Џорџ Сорош, оснивач и председник Фонда за отворено друштво говори на Бриселском економском форуму, 01. јун 2017. (Фото: European Commission)

Zašto je Soroš udario na Kinu?

Soroš posebno ističe osetljivost V. Britanije na „kinesku pretnju“ i naglašava da će evropski lideri na sastanku sa Sijem, morati da pozovu kineskog lidera na „odgovornost“

Optužbe koje Džordž Soroš iznosi na račun Kine i kineskog predsednika Si Đinpinga nisu novost. On to radi već godinama. Međutim, u poslednje vreme Soroševi napadi na Sija i Kinu nastavljeni su autorskim člankom ovog američko-mađarskog finansijskog špekulanta, u kome se kaže da Si predstavlja „pretnju“ za EU i njene vrednosti.

Prema Soroševom mišljenju, iznetom u autorskom članku na portalu „Prodžekt sindikejt“, ni evropski političari ni industrijalci ne shvataju kinesku „pretnju“, a dozvoljavanje instaliranja „Huavejove“ 5G mreže u Evropi omogućiće Kini da „sabotira“ i „ucenjuje“ EU u budućnosti.

Soroš posebno ističe osetljivost Velike Britanije na „kinesku pretnju“ i naglašava da će evropski lideri na sastanku koji će sa Sijem imati 27. septembra, morati da pozovu kineskog lidera na „odgovornost“ zbog navodnog nepoštovanja ljudskih prava u Sinkjangu, na Tibetu i u Hongkongu. Ukoliko to ne učine, prema Soroševim rečima, kineski predsednik će odneti političku pobedu.

SOROŠ KORISTI KORONAVIRUS DA NAPADNE KINU
Nekadašnji dopisnik agencije Tanjug i dobar poznavalac evropsko-kineskih odnosa Borislav Korkodelović podseća da Soroševi napadi na Sija i Kinu traju godinama, a da ih je intenzivirao u poslednja dva-tri meseca. Krajem prošle godine napao je Sija u autorskom članku u Vol strit džurnalu, a nastavio ih je na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Da se radi o nastavku kampanje, ne krije ni sâm Soroš, kaže Korkodelović, koji koristi epidemiju koronavirusa za nove napade. „On to koristi za kritiku Sija i KP Kine i apeluje, kao i u svom obraćanju u Davosu, na kinesko građanstvo i na članove političke elite, koji slede konfučijanske vrednosti kineske civilizacije, da se pobune protiv Sija i da ga zbace“, kaže Korkodelović. Kineske vlasti smatraju da Soroševe optužbe nisu vredne reakcije, pošto se u njima izvrće istina. Pojedini kineski eksperti, sa druge strane, prema Korkodelovićevim rečima, otvorenije kritikuju Soroša, smatrajući ga ideološkim braniocem vrednosti neoliberalizma.

„Još ga nazivaju neortodoksnim kapitalističkim sanjarem, koji ne može da prihvati nezadrživi uspon Kine. Pojedini eksperti ga optužuju i da su on i njegov Fond za otvoreno društvo stajali i da stoje iza višemesečnih nemira u Hongkongu koji su umnogome utihnuli“, objašnjava Korkodelović.

NE VEROVATI ŠPEKULACIJAMA FINANSIJSKOG ŠPEKULANTA
Koreni Soroševog odnosa prema Kini sežu u sada već daleku prošlost i njegove pokušaje da stekne profit i uticaj na krilima teške finansijske krize koja je pogodila azijske zemlje 1997/1998. godine. Tada je na talasu jačanja američkog dolara Soroš povukao milijarde dolara iz privreda niza azijskih zemalja, objašnjava naš sagovornik. Time je Soroš veoma oslabio nacionalne valute azijskih zemalja i dužničkih kriza i zaduživanja azijskih zemalja kod MMF-a.

Ono što Soroša čini veoma nepopularnim u Kini, jeste njegov pokušaj da u toku krize povuče značajna finansijska sredstva iz Hongkonga i na taj način prekine paritet koji je hongkonška valuta imala u odnosu na američki dolar. To je sprečeno intervencijom kineske Centralne banke. „To je upropastilo Soroševe planove da kroz svesno finansijsko slabljenje Hongkonga on i MMF steknu veći uticaj na države jugoistočne i istočne Azije“, kaže Korkodelović.

 

Autor Nikola Joksimović

 

Naslovna fotografija: European Commission

 

Izvor Sputnjik, 12. februar 2020.