М. Ружић: Два милиона за Албанију

Ова донација би се могла прогутати уколико Албанија донира новац за обнову наших светиња, али што би давала новац за нешто чијем се рушењу радовала?

У данима када је лепо време и кад сам баш решио да престанем да се нервирам, стигла је вест о нашој донацији у вредности од два милиона евра Албанији за санацију последица земљотреса. Биће да ми је план покварен. Елем, не знам до када ћемо ми да доказујемо своју понизност и спремност на лизање ципела и туђих рана свету који је од нас увек дизао руке, осим у тренуцима када је требало да дигне руку на нас. Чему донација Албанији у времену у ком се још увек пуше куполе наших цркава и манастира на Косову и Метохији које нам припадници албанског народа припалише пре петнаест, скоро шеснаест година? Учи ли ико историју у овој земљи? Памти ли ико ишта? Јесмо ли толико сервилни да смо постали и сенилни?

Док нам се деца увијају од болова на болесничким постељама, док нам возови иду истом брзином као у време краља Милана, док нам пропада све оно што смо икада основали, ми новац, који је огроман и могао би нешто да учини за нас, дајемо онима који су нам помагали у затирању нашег идентитета и културно-историјског наслеђа. Многи ће рећи како је ово заостали поглед на ствари, како треба да отворимо своје срце за друге, како је време напретка, а не заосталости, али не знам како да отворимо своја срца за друге када су многа српска срца и остали органи били вађени, па продавани, а у време напретка, одлучено је да ми заостанемо, јер смо се дрзнули да се сећамо ко нам је шта нажао учинио. Да ли је ико питао народ, јер тих два милинона еура су паре које су узете од српског народа, жели ли да донира огромну суму онима који су на наше патње и пожаре одговарали додавањем батина и доливањем бензина?

Кад смо већ кренули путем огромних донација за Сребреницу, па сад и за Албанију, зашто прескочити остале? Хајде да дамо милион за гушење православне побуне у Црној Гори! Дајте да дамо три милиона Сарајеву да направи велики споменик жртвама српске агресије! Немојте да закинемо Хрватску и да им не донирамо пет милиона за њихов труд приликом оснивања логора, јер то кошта! Можемо и Америци да упутимо двадесет милиона за нове бомбе које ће бацати на нас! Могли бисмо и такозваној независној држави Косово и онима који се тамо играју политичара дати неки милион да имају за неко наредно рушење светиња, убијање Срба или бар за петарде да могу лакше да застрашују повратнике на Косово и Метохију!

Зашто не бисмо? Постанимо највећи донатори своје пропасти! Одвојимо од уста за шамаре, гажења, затирања, спаљивања и срамоту! Помозимо свету да нас представи као курве Европске уније које стоје под мостовима и за своје услуге не траже паре, већ нуде. Не знам ко може да трпи оваква понижења и да за њих тражи оправдање. Иако је напољу сунце и ваљало би уживати у оваквим данима, ми смо платили да нам се смркне. Можда и треба са нама овако, јер све дозвољавамо.

Одох сад да наговорим све своје пријатеље да пронађемо оне кутије у које смо убацивали новац и да повадимо паре из њих, да нађем сваког просјака ком сам давао паре да једе, да рекетирам оне којима сам давао новац рекавши им да не морају да враћају, а све како бих и ја приложио нешто за праву ствар, а не за трице и кучине које Европа не види и не вреднује. Ова донација би се могла прогутати уколико Албанија донира новац за обнову наших светиња, али што би давала новац за нешто чијем се рушењу радовала?

 

Аутор Милан Ружић

 

Насловна фотографија: Танјуг/Зоран Жестић 

 

Извор Искра, 18. фебруар 2020.