Вицегувернер НБС: Не морамо продати Комерцијалну банку

„Са нашег становишта (НБС), не треба упадати у замку да се поступак приватизације Комерцијалне банке мора спровести по сваку цену“, каже Јовић

Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Жељко Јовић сматра да држава може да се потврди као одговоран власник Комерцијалне банке, као што годинама одговорно управља јавним финансијама, и да приватизација Комерцијалне банке не мора да се спроведе по сваку цену.

„Са нашег становишта (НБС), не треба упадати у замку да се поступак приватизације Комерцијалне банке мора спровести по сваку цену, нарочито имајући у виду њену величину и значај у банкарском сектору“, каже Јовић.

ДРЖАВА – ОДГОВОРАН ВЛАСНИК КОМЕРЦИЈАЛНЕ БАНКЕ
Додаје да су се, након што је држава повратила већинско власништво над капиталом банке, стекли услови да се и у управљању овом финансијском институцијом „држава потврди као одговоран власник, као што је у претходном периоду савесно и одговорно управљала јавним финансијама“.

„Преузимањем доминантног пакета власништва над Комерцијалном банком (83,2 одсто) отклоњене су препреке за ефикасно управљање, које су произилазиле из специфичних услова за одлучивање предвиђених Уговором акционара, а који је са међународним финансијским институцијама закључен у приватизацији банке из 2006.“, наводи Јовић у разговору за Магазин Бизнис.

Истиче да је примарна надлежност НБС да спроводи оцену пословне репутације власника банке, и да у том процесу она не прави разлику између лица у приватном или државном власништву, страном или домаћем. „Дакле, са становишта НБС од суштинског значаја је посвећеност власника банке квалитетном корпоративном управљању, независно од тога да ли је реч о лицу у приватном или државном власништву. То се постиже обезбеђењем професионалног менаџмента“, каже Јовић. Вицегувернер НБС, у том контексту, указује да је „на крају крајева, највећи појединачни власник Нове Љубљанске банке, потенцијалног инвеститора у поступку приватизације Комерцијалне банке, и даље Република Словенија“.

ЛИКВИДНЕ БАНКЕ У СРБИЈИ
Осврћући се на пословање домаћег банкарског сектора, Јовић је изнео податак да је добит банака у Србији премашила пола милијарде евра од јануара до краја новембра прошле године, захваљујући нето приходима од камата и накнада, услед повећане кредитне активности.

„Укупни кредити и привреди и становништву су забележили двоцифрен међугодишњи раст. Закључно са новембром 2019. нето добитак пре опорезивања на нивоу банкарског сектора износио је 63,5 милијарди динара (540 милиона евра), 20 банака је пословало са добитком од 64,9 милијарди динара, док шест банака са губитком од 1,4 милијарди динара“, навео је он.
То је, према његовим речима, за 8,7 процената мање него у истом периоду претходне године, када је нето добитак износио 69,6 милијарди динара. На нешто нижи резултат банкарског сектора прошле године у односу на исти период 2018, значајан утицај имала је примена закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, објашњава Јовић.

Наглашава да су банке које послују у Србији адекватно капитализоване, с обзиром на то да је на крају септембра прошле године просечна вредност показатеља адекватности капитала на нивоу банкарског сектора износила 23,6 одсто, што је знатно изнад минимума од осам одсто који је НБС прописала, преноси Танјуг. „Такође, банке у Србији имају веома задовољавајућу ликвидност већ дужи временски период. Просечан месечни показатељ ликвидности банака у новембру 2019. износио је 2,13, што је двоструко више од регулаторног минимума од 1,0“, рекао је Јовић.

 

Насловна фотографија: fpsp.edu.rs

 

Извор Спутњик, 20. фебруар 2020.