Н. Кецмановић: Хоће ли Запад преко Инцка покушати да ућутка Србе око Сребренице?

Британци рачунају да ће то бити довољно, јер ако се наметнутим законом ућуткају Срби, ко ће се други бавити истраживањем догађаја у Сребреници

На тајне обавјештајне извјештаје о збивањима у ратној Сребреници, у Српској и Србији је завладало позитивно узбуђење. Први су реаговали Додик и Дачић. У депримираном Сарајеву завладао је мук, а ни у Београду се нису огласиле Кандићка и Бисерко. Неки аналитичари у српским медијима су ненамјерно спустили тензију: „Па ми смо то одавно знали и говорили“. Наравно, није исто када исто кажу и Британци, који су на неки начин „себе ухватили у лажи“. Чинило се природно да ће најприје бити отворене расправе у британској влади, у парламенту, у обавјештајној заједници, и поготово у медијима.

Зашто је влада игнорисала своје обавјештајне извјештаје? Ко је одговоран? Премијер? Министар одбране? Унутаршњих? Или спољних послова? Ко је знао и ћутао, а од кога су сакривани подаци? – Ни говора о томе! Британска јавност је заокупљена „мегзитом“. У вријеме процвата демократије, људских права и владавине закона у метрополи, у колонијама под влашћу британске круне, важила су нека друга правила игре која је тумачио краљевски намјесник за Индију или вицекраљ за Аустралију, а данас зове високи предстваник УН и ЕУ за БиХ. Савремену верзију истих односа према Балкану дао је један британски еврозваничник. Роберт Купер у књизи Распад нација:

„Посмодерна држава има потешкоћу да се навикне на примену двоструких стандарда. Међусобно те државе функционишу на основу закона и сарадње али када су у питању државе изван њихових граница, Европљани морају да се врате грубљим методама – сили, првом удару, превари и свему што је потребно за оне који живе у свијету националних држава из 19 вијека. У џунгли треба користити законе џунгле …“

Британско свједочанство о Сребреници асоцира на својевремено откриће да је британски премијер Блер обезбиједио лажни алиби за амерички напад на Ирак. Испоставило се да Садам није имао хемијско оружје за масовно убијање, као што сада сазнајемо да ни ВРС није планирала напад на разоружану заштићену зону, него је испровоцирана операцијама наоружане АБиХ. Да ли је послије открића Блерове подвале, која је била casus belli прекинут напад на Ирак? Ни говора! Разлог за рат је промијењен: ширење демократије и људских права против Садамове диктатуре, а Блер је тобоже доказао невиност пред неком парламентарном комисијом.

Да ли ће сада због извјештаја британских обавјештајаца бити обновљени хашки процеси у којима је кључна тачка оптужнице била баш Сребреница? Ни говора! Британски амбасадор у БиХ Метју Филд већ је утјешио забринуте сарајевске новинарe лаконским одговором: „Уједињено Краљевство остаје при ставу да је у Сребреници био геноцид“. Психолошки је индикативна асоцијација екселенције Филда с обзиром да се у папирима нигдје и не спомиње ријеч „геноцид“. Неће бити да не постоји веза.

„Када није наишла на отпор ни бошњачких бранилаца енклаве, ни холандског батаљона, нити на интервенцију ваздушних снага УН, мала јединица ВРС одлуком нижег официра, ушетала се у Сребреницу. Иако бројнији и боље наоружан сребренички састав Армије БиХ током претходне ноћи је нестао из Сребренице на путу за Тузлу, уз пратњу већег броја цивила. Та прећутна мирна примопредаја Сребренице, „за канадске службе упућује на ‘мрачну тајну’“ – пише у извјештају. А шта је та „мрачна тајна“ одавно је дешифровао ратни предсједник општине Сребреница већ насловом књиге Договорени геноцид.

Аутор пише о томе како их је неколико мјесеци раније Алија Изетбеговић позвао на разговор у Сарајево и саопштио им да Клинтон, као услов за анимирање америчке јавности за ваздушну кампању на српске положаје, тражи пет хиљада муслиманских жртава. Описује како је шокиран одбио предлог, али и како су га неки други у војном врху општине прихватили. Уосталом, Изетбеговић је о захтјеву предсједника САД са говорнице упознао и шири састав СДА. Неким чудом број Муслимана побијених у масовном злочину од предмета до предмета у Хашком трибуналу варирао је баш од 4.000 до 8.000.

Намеће се питање: зашто су Британци ове документе уопште објавили и зашто баш сада? Према званичном саопштењу, држали су се закона о року за декласификацију докумената. „Владавина закона изнад свега“! Да ли су баш морали? Да ли су објавили баш све? – Пошто су Руси у СБ УН блокирали британско-америчку резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници, одлучили су да ту забрану преко Инцка наметну на српском дијелу Балкана. Недавно се в. п. В.И. пробудио из дугогодишње хибернације изјавом да ће „искористити бонска овлашћења управо у сврху забране оспоравања“. Рачунају да ће то бити довољно, јер ако се наметнутим законом ућуткају Срби, ко ће се други бавити истраживањем догађаја у Сребреници.

Заокупљена превирањима у Црној Гори, шиптарским таксама, усташким графитима, оспоравањима Дејтона, одбраном Хандкеа и сл., српска страна и не стиже да довољно реагује на све. Тај елемент хибридног рата, развлачења пажње и деконцентрације – путем све нових и нових провокација – политички комуниколози називају „причам ти причу“ или „систем Шехерзада“ . Најзад, сувише велики број држава и међународних институција и организација, као и политичара, дипломата, новинара, официра, обавјештајаца и енџиоваца партиципрало је у конструкцији званичне обмане о Сребреници. Толики су и толико били укључени да би се сада јавно „ујели за језик“ и признали да су лагали или били насамарени. Ипак, британски обавјештајни папири стигли су на вријеме да послуже ауторитативној „Међународној комисији за утврђивање страдања припадника свих народа у Сребреници“, коју је влада Републике Српске формирала крајем претпрошле године РС. Ваљда их Инцко забраном неће претећи.

 

Аутор Ненад Кецмановић

 

Насловна фотографија: Анадолија

 

Извор sveosrpskoj.com, 26. јануар 2020.