Nemačkim poslanicima smetaju Huavejove kamere u Srbiji

U nemačkom Bundestagu povela se velika debata oko kamera za automatsko prepoznavanje lica koje su instalirane i u Nemačkoj, ali i u Srbiji

U Srbiji se instaliraju bez debate, u Bundestagu se o njima žestoko raspravlja: kamere za automatsko prepoznavanje lica. Nemački Liberali (FDP) zabrinuti su zbog takvih kamera – i u Nemačkoj, a i onih u Srbiji. Prilično žestoka bila je diskusija u Bundestagu u vezi s upotrebom sistema za automatsko prepoznavanje lica u javnom prostoru. Taj sistem, naime, može navodno da prepozna ljude na osnovu fotografije u realnom vremenu, odnosno čim se nađu ispred neke nadzorne kamere.

Liberali (FDP) i Zeleni u Bundestagu protive upotrebi ovakve tehnologije. FDP zahteva da se poštuje zakonsko „pravo na anonimnost“ u javnom prostoru. Pa i savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) želi da se za sada ti softveri ne upotrebljavaju. Ipak, dozvolio je da se iz internog nacrta za novi Zakon o saveznoj policiji izbrišu bezbednonso relevantna mesta, poput železničkih stanica.

NEVINI GRAĐANI NEMAJU ČEGA DA SE PLAŠE?
Međutim, konzervativci iz redova vladajućih Demohrišćana CDU/CSU žestoko se zauzimaju za upotrebu sistema za automatsko prepoznavanje lica. „Nevini građani nemaju čega da se plaše“, naglasio je predstavnik poslaničke njihove Matijas Midelberg (CDU). Snimci bi na kraju krajeva trebalo da budu upoređeni s bazom podataka u kojoj se čuvaju fotografije teških kriminalaca i terorista. „To su na neki način krivični dosijei sa kriminalnim licima“, smatra Midelberg.

Poslanik iz redova opozicione Alternative za Nemačku (AfD), Roman Rojš, smatra da je to „fantastičan instrument istrage“, koji ne bi smeo da bude uskraće službenicima u potrazi za teškim prestupnicima. Vladajuće Socijaldemokrate (SPD) pak upozoravaju da „pored pravnih, mora takođe da se diskutuje i o etičkim pitanjima“, kako je to rekla poslanica SPD Ute Vogt. Za to je, dodale je, „potrebno vreme“.

PITANjA NEMAČKOJ VLADI O SRBIJI
Slične diskusije o postavljanju takvih kamera u Srbiji – u ovakvom obliku nije bilo. Da podsetimo, prašina se digla početkom prošle godine kada je Šer fondacija skrenula pažnju javnosti na saradnju grada Beograda s kompanijom Huavej, odnosno na postavljanje hiljadu „pametnih kamera“ sa sposobnošću automatskog prepoznavanja lica i registarskih tablica. Huavej je tada naveo da se „video-materijali i dobijeni podaci čuvaju na naprednom uređaju kompanije za skladištenje podataka pod nazivom Oušn stor, koji pruža veliki broj mogućnosti, kao što su različite analize podataka, pa i velikih setova podataka, dok je period zadržavanja dobijenih podataka ograničen do jedne godine“.

To je verovatno upalilo lampice kod nemačkih Liberala; odnosno strah da Huavej, kompanija bliska vladi u Pekingu, može da prosleđuje podatke kineskim vlastima. Stoga su poslanici FDP u nemačkom Bundestagu nedavno uputili sledeće pitanje vladi u Berlinu (dokument u pdf-formatu na nemačkom na dnu teksta): „Koliko je zapravo Srbija, koja je od 2014. kandidatkinja za članstvo u EU, spremna da ispuni pravila EU kada je reč o zaštiti ličnih podataka?“

Poslanici FDP podsećaju da Srbija, kao zemlja koja želi u EU, „mora da usvoji i pravnu stečevinu EU, a to uključuje i sve sekundarne zakone u vezi sa zaštitom podataka i pravom na informaciono samoopredeljenje, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Pravo na informaciono samoopredeljenje je osnovno evropsko pravo koje je sadržano u članu 8 Povelje o osnovnim pravima EU“.

MASOVNO KRŠENjE LIČNE SLOBODE
FDP napominje da kineski telekomunikacioni koncern Huavej pod imenom „Sigurna gradska rešenja“, sada nudi „složene sisteme nadzora u više od 50 gradova širom sveta, uključujući i Evropu“. Naglašava se da je posebno obiman sistem instaliran u glavnom gradu zemlje-kandidata za članstvo u EU, Srbiji. „Po završetku, samo u Beogradu će biti postavljeno oko 1.000 kamera na 800 lokacija“.

Za kritičare, sistem nadzora Huaveja predstavlja masovno kršenje lične slobode svakog pojedinog građanina. Oni strahuju da bi to u Srbiji moglo da se koristi i za suprotstavljanje političkim protivnicima. Debata o kamerama sa sposobnošću automatskog prepoznavanja lica u Nemačkoj se nastavlja. A čeka se i odgovor vlade u Berlinu na upit FDP o kamerama u Srbiji, koje već skoro godinu dana predano snimaju Beograđane.

 

Naslovna fotografija: Wolfgang Kumm/dpa via AP

 

Izvor Dojče vele, 31. januar 2020.