ЦЕФТА мора да се мења

Показало се да је ЦЕФТА на одређени начин постала превазиђена, и да је потребан нови облик регионалне сарадње који ће елиминисати све њене слабости

Чланице ЦЕФТА споразума (Споразума о слободној трговини у централној Европи) су Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Молдавија, Србија и УНМИК/Косово (по резолуцији 1244 СБ УН). ЦЕФТА је потписана 2006, а ступила на снагу 2007. године и заменила је мрежу од 32 билатерална споразума о слободној трговини у региону југоисточне Европе, који су били у примени од 2001. године и допринели либерализацији и олакшању услова трговине.

Упркос преузетим обавезама и несумњивим погодностима које ЦЕФТА споразум нуди, неке чланице у међусобној сарадњи посежу за различитим мерама којима мимо преузетих обавеза једнострано штите сопствено тржиште и траже нове моделе регионалних интеграција. Када је у питању и процес приступања Европској унији, земље Западног Балкана су у различитим фазама тог поступка, односно усаглашености, што такође представља тешкоћу у процесу регионалног усаглашавања и примене ЦЕФТА.

ГЛАВНИ ПРОБЛЕМИ
ЦЕФТА споразум, као зона слободне трговине, сада је у великој кризи због честих једностраних, провокативних одлука појединих влада и увођења ванцаринских баријера, посебно у трговини са Србијом, које су објашњавали заштитом националних привредних интереса. Ванцаринске баријере и начин одлучивања у ЦЕФТА, главни су проблеми у њеном функционисању, због чега је регион још далеко од јединственог тржишта.

Секретаријат ЦЕФТА званично је у једном тренутку „снимио“ више од сто разних ванцаринских баријера, којима власти чланица ометају слободно кретање роба. Посебан проблем су приштинске дискриминаторне таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ, које су на снази више од годину дана, и немогућност ЦЕФТА да исти реши. Дневна штета коју трпи Србија због њих износи преко милион евра. После увођења ових такси и других ванцаринских баријера, споразум је доведен у питање. Једна од грешака је што ЦЕФТА није прописала правила понашања на прави начин, не постоје санкције за кршење овог споразума и то се видело на примеру Косова.

Регион Западног Балкана посустао је у даљој економској интеграцији. Данас, у оквиру ЦЕФТА постоји више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом. После ЕУ, други по важности партнер Србије су чланице ЦЕФТА са којима је остварен суфицит у размени од 2,3 милијарде долара у 2019. години, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих), нафте и нафтних деривата, електричних машина и апарата, друмских возила и пића.

Колона камиона из Србије на чекању испред граничног прелаза Рача са БиХ (Фото: Блиц)
Колона камиона из Србије на чекању испред граничног прелаза Рача са БиХ (Фото: Блиц)

Најважнији трговински партнери Србије у ЦЕФТА, како у извозу, тако и увозу, су БиХ, Црна Гора и Македонија. У чланице ЦЕФТА Србија извози 30 одсто прехрамбених производа и то је највеће тржиште за њене произвођаче хране после ЕУ, где се извози 60 одсто ових производа. Ванцаринске баријере у извозу веома погађају Србију и баш због тога што је велики извозник, није јој у интересу да по сваку цену предузима контрамере.

Мешовити комитет на министарском нивоу, као централни орган ЦЕФТА, не може да нађе решење за спорне случајеве у вези ових баријера, нити модел за потписивање обавезујућих споразума који би то регулисали. Пошто се одлуке доносе консензусом, до сада, ниједан ванцарински проблем није решен мултилатерално на нивоу ЦЕФТА, већ искључиво билатерално између страна у спору.

БУДУЋНОСТ ЦЕФТА
ЦЕФТА се свела на класични споразум о слободној трговини, иако је за 13 година функционисања дала важне резултате за трговину међу земљама на овом простору. Рецимо, у протекле две године остварен је раст трговине од 20 одсто, а све чланице имале су одређене користи од ЦЕФТА споразума. ЦЕФТА мора да се мења да би се олакшала регионална трговина, и то тако да буде функционална, односно да има механизам који решава спорове у региону. Помиње се могућност формирања неке врсте „ЦЕФТА плус“, али је тешко да иједан споразум може да заживи без подршке ЕУ, будући да је политички капацитет држава на овим просторима на ниском нивоу заједништва и сарадње.

Потребно је сва отворена питања ставити на сто, отклонити баријере у трговини, усагласити сертификате, либерализовати тржиште радне снаге и друго. Указује се и на велике губитке због дугог чекања током превоза робе на граничним прелазима, где се у просеку чека по 11 сати и губе милиони радних сати без икакве потребе. Постоји различито радно време фитосанитарних служби на граничним прелазима, због чега се губи време и доводи до тога да роба не може да се царини истог дана.

Показало се да је ЦЕФТА на одређени начин постала превазиђена и да је потребно прећи на неку нову фазу да би се успоставило заједничко економско подручје Западног Балкана. Поставља се питање да ли би требало надоградити ЦЕФТА или направити нови свеобухватан споразум, у коме ће бити решена сва питања у погледу свега онога што чини јединствено тржиште региона. Поједини привредници сматрају да је потребан нови облик организације и сарадње између држава региона који ће елиминисати слабости ЦЕФТА споразума, односно да је време за нови аранжман под покровитељством и надзором ЕУ, који би дао нову динамику трговини на овом простору.

ЦЕФТА споразум представља реалну основу да се у будућности креира неки облик регионалне економске зоне, која би укључивала све оне области које су већ садржане у овом споразуму, али и неке додатне сфере. Значи, економска зона не би била организована изван опсега зоне слободне трговине, али би се увела нека додатна либерализација, пре свега у области услуга, кретања људи, и признавања професионалних квалификација. Регионална сарадња, укључујући ЦЕФТА споразум, остаје кључни фактор за европски пут региона Западног Балкана, оцена је Европске комисије. То је обавеза која је укључена у Споразуме о стабилизацији и придруживању, које су чланице потписале са ЕУ, а примена ЦЕФТА једна је од обавеза.

Заседање ЦЕФТА комитета током ЦЕФТА недеље у Молдавији 2015. (Фото: cefta.int)
Заседање Заједничког ЦЕФТА комитета током ЦЕФТА недеље у Молдавији 2015. (Фото: cefta.int)

Европска комисија је уверена да је даљи напредак могућ, због чега има велика очекивања од усвајања споразума који ће даље олакшати трговину у региону, пре свега трговину услугама. Она ће наставити да подржава овај формат, као начин неговања добросуседских односа и јачања регионалне трговинске зоне.

 

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: financa.gov.al

 

Извор Нови Стандард