А. Телесковић: Зашто Србија има дефицит буџета, и зашто то није лоша вест?

Да, буџет на нивоу целе државе Србије за 2019. годину је у дефициту. Не, дефицит није вулгарна реч, јер не мора нужно да буде лош, ако је мали

Пореским обвезницима још нико рекао да је буџет опште државе на крају 2019. године био у минусу, иако није сваки мањак лош. Ако не повећава јавни дуг, добар је! Од представника власти стално слушамо како је „државна каса у суфициту, четврти пут за редом” и како је то историјски резултат. Од критичара власти, са друге стране, чујемо како суфицит заправо и није добар, јер то значи се не планира добро, као и да је држава привреду и грађане превише оптеретила и од њих узела више него што је требало.

А подаци о извршењу буџета, које је недавно објавило Министарство финансија, показују нешто сасвим друго – фискални резултат чије име као да се не сме спомињати. Да, буџет на нивоу целе државе Србије за 2019. годину је у дефициту. Не, дефицит није вулгарна реч, јер не мора нужно да буде лош, ако је мали. И не, то није ни неочекивано. Ребалансом буџета за 2019. годину било је планирано да дефицит достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.

МАЊАК ПО МЕРИ 
Преведено у паре, то је око 23 милијарди динара. А остварени мањак од 11 милијарди динара на крају 2019. године двоструко је бољи од плана, који су и Међународни монетарни фонд и Фискални савет оценили као добар.  Уз то, дефицит од 0,5 одсто је био предвиђен и у првобитној верзији консолидованог буџета, али се у другој половини године, баш као у претходне две, испоставило да у каси има вишка. А држава је ове године одлучила да оно што је претекло и потроши.

„То је одговарајући циљ за Србију”, оценио је Фискални савет када је прекројена држвна каса прошле јесени стигла у Парламент. Без обзира на то што је имао примедбе на начин како је вишак у каси потрошен. Али, суштински Фискални савет је овај тренд описао као добар јер мањак у државној благајни од 0,5 одсто обезбеђује даље смањење јавног дуга. Треба напоменути да се и план и остварени резултат односе на консолидовани дефицит. То значи, да осим републичке, укључује и локалне и војвођанску касу, као и фондове. Ко је онда целу државу гурнуо у минус?

ГДЕ СЕ ВИШЕ ТРОШИЛО
Баш као и претходних година у републичком буџету је гладац, али је на локалу јадац. На првом месту у дефициту су локалне касе, градови и општине (8,69 милијарди), покрајинска каса (2,05 милијарди). У минусу је и Републички фонд здравственог осигурања, Национална служба за запошљавање, као и јавна предузећа Путеви Србије и Коридори. Занимљиво је, на пример, да је Фонд пензионог и инвалидског осигурања у плусу (2,83 милијарде динара). И оно што је важно, буџет централне државе је у плусу од 12,75 милијарди динара. И на тај резултат се позива власт. Али, то је само део слике.

И ММФ, који за неки дан долази у Србију у редовну контролу аранжмана из предострожности, који наша земља има са Фондом, интересује укупан резултат, односно цела слика. А цела слика показује минус. Али, ММФ на то неће имати примедбе, јер је мањак у складу са планом и јавни дуг ће уз мали дефицит остати на силазној путањи. У најкраћем, није сваки мањак у државној благајни лош. Дефицит је добар ако не повећава дуг.

МАЊИ ДУГ ЈЕ ДОБАР ДУГ
А јавни дуг ће наставити да пада све док је стопа привредног раста већа од оствареног мањка у каси. Што је 2019. године био случај. Исто такав минус планиран је и за ову годину. Зато, правда за мали дефицит! То што је Србија 2014. године била на ивици дужничке кризе, то што смо по том показатељу били међу негативним рекордерима у Европи, то што је дефицит од скоро седам одсто изнад глава пореских обвезника висио као баук, то што је претходних неколико година на нивоу целе државе буџет био у плусу…

Све то није довољан разлог да дефицит заврши на списку вулгарних српских речи и израза. И да нико ни име не сме да му спомене. Није сваки мањак исти, без обзира та то што настаје на исти начин – ако су расходи већи од прихода.

 

Аутор Аница Телесковић

 

Насловна фотографија: Профимедија

 

Извор РТС, 14. фебруар 2020.