Дојче веле: Европски ентузијазам и „успутни“ балкански проблеми

Неформални састанак новог руководства ЕУ институција са лидерима земља Западног Балкана послужио је за упознавање актера и опипавање пулса политике проширења

Обновљени агажман ЕУ на Западном Балкану, регионална сарадња, инвестициони планови – све саме позитивне поруке на столу радне вечере лидера ЕУ и Западног Балкана синоћ у Бриселу. Свађа и препирки, тврде, није било. Неформални састанак новог руководства ЕУ институција са лидерима земља Западног Балкана послужио је за упознавање актера и опипавање пулса политике проширења која се се након година преживљавања и блокада налази у процесу реанимације.

„Променили смо методологију која би сад требало да обнови поверење на обе стране и успостави кредибилну перспективу уласка у ЕУ”, оценила је пред састанак председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Фон дер Лајен и домаћин радне вечере, председник Европског савета, Шарл Мишел, изнели су заједничку позицију да је приближавање Западног Балкана ЕУ геостратешки интерес обе стране и да ће као такав бити приоритет ЕУ институција. „Разговараћемо о начинима за продубљивање партнерства ЕУ и Западног Балкана. Потврдићемо европску перспективу региона и дати јасне смернице о неопходном напретку у областима владавине права, борбе против корупције и организованог криминала”, каже Мишел.

„Тим ЕУ” на овом састанку представљао је и премијер Хрватске Андреј Пленковић, као лидер земље која тренутно председва Саветом ЕУ. „Постоји ентузијазам унутар ЕУ да се тема Западног Блакана позиционира високо на дневи ред ЕУ институција”, каже Пленковић. Он сматра да ће у овом периоду важном за политику проширења и Западни Балкан управо Хрватска оставити „позитивно политичко наслеђе” својим суседима. „Након 20 година од првог самита у Загребу, ми смо поново снажнио ставили на дневни ред највиших институција ЕУ питање југоистока Европе, проширења и подршку хрватске суседним држвама на њиховом путу ка ЕУ”, каже Пленковић. Премијер Хрватске највљује за наредне месеце и додатно ангажовање Грчке, Италије и Аустрије у организацији састанака ЕУ Западни Балкан на највишем нивоу као и наставак комплементарности Берлинског процеса са процесом прступања Унији.

МНОГО ТОГА ЋЕ У ЕВРОПИ БИТИ ОКРЕНУТО БАЛКАНУ
Отварње преговора са Скопљем и Тираном пре мајског самита ЕУ Западни Балкан, самит у Загребу као прекретница политике проширења, чешћи састанци ЕУ лидера са представницима Западног Балкана и свеобухватни инвестициони план за јачање регионалне економије – понуде су и очекивања које је ЕУ ставила на сто током радне вечере у Бриселу.

Са своје стране, лидери шест западнобалканских земља оцењују да ЕУ показује искрени и обновљени ентузијазам када је реч о Западном Балкану. Такав европски став, очигледно, одмах се одразио и на односе за „балканским столом”. „Веома је важно што смо видели искрену посвећеност највиших званичника ЕУ напретку целог региона као и жељи да људи кој живе на Западном Балкану осете благодети приступања ЕУ”, изјавио је председник Србије Александар Вучић.

Са констатацијом српског председника да овога пута није било свађа нити препирки међу суседима и да је ће „много тога у Европи бити окренуто Балкану” у наредном периоду сложио председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић. „Атмосфера је била доста позитивна. Присуствовао сам раније састанцима у сличним форматима који су знали изгледати доста безнадно и депресивно. Чини ми се да сад нова адмистрација ЕУ жели да покаже да је способна да преузме активнију геополитичку улогу, ако не у целом свету онда у окружењу и на самом европском континету”, каже Комшић.

О БИЛАТЕРАЛНИМ ПРОБЛЕМИМА „САМО УСПУТ”
Да се прича о „балканској вечери” у Бриселу не заврши само на ентузијазму и добрим намерама побринули су се новинари који су регионалним лидерима, одмах после бриселског десерта и кафе, сервирали питања о горућим блатералнним проблемима у региону. Председник Косова Хашим Тачи каже да се током вечере помињао наставак дијалога и избор новог Специјалног изасланика за преговоре Србије и Косова. „Косово је независна и суверена држава. Ко год буде био именован треба да третира Косово као суверену државу. У супротном, неће имати смисла ангажовање те особе”, каже Тачи.

Поред Београда, Тачи је „пецнуо” и Брисел констатацијом да је улога ЕУ у дијалогу о нормализацији односа Србије и Косова „важна”, а да је улога САД „незамењива”. Председавајући Председништвом БиХ Жељко Комшић каже да је о варницама на линији Београд-Бања Лука-Сарајево због одлуке Уставног суда БиХ о власништву над пољопривредним земљиштем Републике Српске „само успут” попричао са председником Србије Александром Вучићем. „Немојте мислити да је Милорад Додик толико важан овде у Бриселу и да се неко баш толико обазире на њега”, каже Комшић.

На исту тему, председник Србије понавља да подржава интергритерт БиХ, као и РС у оквиру БиХ и додаје да му „не пада на памет да дели пацке Милораду Додику”. Када је реч о односима Београда и Подгорице, затегнутих због доношења црногорског Закона о црквеној имовини, Александр Вучић каже да је у Бриселу „мало, али ништа суштинки” разговарао са председником Милом Ђукановићем. Црногорски председник оцењује да је његова држава у стању да решава проблеме у духу европске праксе и одоли верским и националним сукобима. „Да ли имамо увек добру сарадњу у суседима – не. У региону се води оштар политички дуел између политика које зауступају европску будућност и политику која жели да задржи Балкан на антиевропском колосеку”, каже Ђукановић.

ТУРБУЛЕНТНО „СЛЕТАЊЕ” У ЕУ
У Бриселу је на дан заказане вечере лидера ЕУ и Западног Балкна било невреме праћено јаким ветровима што је делегације са Западног Бакана довело у ситуацију непријатног и турбулентног слетања на бриселски аеродром. То је посебан утисак оставило на премијера Албаније Едија Раму и шефа дипломатије Северене Македоније Николу Димитрова. Обојица су направили паралеле између турбулентног слетања у Брисел и процеса приступања ЕУ. „Свима нам није било лако да слетимо данас у Брисел. То је сигнал да и „спуштање” за нас неће бити лако”, оценио је Рама.

Димитров каже да је авион у коме је он био успео да слети тек из четвртог пута. „Морали смо због времена да направимо три круга и било је доста потреса. Надамо се да ћемо после три неуспешна покушаја четврти пут успети да отворимо приступне преговоре са ЕУ”, изјавио је Димитров. Према ономе што се могло чути након вечере лидера ЕУ и Западног Балкана прогноза за 2020. годину најављује разведравање над Западним Балканом и у области политике проширења. Ипак, имајући у виду искуства са ранијим сличним прогнозама не би требало одмах бацити кишобран и ставити наочаре за сунце. Време, баш као и политика, наде и обећања знају да буду варљиви.

 

Аутор Марина Максимовић

 

Насловна фотографија: EPA

 

Извор Дојче веле, 17. фебруар 2020.