В. Јовановић: Србија има право да подигне прст због повреде Дејтона

Јовановић је истакао да земља потписница Дејтонског споразума има дужност да указује на неправилности у БиХ, када је у питању спровођење овог документа

Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика предложиће закон о Уставном суду БиХ како би троје страних судија били замењени домаћим, тачније судијама који представљају сва три конститутивна народа. Ово законско решење СНСД је упутио на усаглашавање странкама из Републике Српске у парламенту БиХ и представницима хрватског народа. Двојица судија, како су јуче пренели медији, била би бирана из Федерације БиХ, а један из Републике Српске. Дипломата Зоран Миливојевић каже за Политику да Србија има право да подржи ову иницијативу. Такав став не представља мешање у унутрашње ствари БиХ, јер је реч о спровођењу одредби Дејтонског споразума.

„Уставни суд у којем одлуке доносе три странца требало је да траје само пет година, али то тело се одржава већ 25 година”, објашњава Миливојевић додајући да Србија има и право и обавезу да штити Дејтонски споразум као и српски народ у БиХ. Објашњава да је улога Србије још значајнија јер је БиХ и даље под страним протекторатом, што значи да није суверена држава. „Иако су истекли сви рокови за то, функција високог представника и даље постоји, као и Савет за имплементацију мира. То значи да БиХ није суверена као држава и због тога је још значајније да потписници штите Дејтонски споразум и да наша земља гарантује његову пуну примену”, каже Миливојевић.

Није тешко закључити да нема никакве основе за жалбе представника федерације када је у питању мешање Србије у унутрашња питања БиХ. Често се чују и потпуно погрешна тумачења наших права и обавеза. Крајем прошле године хрватски члан председништва БиХ Жељко Комшић изјавио је да Србија није „никакав гарант Дејтонског мировног споразума”, већ да је то била тадашња СР Југославија. Међутим, Зоран Миливојевић каже да су такве тврдње потпуно неозбиљне и супротне међународном праву. Србија је правни следбеник свих држава насталих после Берлинског конгреса, Краљевине Југославије, СФРЈ, ФНРЈ, СРЈ… Самим тим наша држава је наследила права и обавезе који су произашли из тих држава. Један од њих је спровођење Дејтонског споразума.

Исти је став и некадашњег министра спољних послова Југославије Владислава Јовановића који тврди да Србија има право да подигне прст и укаже на повреду Дејтона. Осим Србије то право има и Хрватска, као и велике силе које су потписале овај споразум у својству сведока. „Сада је веома важно да инсистирамо на поштовању свих одредаба овог споразума без изузетака и без права на накнадно исправљање онога што се једној страни учини као нејасно. За такво нешто потребна је сагласност сва три народа, као и потписника и гараната”, каже Јовановић.

Не може нико, ни високи представник, да има дискреционо право да мења одредбе споразума или да утиче на промену снага између два ентитета. Јовановић наглашава да је високи представник више пута деловао на основу умишљених овлашћења. „То видимо и на примеру овог Уставног суда чије судије, странци, углавном, Србе виде као најодговорније за рат и стање у БиХ. Када је у питању тај Уставни суд, одговорност свих земаља потписница и гараната је да исправе ту аномалију”, нагласио је бивши министар спољних послова СРЈ.

Објашњава и да је високи представник учинио низ повреда тиме што је одузео Републици Српској двадесетак надлежности, а да је он био овлашћен само да укаже потписницима и гарантима да нешто не функционише најбоље. „Република Српска је у праву када указује на арбитрарно понашање високог представника и инсистира да се томе стане на крај. Осим тога, БиХ је кандидат за члана ЕУ и као таква мора да буде правно ваљана. Да би се то десило мора да се ослободи старатељства страних чиновника, што би јој створило могућност да аплицира за чланство у ЕУ”, објашњава Јовановић. Он је поновио да земља потписница Дејтонског споразума има дужност да указује на неправилности у БиХ, када је у питању спровођење овог документа. Такође, Србија може да захтева да те неправилности буду превазиђене демократским и одговорним политичким дијалогом.

РЕПУБЛИКА СРПСКА БИЛА ЈЕ УСЛОВ ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ БИХ
Успостављање Републике Српске је био услов за престанак крвавог рата и за успостављање Босне и Херцеговине, подсећа Владислав Јовановић. Без тога, како каже, Дејтон не би могао да има позитиван исход. „То што је урађено је деликатно и не дозвољава ниједној страни да нарушава споразум, а све како би мир био очуван. Донета је одлука о успостављању државе са два ентитета и централним органима који нису превише наредбодавни како би коначно била стављена тачка на тај несрећни рат. Та врста уније била је максимум који је могао да буде постигнут”, подсећа некадашњи министар спољних послова.

 

Аутор Јелена Попадић

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор Политика, 22. фебруар 2020.