Данас је Савиндан, један од највећих српских празника

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје

Данас је Савиндан, један од највећих празника у Срба, посвећен првом српском архиепископу Сави, сину Стефана Немање, великог жупана српског. Растка Немањића, потоњег Светог Саву, рођеног између 1170. и 1175. године, који се упокојио у Господу 27/14. јануара 1235. у Манастиру Трново у Бугарској, Срби славе као првог учитеља и просветитеља, због чега се данас обележава школска слава у свим образовним институцијама.

– Светом Сави се многи моле за помоћ – каже етнолог Драгомир Антонић, аутор “Српског народног календара”. – Он је прави пример епифаније, веровања да свеци често походе људе у овоземаљском свету. Верује се да Свети Сава стално путује по свим земљама где живе Срби. Народ га највише поштује и зато му приписује разне божанске моћи.

Антонић додаје и да кад се пише живот Светог Саве, пише се, у ствари, почетак наше просвете у средњем веку. Срби га славе као првог учитеља и постоје многе приче, песме и легенде у којима Сава подучава српски народ разним вештинама. Ове године је 800 година откако је Свети Сава обзнанио капитално дело Законоправило или Крмчију.

– Законоправило, настало 1219. године, нема парњака у историји ниједног другог народа тога времена! О том делу најбољи зналац и преводилац, др Миодраг Петровић, пише: “Законоправило Светог Саве је најважнији државни, црквени, правни, историјски, књижевни рукопис који Срби имају. Захваљујући њему створена је Српска православна црква. Зато је она Светосавска и тога се никад не сме одрећи. Књига је и први Устав државе Србије. Кад је рукопис завршен, по примерак Законоправила добили су у руке сви епископи новоосноване аутокефалне архиепископије у Србији – тад се Србија простире до Јадранског мора – са обавезом да по њему управљају црквеним животом.”

Осим црквеног живота, Законоправило уређује односе у свим областима живота и пружа заштиту сваком појединцу. Води бригу о човеку још пре његовог рођења, од зачећа па све до смрти, а у неким питањима из области брачног и наследног права и после смрти. На основу њега сазнајемо шта се све сматрало социјалним случајем. Какве су мере предвиђене за отклањање последица. Социјално старање је изражено у многим видовима. Поред бриге о сиромашним и болесним, за које су подизани одговарајући домови, штићене су особе са телесним манама, утврђиване узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагане удовице, штићени робови од самовоље господара, најамници од израбљивања и злоупотребе послодаваца, дужници од зеленашења зајмодаваца.

– Нема сумње да је православна црква у Србији највише учинила да се већ у првим деценијама после њихове смрти прослави живот и рад Стефана Немање и његовог сина Саве – закључује Антонић. – Тако се свест о вредности њиховог делања раширила у све српске крајеве. Вечерња с литијом, свечана јутрења и свете литургије, све уз појање песама у којима се величају дела Светог Саве, сачувани су у свим крајевима где живе Срби.

Први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве био је чудотворац свог доба и по томе што је невероватно велики број дела учинио за свој народ. Од самог црквеног осамостаљења, до важних дипломатских путовања на којима је темељно градио позицију ондашње државе, као и њено јасно утемељење, до изградње манастира, невероватне посвећености Хиландару, изградње првих болница…

Данашњем савременику делује невероватно да је један човек оног доба успео да превали толике дистанце, да сваки разговор са тадашњим високодостојницима претвори у огромну благодет за свој народ и да том истом народу – све своје дело од срца подари.

ПОШТОВАЊЕ
Кнез Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. прогласио Дан Светог Саве за нерадни, а онима који не би тог дана дошли у цркву или дућан затворили, одредио да “не само глобу цркви плате, но и апсом и телесном казном каштиговани буду”.

Намесништво кнеза Михаила Обреновића одредило је 2. јануара 1840. да се Свети Сава сматра школским заштитником. Тад су уведене и школске прославе по гимназијама.

ХЛАДНОЋА И ВРЕЛИНА
Народно веровање каже да око Савиндана мало попусте јануарски мразеви и студен. Разлог томе је веома леп. – Предање каже да су се Свети Петар и Свети Сава договорили да један ослаби врућине око свог дана – Петровдана, а Сава ће умањити студен око свог дана у јануару месецу – објашњава Антонић. – Договор је постигнут да се људи зими не би смрзавали од мраза, а лети не би страдали због жеге или врућине.

ДРАШКОВИЋУ ПОВЕЉА У СМЕДЕРЕВУ
Добитник најзначајније награде овогодишњих Светосавских свечаности у Смедереву – Светосавске повеље је Дражен Драшковић (35), сарадник у настави на Електротехничком факултету у Београду. Докторске студије завршио је 2018. године са просечном оценом 10. Бави се вештачком интелигенцијом, и ради на више великих информатичких пројеката. Један је од иницијатора покретања информатичких одељења у школама у Србији.

 

Аутор З. Николић

 

Извор Вечерње новости, 27. јануар 2020.

 

СВЕТИ САВА – ПРИНЦ, МОНАХ, АРХИЕПИСКОП…
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Његов култ се вековима негује у народу. Ово је шест ствари које би требало да знате о Светом Сави.

СРПСКИ ПРИНЦ
Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

МОНАХ НА СВЕТОЈ ГОРИ
Након што је од оца добио на управу Захумље, 1192. године је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са оцем подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.

ПРОСВЕТИТЕЉ
У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.

ПРВИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП
Године 1219. Сава је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Именован је за првог српског архиепископа.

КЊИЖЕВНИ РАД
Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.

СНАЖАН КУЛТ У НАРОДУ
Умро је по повратку из Палестине у Бугарској 1236. године. Његове мошти су пренете у манастир Милешеву. Савин култ је у народу био јак. Због тога је турски заповедник Синан-паша наредио да се мошти спале на Врачару, вероватно 1594. године.

 

Извор РТС, 27. јануар 2020.