”У Лондону се у Дану сећања на жртве Холокауста помиње Сребреница, али не и Јасеновац”

Она је у изјави за медије рекла да је на Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону српски народ приказан искључиво у светлу починитеља, а не жртве геноцида

У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. Ово каже директорка лондонске Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст Драгана Томашевић и додаје да се притом не помиње ни операција “Олуја” ни погром у Братунцу и Подрињу.

Томашевић, која је 7. фебруара у Лондону организовала обележавање Дана сећања на српске жртве усташког злочина у НДХ, рекла је у изјави за медије да је на Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону српски народ приказан искључиво у светлу починитеља, а не жртве геноцида, преноси Политика.

“Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили ‘геноцид’ у Сребреници”, указује Томашевић.

Она је додала да је српској дијаспори све теже да се носи са овим видом дискриминације и све веће србофобије на Западу која се, како је навела, огледа у медијима, школској лектири, вестима… Томашевић је оценила да је проблем што у матицама (у Србији и Републици Српској) не постоји институционално и стратешки организована политика за неговање, очување и ширење културе сећања на сопствену историју, што доводи до све јачег присуства, не само ревизионизма, већ и дисторзије историјских чињеница.

Указала је и да мала и самоникла удружења, попут њене фондације, нису у стању да се носе са овим проблемима, без институционалне помоћи. Она је предложила да Србија, с обзиром на то да, како је навела, мало каска за остатком света, а будући да су Јевреји и Јермени направили једну јако солидну конструкцију за очување културе сећања, може једноставно да прекопира ту матрицу.

“За почетак држава (било која) могла би основати институцију за прикупљање, архивирање, приказивање, истраживање и едуковање, а која би била на државном буџету и независна од било које владајуће странке и политичке власти”, рекла је Томашевић. Указала је и да постоје српско-британска удружења која се заиста труде да промене преовлађујуће јавно мњење и да покажу српски народ у другом светлу, али немају подршку британских “мејнстрим медија”. Због тога већина њих делује на локалном нивоу, закључује Томашевић.

 

Извор Танјуг/Б92, 16. фебруар 2020.