Izrael, Poljska i Rusija: godišnjica, istorija i politika

Ako je nesporno ko je podneo najveće žrtve i ko je imao presudnu ulogu u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, izbijanje tog sukoba tek će biti predmet polemika

Često se ovih dana citira misao američkog pisca Viljema Foknera: “Prošlost nikada nije mrtva; ona nije čak ni prošla”. Jer, od godišnjice do godišnjice vezane za Drugi svetski rat, sve je jača borba za sećanja i tumačenja istorije. Tako je i pred ovogodišnje obeležavanje oslobođenja Aušvica i dana Holokausta, na relaciji Brisel–Varšava–Moskva–Izrael.

Međunarodni dan Holokausta je 27. januar, u znak sećanja na dan kada je Crvena armija 1945. oslobodila zloglasni nacistički koncentracioni logor Aušvic. Pred početak Foruma o Holokaustu u Jerusalimu, 23. januara, direktor Muzeja Aušvic–Birkenau u Poljskoj, Pjotr Civinski, kritikovao je tamošnje organizatore. Rekao je da je glavni događaj trebalo da bude onaj u Poljskoj, koji će se održati u ponedeljak, 27. januara, na dan oslobođenja logora. Tvrdi da Fondacija Svetskog foruma o Holokaustu želi da zameni godišnji događaj u Aušvicu.

Marko Babić, profesor na Univerzitetu u Varšavi, kaže – “ne da zameni, već da bude konkurencija”. “Ako ćemo iskreno”, dodaje Babić, “lista gostiju iz sveta politike je mnogo jača u Jerusalimu, nego u Aušvicu. U Izrael je na Forum o Holokaustu došlo više desetina šefova država i vlada, i jedno je od najvećih takvih okupljanja u istoriji Izraela. U Forumu žale zbog kritika iz Poljske, jer, kažu, događaj se koncentriše na formiranje globalnog saveza za borbu protiv rastućeg antisemitizma.

Predsednik Izraela Ruven Rivlin je u sredu, pozdravljajući goste, rekao da “je Jad Vašem vodeći centar za istraživanje Holokausta”. “Uloga političkih lidera je da oblikuju budućnost, ostavimo istoriju istoričarima”, rekao je Rivlin.

BEZ PREDSEDNIKA POLjSKE NA FORUMU
A to nije lako. Zato u Jerusalim nije došao poljski predsednik. Andžej Duda bojkotuje Forum jer je Vladimir Putin stavljen na listu govornika, a on nije. A želeo je, kaže, da ukaže na reviziju istorije Drugog svetskog rata, kojom se, smatra, Putin sve češće bavi. Iz Izraela je saopšteno da Andžeju Dudi nije ponuđeno da govori na Forumu jer Poljska nije bila među zemljama oslobodiocima, a da nemački predsednik govori jer preuzima odgovornost za učinjeno.

Marko Babić kaže da je to konsekvenca poljske politike poslednjih godina koja ume da bude i rusofobična i evrofobična. “Poljska je u nekoj vrsti izolacije”, dodaje, “i to se vidi na obeležavanju jednog tužnog događaja i vidimo mešanje politike i istorije”. “Inače i američki potpredsednik Majk Pens je u Jerusalimu, a drugorazredni američki političar dolazi u Aušvic. Kad govorimo o velikom savezu sa SAD, vidi se na terenu da nije baš tako”, kazao je Babić.

“DISTORZIJA ISTORIJE”
S druge strane, to što predsednik Poljske nije na listi govornika, neretko se povezuje poljskim zakonom iz 2018, koji Izrael smatra spornim. “Izrael kritikuje Poljsku i predsednika zbog Zakona o Holokaustu”, objašnjava istoričar Stefan Radojković iz Muzeja žrtava genocida. “U zakonu se zabranjuje spominjanje poljskog saučesništva u uništenju Jevreja Poljske. Nemci su glavni i odgovorni za to, ali imali su saradnike među Poljacima. To im Izrael zamera”, objašnjava Radojković.

Direktor Muzeja Aušvic kaže da je posredi distorzija istorije. Bilo je, dodaje, primera da su Poljaci tokom rata Jevreje javno kritikovali, pljačkali i čak ubijali. Ali bilo je i pojedinaca i organizacija koje su bile aktivne u spasavanju Jevreja. To plastično opisuje rečima da “bomba koja je pala na Hirošimu nije japanska samo zato što je tamo udarila”.

“Nad Poljskom je ta senka”, kaže dugogodišnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović. “Pošto je Aušvic na njihovoj teritoriji, ne žele da se vezuje za njih jer je to nacistički logor. Poljska je tada bila okupirana, sasvim je razumljivo ta gorčina kod njih. Kad god se pomene Aušvic , vezuje se za Poljsku”, istakao je Stojanović. Poljsko ministarstvo spoljnih poslova je pred događaj u Jerusalimu uputilo poziv Putinu da govor ne koristi za manipulaciju istorijom.

PAKT I REZOLUCIJE
Sve napetijim odnosima između Varšave i Moskve, koji su kulminirali pred Forum u Jerusalimu, pomogao je i Brisel. U septembru 2019. Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom “poziva zemlje EU da jasno osude zločine i agresiju koju su počinili totalitarni komunistički režimi i nacistički režim”.

Stefan Radojković smatra da postoji kontinuitet rezolucija i deklaracija. “Prva je 2005. deklaracija Evropskog parlamenta koja počinje sa praksom izjednačavanja komunizma i nacizma. To je kasnije nastavljeno u Savetu Evrope 2006. Tu je i Praška deklaracija u Senatu Republike Češke i kasnije još jedna rezolucija Evropskog parlamenta 2008, gde se 23. avgust proglašava za dan Evrope u znak sećanja na pakt Ribentrop–Molotov, gde se izjednačavaju, kako piše, staljinizam i nacizam”, napominje Radojković.

Prošlogodišnja rezolucija Evropskog parlamenta opisuje Drugi svetski rat kao “neposredan rezultat” pakta o nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Trećeg rajha, nazvanog Ribentrop–Molotov po ministrima spoljnih poslova koji su ga potpisali 1939. godine. Sporan je tzv. “tajni protokol” koji je ukazivao da Nemačka i Sovjetski Savez želele da podele Evropu na sfere uticaja.

Istoričar Aleksej Timofejev navodi da je taj protokol govorio o teritorijama koje su pripadale carskoj Rusiji i koje su 1917, usled aktivnosti revolucionarnih vlada, bile odvojene. “SSSR je, potpisujući protokol, uradio korisnu i pametnu stvar. Za Sovjetski Savez bilo je jako bitno odložiti napad na sebe i odložiti ga na godinu ili dve. Bilo je važno početi taj rat, ne u usamljenom stanju, nego u savezništvu sa drugim državama koje su tada već u konfliktu”, smatra Timofejev.

Radojković veruje da do inflacije evropskih rezolucija i deklaracija dolazi posle 2004. godine, odnosno posle najvećeg proširenja EU, u koju tada ulaze i zemlje koje su nekada bile deo SSSR-a. “Pošto moraju da pokažu da su demokratske zemlje, njihova prošlost mora da bude izrazito prodemokratska i da se napravi otklon od komunističke prošlosti. One svoj identitet grade ka EU, ka zajednici demokratskih zemalja. Ali kad se gradi identitet, on se gradi u odnosu na ono što ne želite da budete. U ovom trenutku oni ne žele da se percipiraju kao deo nekadašnjeg sovjetskog bloka, odnosno Varšavskog pakta”, istakao je Radojković.

ARHIVI, ISTORIJA I REVIZIJA
Posle rezolucije Evropskog parlamenta iz decembra, Vladimir Putin ne da nije štedeo reči već je prebacio deo odgovornosti za izbijanje rata na samu Poljsku. Rekao da su otvorene neke nove arhive i citirao je dnevnik poljskog ambasadora u Nemačkoj pred Drugi svetski rat. Čak ga je nazvao “antisemitskom svinjom”.

Miroslav Stojanović napominje da je pomenuo posebno ambasadora Jozefa Lipskog, koji je bio ambasador u Berlinu od 1934. do 1939. “On je poslao telegram u Varšavu, gde kaže da mu je Hitler rekao da je rešio da se otarasi Jevreja, da ih likvidira i da ono što je ostalo preseli u Afriku, u neku koloniju. I onda šalje komentar, gde piše da je bio oduševljen tom Hitlerovom izjavom i da će mu, ako to ostvari, podići veličanstveni spomenik u Varšavi”, istakao je Stojanović.

Marko Babić napominje da treba zapamtiti da je Poljska, kada se ponovo pojavila na istorijskoj sceni, odmah suočila sa dva problema. “To su Nemačka i sovjetska Rusija. Obe su sve vreme međuratnog perioda smatrale da je Poljska ‘sezonska država’ koja je trenutno tu, ali svima smeta i trebalo bi je likvidirati. Poljska je zato pokušavala politički da balansira, a to se završilo katastrofom 1939. godine”, kazao je Babić.

Timofejev smatra da “Poljska više nema taj apsolutni idealni simbol kao nekada, što je opevano u čuvenoj pesmi ‘Poljska, zemlja koja nikad nije dala kvislinga’. Ovi događaji malo urušavaju potpunu nevinost Poljske u međuratnom periodu”.

Babić podseća da je antisemitizma bilo u velikom broju evropskih zemalja pre Drugog svetskog rata. Smatra da je “Putinovo podvlačenje poljskog antisemitizma instrument pokazivanja da Poljska ni tada, a ni danas nije tako demokratska kakvom bi htela da se pokaže. Cela priča o tumačenju istorije služi kao objašnjenje današnjih politika rusofobije jednog dela evropskih država”.

KATINSKA ŠUMA – RANA ZA POLjSKU
U nastavku debate koja se razvila posle oštrih reči Putina, poljski premijer Moravjecki je rekao da on koristi Drugi svetski rat da sakrije probleme koje Rusija danas ima. Da su rat započeli Sovjeti i nacisti, rekla je i američka ambasadorka u Poljskoj, na šta je iz Rusije dobila dogovor da je dobro ako diplomatiju bolje poznaje od istorije.

Početkom veka i u nekim drugim političkim prilikama Putin i Evropa su se približavali. Ruski predsednik je govorio da je pakt Molotov–Riberntrop bio velika greška, a kada je premijer Poljske bio Donald Tusk, čak je otišao u Katinsku šumu, gde je tokom rata streljano oko 4.500 poljskih oficira.

Katinska šuma ostala je rana za Poljsku i zato što je nekoliko dana posle posete Tuska i Putina, 20 kilometara odatle, kraj Smolenska, pao avion sa 96 putnika, među kojima je bio predsednik Leh Kačinjski. Od tada, odnosi se pogoršavaju. Uopšte, Poljska, baltičke zemlje i Ukrajina su u zategnutim odnosima sa Rusijom. I svaki čas u današnja neslaganja uključuju istoriju.

Predsednik Vladimir Putin neće biti u Aušvicu 27. januara. Muzej mu je uputio poziv, ali je on rekao da ima druge obaveze. I već je očigledno, ako je nesporno ko je podneo najveće žrtve i ko je imao presudnu ulogu u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, izbijanje tog sukoba tek će biti predmet polemika. Istoričari kažu da su ovakvi događaji vreme da sadašnjost služi prošlosti, ali da se često dešava obrnuto. Političari u Jerusalimu danas se u jednom slažu, nikad nema previše događaja koji podsećaju na Holokaust.

 

Autor Nataša Đulić Banović

 

Naslovna fotografija: Pool photo by Abir Sultan

 

Izvor RTS, 24. januar 2020.