредит од 60 милиона евра од Комерцијалне банке, која је у том моменту била финансијска институција са највише ненаплаћених кредита, наводи лист. Ово је, како се додаје, само део јавних и званичних података, у оквиру годишњег финансијског извештаја агенције за привредне регистре у Луксембургу који је прошао кроз руке ревизора. Финансијски извештај јасно показује и да је чиста зарада компаније “Адрија Лукско груп” у 2016. години била 190.248.000 евра, док је у 2017. она била 223.134.000 евра. Нејасно је због чега фирма са тако добрим пословањем добија подстицаје државе Србије, нарочито што им је зарада за годину дана порасла за 33 милиона евра, констатују Новости.

И док се бура око сукоба измеду “Јунајтед групе” и “Телекома Србија” не стишава, а рат се, чини се, највише води око спортских канала, саговорник Новости објашњава да је “Адрија Лукско”, 2012. године, куповином фирми ИКО и “ИКО Поланд” стекла право и на Спорт клуб.

То, међутим, није на време било пријављено Комисији за заштиту конкуренције Србије, иако је постојала обавеза. То је учињено на брзину у децембру 2013. године, како би касније могла да буде одобрена најважнија трансакција између Инвестиционог фонда ККР и “Словенија броадбенд”. Тада је било питање како да се пријави велика трансакција, кад није била претходно пријављена, мања, око Спорт клуба. Онда је Комисија, по хитном поступку, у децембру 2013. године одобрила узимање Спорт клуба, а у фебруару 2014. и спајање ККР и “Мид Европа”.

У образложењу су, такође, не тако транспарентно, одобрили и преузимање канала “Синеманија”, “Јунајтед медија продакшн” и “Џет ТВ Шабац”, пишу Новости. “Док ККР није ушао у ову причу, био је општи хаос око пријављивања Комисији за заштиту конкуренције”, објашњава саговорник листа.

Није Србија једина која је кубурила са оператерима и емитовањем. Словеначка Агенција за заштиту конкуренције је због касно пријављене концентрације изрекла новчану казну у износу од 3,7 милиона евра, друштву “Јунајтед медија”, која се односи на издавање телевизијских програма Спорт клуб. Ништа блажа није била ни Комисија за заштиту конкуренције БиХ која је утврдила да је “Јунајтед медија дистрибушн”, путем свог заступника, Спорт клуб Сарајево, злоупотребио доминантан положај. Због тога их је суд у БиХ казнио са 250.000 конвертибилних марака.

 

Насловна фотографија: REUTERS/Brendan McDermid

 

Извор Танјуг/Б92, 24. јануар 2020.