Ирак на прекретници

Хаотична ситуација у Ираку чини да повратак на статус кво успостављен 2003. године буде незамислив. Али постоји и скривена америчка агенда

Одлазак бившег команданта Кудс снага Касема Солејманија почиње да се осећа у Ираку. Два састанка која је амерички председник Доналд Трамп имао са лидером ирачке курдске регионалне владе Нечирваном Барзанијем и председником Ирака Бархемом Салехом у Швајцарској, у среду, на маргинама Светског економског форума, симптоматична су за агенду Вашингтона да се настави са сузбијањем иранског утицаја у Ираку.

Барзани постаје кључни саговорник Вашингтона у новим околностима, који би имао главну улогу у консолидацији аутономије курдских региона на северу Сирије. Заиста, из перспективе Вашингтона, Ирачки Курдистан остаје оаза стабилности и може бити упориште за отворено америчко војно присуство у региону. Евакуација нафте из источне Сирије такође постаје изводљива преко Ирачког Курдистана.

С обзиром да премијер Абдул-Махди за сада остаје на руководећој позицији, Багдад је дисфункционалан и није у могућности да наметне власт над регионом северног Курдистана. Поред тога, познато је да је Салех, који је и сам етнички Курд, вољан да себе учини корисним за Американце у превладавању вакуума моћи.

Узевши у обзир хаотично стање односа између шиитских странака и нагодбе које САД имају са многима од њих, данас у шиитском јавном мњењу не постоји средишња тачка која би могла да каналише латентна антиамеричка осећања. И управо на овом пољу се највише осећа одсуство Касема Солејманија. Он је широм региона изградио мрежу и уживао поверење својих ирачких партнера. Требаће времена да се порушени мостови поправе, ако се то уопште икада и деси.

Ожалошћени носе иранске заставе и слике убијеног Солејманија током сахране у Керману, 07. јануар 2020. (Фото: Erfan Kouchari/Tasnim News Agency via AP)
Ожалошћени носе иранске заставе и слике убијеног Солејманија током сахране у Керману, 07. јануар 2020. (Фото: Erfan Kouchari/Tasnim News Agency via AP)

Много тога ће зависити од успеха „марша милиона“ у Багдаду у петак. Позив за марш стигао је од проповедника Моктаде ел Садра, који је националиста, али који се у последње време све више приближава Ирану. Протест прети да апсорбује и маргинализује протесте подржане од стране САД-а последњих месеци, који су имали за циљ да поткопају ирански утицај у Ираку.

Велико питање тиче се будућности паравојне формације којом је претходно командовао моћни вођа шиитских милиција, Абу Махди ел Мухандис (који је убијен у истом америчком нападу на Солејманија). Реч је о Покрету за националну мобилизацију (ПМФ) који сачињава 100.000 људи из педесетак различитих милиција, углавном – али не и у потпуности – шиитских бораца, у оквиру којих групе повезане са Ираном вероватно чине мањину. Ове конкурентске фракције у ПМФ-у имају историју међусобних сукоба и исказују верност различитим ауторитетима.

Ел Мухандис био је идејни творац ПМФ-а, под директним надзором Солејманија. За Иран ће бити немогуће да поново створи вођство које су ове две титанске фигуре дале покрету отпора у Ираку. Да ли ће ПМФ остати моћна политичка фракција или ће постати плен предаторским силама у неизвесним временима која надолазе? У одсуству ефикасне централне команде, борбе за наследство могу избити чак и између група повезаних са Ираном у оквиру ПМФ-а и Ел Садровог блока.

У хаотичној ситуацији која се развија у Ираку, чини се да је за ирачку политику немогуће да се врати на статус кво. Такође се чини да постоји и скривена америчка агенда. Демонстранти подржани од стране САД-а су одбацили нове кандидате за премијера и траже окончање корумпираног политичког система подељеног по секташким (верским) линијама. То бескрајно компликује избор новог премијера. Оваква пат позиција одговара Сједињеним Државама будући да политичким системом доминирају ноторно корумпиране странке повезане са Ираном, премда је такав корумпирани систем створио Вашингтон током периода окупације.

Присталице ирачког проповедника Моктаде ел Садра машу ирачким застава током протестног скупа под називом „марш милиона“, Багдад, 24. јануар 2020. (Фото: Ahmad Al-Rubaye/ AFP/ Getty)
Присталице ирачког проповедника Моктаде ел Садра машу ирачким заставама током протестног скупа под називом „марш милиона“, Багдад, 24. јануар 2020. (Фото: Ahmad Al-Rubaye/AFP/Getty)

Постоји растућа опасност да пропаст ирачке државе може довести до понављања историје. Слични хаотични услови довели су до Рамазанске револуције у фебруару 1963. (војни удар од стране ирачког крила Бат партије), коју је наводно подржала америчка Централна обавештајна агенција. Трамп би несумњиво био задовољан таквим исходом.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Насловна фотографија: REUTERS/Alaa al-Marjani

 

Извор Indian Punchline