Predstavljen zbornik „Pravoslavlje i veštačka inteligencija“

Ljudsko društvo, koračajući ka nepodnošljivoj lakoći postojanja, stvara teološki model u čijem centru je veštačka inteligencija, u čiju se tačnost i pouzdanost ne sumnja

Dana 23. januara 2020. u organizaciji Instituta za evropske studije održan je okrugli sto na temu Pravoslavlje i veštačka inteligencija, povodom izdavanja istoimenog zbornika na engleskom (Orthodoxy and Artificial Intelligence) u izdanju grčke Nacionalne fondacije za istraživanje (Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών).

Okrugli sto je otvorio direktor Instituta za evropske studije dr Miša Đurković. Naglašavajući potrebu da se polje istraživanja veštačke inteligencije sagleda i iz perspektive društvenih nauka, dr Miša Đurković je napomenuo da je rečeni zbornik prvi pokušaj u tom smeru. Na njegov uvod nadovezao se moderator okruglog stola i viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, dr Aleksandar Gajić, pomenuvši da osnovu ovog zbornika čine izlaganja sa skupa održanom u Rektoratu Univerziteta u Beogradu prethodne godine.

Prvi deo okruglog stola bio je posvećen izlaganjima urednika i autora radova u zborniku. Prvi deo izlaganja održao je prof. dr Aleksandar Petrović. Petrović je napomenuo sve veći značaj istraživanja veštačke inteligencije u političkom kontekstu kao osiguravanju oruđa u borbi za političku moć na primerima Rusije (koja nastoji osigurati tehnološki suverenitet), NR Kine (koja gradi centar za istraživanja ispod mora, vredan 140 miliona američkih dolara), i SAD (čiji je predsednik naložio angažovanje svih resursa u istraživanja ovog polja), izlagač je predstavio podatke o velikom istraživačkom projektu Nauka i pravoslavlje širom sveta (Science and Orthodoxy around the World), koji vodi grčka Nacionalna fondacija za istraživanje i koji uključuje oko 100 istraživača svih hrišćanskih denominacija iz 15 država.

Izlagač je demonstrirao značaj ovog projekta tezom da tehnologija danas reciklira teološke modele. Ljudsko društvo, koračajući ka nepodnošljivoj lakoći postojanja, stvara teološki model u čijem centru je veštačka inteligencija, u čiju se tačnost i pouzdanost ne sumnja, zbog verum sine mendacio principa funkcionisanja. Izlagač je naveo primere kulta Put budućnosti (Way of the Future) Entonija Levandovskog, te sveštenika-robota BlessU-2 u Vitenbergu u Nemačkoj. Prema izlagaču, neodgovornost je bit demokratije, što rezultuje davanjem neadekvatnih odgovora na potrebne odluke. Zato se javlja tendencija da se donošenje bitnih odluka prenese na veštačku inteligenciju, čime dolazi do faktičkog gašenja demokratije. Izlagač u ovome vidi potvrdu Platonove misli da demokratija nužno prelazi u tiraniju.

Iako se danas društvo zanima nagađanjem koje će profesije nestati u dolazećim decenijama, pri čemu se obično otpisuju manuelna zanimanja, izlagač uspešno pokazuje da takva predviđanja nisu nužno tačna, i da je veštačka inteligencija već stupila u domen nauke. Tako je IBM Watson na osnovu postojećih medicinskih dokumentacija uspeo složiti brze i precizne dijagnoze novih pacijenata (pri čemu se tu ne iscrpljuju njegove mogućnosti); kandidati, u stvari veštačka inteligencija koja se lažno predstavlja antropomorfno kako bi čoveka zbunila na podsvesnom nivou (poput Alise, koja je na ruskim predsedničkim izborima dobila oko 25 hiljada glasova; poput AI Candidate-a, koji je ušao u gradski parlament u Tokiju sa oko 50 hiljada glasova; poput Sam-a, koji će učestvovati na predstojećim izborima na Novom Zelandu), postaju sve popularniji. Time se ostvaruju reči Georga Vilhelma Fridriha Hegela, da će rob radom preuzimati sve više znanja i postati gospodar. Izlagač je završio rečima da je ljudski rod svojom težnjom za lakšim životom postepeno gubi sve ljudsko u sebi.

Na izlaganje prof. dr Aleksandra Petrovića nadovezala se dr Suzana Polić. Napominjući kako je Evropska unija brzopleto donela niz zakona kojim se reguliše položaj elektronske ličnosti (spoja robota i veštačke inteligencije), izazvana trkom na polju istraživanja veštačke inteligencije. Napominjući da do sada znanja iz oblasti psihologije i drugih društvenih nauka nisu dala zadovoljavajuće odgovore na polju istraživanja elektronske ličnosti, ona je podvukla potrebu angažovanja istraživanja humanog aspekta, pre svega nauke o veri. Istakla je i ulogu Rečnika tehnologije objavljenog 1981, koji je kao pionirski projekat u domaćim okvirima dao multivalentnu kritiku tehnološkog razvoja, te odnosa tehnološkog razvoja i društva. Da veštačka inteligencija nije nužno zla po svojoj svrsi, izlagač je demonstrirao primerom restauracije čuvene slike Noćna straža Rembranta van Rajna, gde je na osnovu analize drugih Rembrantovih dela veštačka inteligencija imala izuzetnu ulogu.

Izlaganje je preuzeo dr Aleksandar Gajić, koji je istakao potrebu sagledavanja tehnološkog razvoja sa duhovno-moralne strane u istorijskom kontekstu, od početka moderne ere. Napominjući da moralni predznak pojma tehnologija leži u zavisnosti od toga kakva se definicija pojma uzme kao tačna, izlagač je dao primere Adama Smita i Džona Stjuarta Mila, koji su u osvit Industrijske revolucije tehnologiju videli kao moralno neutralnu. No, kako se pojam tehnologije širio u obimu u toku moderne ere, i kako su vremenom potencirani moralno problematični aspekti razvoja u poslednjim decenijama, verovatno je da se stav mislilaca sa početka Industrijske revolucije više ne može uzimati kao relevantan. Veštačka inteligencija, kao supstitut istini života je od svoje polazne tačke moralno problematična, i tek joj je u kasnijim stupnjevima razvoja čovek pokušao dati altruističku nameru. Logika modernosti je postala logikom razvoja tehnologije, kroz redukovanje prirode na njene primarne kvalitete i mehaničko-racionalni pristup. Procesima individualizacije, omasovljavanja, desakralizacije, racionalizacije i univerzalnosti, kao glavnim karakteristikama modernističkog razvoja, čovek je sebe pokušao staviti na pijedestal Boga. Time je tehnologija postala obeščovečujući skup vrednosti i mišljenja, kroz koje je čovek 19. i 20. veka pokušao ostvariti svoju viziju utopije. Pri propasti modernističkog konstrukta tehnologija je ostala jedino sredstvo za promenu ishodišta. Zato je doba postmodernizma obeleženo posustalošću i pokušajima pretvaranja svega u tehnologiju, pri čemu se javlja koncept posthumanizma. Ideologija posthumanizma jeste parodija hrišćanske eshatologije.

Izlaganje je nastavila msr Aleksandra Stevanović. Izlažući informacije o samom zborniku, ona je izvestila o predavanjima održanim na Institutu za teologiju „Sveti Jovan Damaskin“ Univerziteta u Balamandu (Liban), pod pokroviteljstvom antiohijskog patrijarha Jovana X tokom aprila 2019. Izvestila je i o predavanjima na Institutu za tehnologiju u Tirupatiju (Indija) u septembru iste godine. Ističući značaj monografije Eftimiosa Nikolaidisa o razvoju odnosa nauke i pravoslavlja kroz istoriju (Efthymios Nicolaidis, Science and Eastern Orthodoxy. From the Greek Fathers to the Age of Globalization), ona je istakla kontinuitet između nje (čiji se sadržaj zaustavlja 1980. godine) i Tehnološkog rečnika iz 1981. godine.

U debati koja je usledila posle izlaganja, dr Miša Đurković je postavio pitanje kako se može izaći iz trenutnog trenda kretanja ka posthumanom svetu. Dr Aleksandar Petrović je odgovorio da se veštačka inteligencija javlja u onoj meri u kojoj čovek gubi svoju inteligenciju. Napominjući kako ljudi potcenjuju tehnologiju, on je stava da čovek biva postepeno izguran iz vremena, koje je želeo da uštedi. Zajedno sa dr Aleksandrom Gajićem, osvrnuo se na težnju veštačke inteligencije da ovlada poljima rađanja i smrti, kao poslednjim nedodirljivim aspektima čovečnosti.

 

Autor Srboljub Peović

 

Naslovna fotografija: Fejsbuk/IES

 

Izvor Stanje stvari, 13. februar 2020.