Људи посматрају срушени КБЦ „Драгиша Мишовић“ током НАТО агресије 1999. године (Фото: Танјуг/Раде Прелић)

Srbija nikad nije popisala svoje žrtve ni iz jednog rata

Prema pisanju medija, vlada bi na osnovu inicijative predsednika Vučića trebalo da donese odluku o formiranju komisije za popis žrtava NATO bombardovanja

Ukoliko bi se inicijativa predsednika Vučića o zvaničnom utvrđivanju broja žrtava NATO bombardovanja iz 1999. godine sprovela, to bi bio prvi put da je država ozbiljno prišla popisu žrtava u poslednjih 100 godina, rekao je danas istoričar Predrag Marković.

„Jer Srbija nije popisala svoje žrtva ni iz jednog rata prošlog veka”, ističe Marković i dodaje da to vidi kao nepoštovanje ljudi a koji su pali braneći i boreći se svoju zemlju. On smatra da je zvanični popisa izostao, između ostalog i zbog želja za manipulacijom brojem žrtava.

„Brojevima se manipulisalo na razne načine u želji da se postigne ovaj ili onaj politički cilj, a popisivanje tačnog broja žrtava je zapravo unošenje racionalnosti i objektivnosti u shvatanje istorijskih događaja, kao što je bombardovanje iz 1999. godine”, rekao je Marković za Tanjug.

Prema njegovim rečima, šezdesetih godina prošlog veka bio je jedan pokušaj popisa žrtava Drugog svetskog rata, ali je, kaže Marković, taj pokušaj propao zbog političkih sukoba koji su nastali oko prebrojavanja. Kada je reč o prebrojavanju srpskih žrtava NATO bombardovanja, Marković ističe da to ne bi trebalo biti previše teško, jer od tada nije prošlo mnogo godina, sve žrtve su dokumentovane, a vojska i policija imaju evidenciju svojih žrtava.

Teži deo će predstavljati, navodi Marković, popisati žrtve koje su poginule posle rata i okupacije KiM, kada su, kaže, zaštitom međunarodnih sila albanski ekstremisti ubili na stotine Albanaca, Srba i Roma. Navodi da se za popis tih civilnih žrtava na KiM može koristiti materijal iz Specijalnog suda za zločine takozvane Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK) koji se koristi za suđenje protiv pripadnika te vojne formacije.

„Ima još jedan problem, dosta krupan, a to je nekoliko stotina albanskih žrtava od američkog bombardovanja, recimo kolona povratnika Albanaca na putu Đakovica-Prizren, koji su ubijeni američkim bombama. U tom slučaju, teško je ustanoviti tačan broj žrtava”, rekao je Marković.

Upitan da li će posle drugih bezuspešnih inicijativa popisa žrtava ova uroditi plodom, Marković ocenjuje da ako država stane sa svojim resursima iz tog poduhvata, onda, ističe, to neće biti problem da se završi do kraja. Na pitanja da li bi popis žrtava iz 1999. godine mogao inicirati i popis i srpskih žrtava iz ostalih ratova prošlog veka, Marković kaže da je za Prvi svetski rat skoro nemoguće ustanoviti tačan broj, ali da postoje neke komisije i tela koja to pokušavaju.

„Drugi svetski rat je izuzetno komplikovan, pogotovo za Srbe u NDH ustanoviti broj žrtava, a za centralnu Srbiju i Vojvodinu to već nije toliki problem”, navodi Marković, prenosi Tanjug. Vlada bi na osnovu inicijative predsednika Vučića, po pisanju medija, trebalo da donese odluku o formiranju komisije za popis žrtava NATO bombardovanja 1999. godine, a komisija bi trebalo bi da počne sa radom 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Rade Prelić

 

Izvor Politika, 12. februar 2020.