Šta se događa u Nemačkoj?

Ostavka Kramp-Karenbauerove na mesto lidera CDU dovodi u pitanje ne samo opstanak nemačke vlade, već i sudbinu kompletnog političkog nasleđa Angele Merkel

Plan nasledstva koji je nemačka kancelarka Angela Merkel pažljivo pokrenula pre godinu dana, propao je u ponedeljak kada je njena željena zamena, Anegret Kram-Karenbauer, iznenada objavila da će podneti ostavku na mesto lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Jedina preostala izvesnost u nemačkoj politici je ta da se Merkelova neće kandidovati za reizbor. Sve ostalo – datum sledećih izbora, platforme glavnih stranaka, sami kandidati – podvedeno je pod opštu zbrku produžene vladavine Merkelove kao „hrome patke“ (eng. „lame duck“ – neformalni izraz koji se odnosi na predsednika koji se sprema da napusti svoj položaj i čije odluke više nemaju snagu; prim. prev.). Evo kratkog podsećanja na to kako je najmoćnija zemlja Evrope dospela dovde – i kuda će se dalje kretati.

KO JE ANEGRET KRAMP-KARENBAUER?
Kramp-Karenbauerova je tokom većeg dela svoje karijere bila minorni igrač u nemačkoj nacionalnoj politici. To je još uvek bio slučaj i tokom izbegličke krize 2015. godine, kada je Merkelova na dolazak stotina hiljada migranata sa Bliskog istoka odgovorila čuvenom politikom privremeno otvorenih vrata. Ta odluka Merkelove je otvorila nove podele po pitanju migracija u nemačkoj politici – kao i unutar njene sopstvene stranke desnog centra CDU. Do 2018. godine kancelarka više nije bila u mogućnosti da izađe na kraj sa podelama u stranci, a Kramp-Karenbauerova je postala njeno rešenje preko kojeg će pokušati da obezbedi stabilan silazak sa političke scene i osigura svoje političko nasleđe.

Kramp-Karenbauerova je bila premijerka male zapadnonemačke savezne države Sarland kada ju je Merkelova odabrala da bude zamenik lidera stranke u Berlinu. To je Kramp-Karenbauerovoj omogućilo dobru poziciju da se manje od godinu dana kasnije uspešno kandiduje za lidera stranke (Merkelova ju je potom imenovala za ministarku odbrane u kabinetu koji je sastavila 2019. godine). Kramp-Karenbauerova je članovima CDU obećala da će izlečiti stranačke podele bez odbacivanja široko popularne političke agende Angela Merkel, balansirajući između ideologije i pragmatizma na način koji bi zadovoljio stranačku bazu bez otuđivanja nemačkih glasača. Činilo se da Merkelova i Kramp-Karenbauerova dele krajnji cilj: dolazak AKK na kancelarsku funkciju.

ŠTA JE IZAZVALO OSTAVKU?
Ostavkom Kramp-Karenbauerove u ponedeljak došlo je do kulminacije katastrofalne nedelje. Protekle srede, u istočnonemačkoj saveznoj državi Tiringiji, CDU je prekršila posleratni tabu sarađujući sa krajnje desnom Alternativom za Nemačku (AfD) kako bi se izabrao novi pokrajinski premijer. Odluku da učestvuje u ovom izboru, koji je izazvao ogorčenje širom zemlje, doneo je pokrajinski ogranak CDU-a, i to u znak protivljenja Kramp-Karenbauerovoj, koja je bila izričito protiv.

Predsedavajući parlamentarne grupe Alternative za Nemačku u Tiringiji Bjern Heke čestita Tomasu Kemerihu nakon njegovog izbora za premijera te savezne države, Erfurt, 5. februar 2020.

Neposlušnost se nastavila u danima koji su sledili, jer je Kramp-Karenbauerova tražila nove izbore u državi, dok su lokalni stranački lideri odbili da na to pristanu. Suočena sa svešću o nedostatku autoriteta da povlači crvene linije unutar svoje stranke, nije imala puno izbora osim da podnese ostavku. Ostaće ministarka odbrane.

KAKO SE DOŠLO DOVDE?
Iako je njen kraj došao iznenada, autoritet Kramp-Karenbauerove je počeo da opada od momenta kada je postala lider stranke. To je delom bila posledica njenih pogrešnih poteza koje je bilo moguće izbeći. Više puta je morala da pojašnjava svoje izjave – bilo da je reč o pravima transrodnih osoba ili lažnim vestima – koje su u javnosti tumačene zapaljivijim nego što joj je bila namera. Takođe, nije uspela da ispuni obećanja data ekonomski konzervativnom krilu svoje stranke.

Međutim, što je još važnije, ona nije uspela da razvije efikasnu strategiju za svoju glavnu ambiciju: stišavanje podela oko pitanja migracija u svojoj stranci. A ne može se reći da se nije trudila. Iznova i iznova je pokušavala da posreduje između konzervativnih frakcija i liberalnog krila stranke. Ovi napori ostvarili su suportan efekat od nameravanog, budući da krajnjoj desnici i multikulturnim zelenima, sudeći prema anketama, raste podrška – što stvara još dublje razmirice unutar stranke, posebno u istočnoj Nemačkoj, gde je bunt AfD-a pretio da potisne CDU sa mesta vodeće partije desnog centra. I dalje nije jasno može li bilo koja strategija uspeti tamo gde Kramp-Karenbauerova nije.

KO ĆE VODITI CDU?
Kramp-Karenbauerova je imala nekoliko rivala unutar partijskih redova koji će verovatno uskoro početi da se međusobno nadmeću oko pitanja ko će je naslediti. Najistaknutiji je Fridrih Merc, koji se na prošlogodišnjim unutarpartijskim izborima pozicionirao kao konzervativnija alternativa Kramp-Karenbauerovoj, tesno izgubivši od nje u drugom krugu. Tamo gde je ona obećala da će posredovati između sve neposlušnijih frakcija u stranci i državi, Merc je nagovestio da će jedini put ka napretku biti zauzimanje principijelnog stava u pitanjima ekonomske i kulturne poltitike, čak i po cenu polarizacije.

Kandidat od kojeg se najviše očekuje da zauzme umerenu poziciju u CDU je Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, najnaseljenije nemačke savezne države. Tridesetdevetogodišnji Jens Špan, ministar zdravlja u kabinetu Merkelove, najmlađi je od vodećih kandidata i mogao bi ponuditi poruku o neophodnosti smene generacija koja ima potencijal da se pokaže kao privlačna. Iako popularan među konzervativcima, on se u široj javnosti istakao i kao jedan od najkompetentnijih i najenergičnijih ministara u vladi koja nije bila naročito uspešna.

U svakom slučaju, CDU će verovatno morati još dugo da čeka – stranačka konferencija za izbor novog lidera se možda neće održati sve do decembra.

POSLEDICE ZA MERKELOVU
Na najosnovnijem nivou, ostavka Kramp-Karenbauerove može ubrzati odlazak Merkelove sa vlasti. Nedostatak autoriteta od kojeg je patila Kramp-Karenbauerova delimično je bio odraz objektivne realnosti da ona nije imala kontrolu nad politikom vlade. Nijedan naslednik verovatno neće želeti da bude u sličnoj poziciji. (Svaki pokušaj da se Merkelova svrgne pre vremena bi gotovo sigurno izazvao kolaps vladajuće koalicije sa socijaldemokratima, što bi izazvalo prevremene izbore).

Ipak, u širem smislu, neuspeh Kramp-Karenbauerove verovatno će ponovo pokrenuti pitanje ocene nasleđa Angele Merkel. Niko ne može dovesti u pitanje u osnovne činjenice neobičnog vođenja nemačke politike od strane Merkelove. Ali sve veći broj Nemaca postavlja pitanje zašto se njeni lični uspesi više ne reflektuju (ako ikada i jesu) na institucije kojima je upravljala, počevši od njene sopstvene stranke.

Kramp-Karenbauerova se kandidovala za lidera stranke obećavajući taktičke promene u odgovoru na menjajuće okolnosti u zemlji. Merc je, međutim, okrivio celokupnu teoriju liderstva Merkelove: kancelarkina strategija izbegavanja sukoba i kontroverzi u pitanjima koja se kreću od javne potrošnje do kulturnih promena, tvrdi Merc, prigušila je političku energiju, koja su se na kraju ponovo pojavila u formi reakcionarne krajnje desničarske Alternative za Nemačku.

Anegret Kramp-Karenbauer i Fridrih Merc

Jasno je da se CDU umorila od liderstva Merkelove. Sada je samo pitanje da li će to dovesti do potpune promene političkog pravca stranke.

 

Kameron Abadi je zamenik urednika Foren polisija

 

Preveo Radomir Jovanović 

 

Izvor Foreign Policy

Pratite nas na YouTube-u