В. Лалић: Рат за природни гас у Медитерану

Спор око резерви нафте и гаса у Медитерану се сада шири и заоштрава, а у њега се укључује све већи број земаља

Када су амерички и норвешки стручњаци утврдили да се испод дубина источног Медитерана крију огромне резерве гаса и нафте, највеће које су у последње време пронађене у том делу света, земље у региону су одмах почеле да трагају за тим природним богатством. Република Кипар, Грчка, Израел постигли су договор о подводном разграничењу и почели истраживања. Нађен је заједнички језик и с Египтом, док је Турска остала по страни и уместо тога упутила ратне бродове у воде источног Средоземља како би заштитила права своје „браће” на подељеном острву и осујетила конкуренцију. Сада се у те игре око природног гаса укључила и Либија, која је већ десет година у расулу.

Република Кипар је као суверена држава ангажовала италијанске и француске фирме (ЕНИ и „Тотал”) и почела истраживања у својим водама источно од острва. Одмах је почело звецкање оружјем: Анкара је у то подручје послала ратне бродове и они су отерали платформе које је ангажовала влада у Никозији под изговором да та нафта припада и турској мањини која је на северу острва прогласила непризнату државу.

Спор око петролеја у Медитерану се сада шири и заоштрава: крајем прошле године Турска је са владом у Триполију једнострано исцртала подводне границе заобилазећи Крит и друга грчка острва. Потписан је и меморандум о војној сарадњи, што изазива зебње од нових сукоба пошто је Либија дубоко подељена после „арапског пролећа” и убиства Муамера Гадафија 2011. године. Председник друге либијске владе генерал Халифа Хафтар, чије је седиште на истоку земље, одмах је најавио „одлучујућу офанзиву против ривалских снага” у Триполију. Њега подржавају Египат, УАЕ, Русија, Француска.

У центру спора у источном Медитерану у суштини су гас и нафта, што је пре девет година дошло главе Гадафију, зато што је једног тренутка почео да се окреће ка Русима и Кинезима. На Западу то нису могли да му опросте. Али, Ердоган се на то не осврће и најављује да ће и у водама између Турске и Либије ускоро почети подводна бушења упркос противљењу земаља региона, укључујући и Француску. Ако се настави звецкање оружјем, многи страхују да би поново могла да се обистине злокобна предвиђања Жоржа Клемансоа, француског премијера који је крајем Првог светског рата упозоравао да ће кап нафте вредети колико и кап крви.

У Бриселу је усвојен нацрт санкција које ће бити примењене против Анкаре уколико почне подводна истраживања у економској поморској зони између Либије и Турске која припада и Грчкој. „Та одлука ЕУ је за нас ништавна пошто ми радимо у складу са међународним правом”, изјавио је потпредседник Турске Фуат Октај. „Турска ће бранити и одбранити своја права”, отворено је запретио.

Потез Анкаре осуђују и у Паризу. „Турска у Либију последњих дана шаље ратне бродове, наоружање и плаћенике из Сирије. Ердоган не поштује договор који је недавно постигнут на састанку у Берлину о успостављању мира у Либији”, истиче председник Емануел Макрон. Париз је крив за све проблеме који потресају Либију од 2011. године када је убијен Гадафи, узвраћају у Анкари.

Турска се последњих година због начина на који води спољну политику нашла изолована у региону, поготово после доласка „арапског пролећа” 2011. године, јер је председник Ердоган на силу покушао да се наметне као предводник муслимана у том делу света. Многи су му због тога окренули леђа. У региону он сада ужива безрезервну подршку само Катара, у коме Турска има војну базу, нелегитимне турске државе на северу Кипра и Муслиманске браће, па изненадно окретање ка Триполију очигледно није случајно. То му је сада нови ослонац. Анкара покушава да уз помоћ владе у Триполију прекине ту изолацију и да се усидри у водама Средоземља, где се крију, како се процењује, огромна налазишта гаса.

Почетком јануара Грчка, Израел и Република Кипар су потписали споразум о заједничкој изградњи гасовода од Левантског мора до грчког копна. Како се најављује, на њега ће касније ставити параф и Рим. Заобилазећи Турску њиме ће се транспортовати петролеј из источног Средоземља до западних купаца.

 

Аутор Војислав Лалић

 

Насловна фотографија: AP Photo/Lefteris Pitarakis

 

Извор Политика, 15. фебруар 2020.