С. Костић: Бојкот са местимичним изборима

По чему ће се мерити успех или пропаст бојкота, а шта је успех за странке власти? Како ће на све то утицати одлука Небојше Зеленовића о изласку на локалне изборе у Шапцу?

Бојкот са местимичним изборима – то ће напослетку бити тактика највећих опозиционих странака за изборе крајем априла. То смо сазнали после одлуке градоначелника Шапца Небојше Зеленовића да иде на локалне изборе, а слична одлука очекује се и за изборе у Параћину. По чему ће се мерити успех или пропаст бојкота, а шта је успех за странке власти?

Најпре је део опозиције још прошле јесени одлучио да бојкотује изборе. Онда је део опозиције одлучио да бојкотује бојкот и тако постане опозиција опозицији. Затим је део опозиције који бојкотује парламентарне одлучио да изађе на локалне изборе. Ово је укратко опис српске предизборне сцене. Савез за Србију изричит је да је једина права опозиција она која иде у бојкот.

“Ми у Србији немамо изборе јер избори који нису слободни, демократски и фер, где грађани могу да изаберу опцију за коју би се определили, и где имамо заробљене медије, ми и немамо изборе. Зато је бојкот већ сада победио, јер је јасно показано да ова власт већ сада нема легитмитет, јер ниједна од релевантних опозиционих партија не излази на ове лажне изборе. Свака од тих партија би самостално прешла цензус, а да не говорим о коалицијама које вишеструко прелазе цензус”, каже Борко Стефановић, заменик председника Странке слободе и правде, чланице Савеза за Србију.

“Што се самог бојкота тиче и тих људи који су се за то определили, прво мислим да је јако неодговорно и неозбиљно с њихове стране, и мислим да је то што су одлучили да бојкотују ове изборе само један показатељ да беже од реалности, а то је да њих народ неће”, одговара Ђорђе Тодоровић из Српске напредне странке и додаје: “Могу да изађу и не изађу, мислим да то ништа неће променити, али апсолутно ништа”.

Ђорђе Тодоровић један је од полазника Академије младих лидера Српске напредне странке. После избора у СНС-у биће 58 одсто нових лица, а из редова Академије после избора у Скупштини Србије биће 30 посланика. Ђорђе Тодоровић каже да за СНС бојкот уопште није тема, већ економски напредак од 2012. године и програм “Србија 2025” коју су представили Александар Вучић и Ана Бранбић. “Минимална плата је са 16 хиљада те 2012. порасла на 20 хиљада, просечна плата са 320 на 500 евра, то су резултати, то је оно о чему желимо да говоримо и наравно о будућности, да просечна пензија буде 430 евра, а просечна плата 900 евра”, истиче Тодоровић.

Савез за Србију је бојкот прогласио још у септембру, док су трајали преговори о изборним условима на Факултету политичких наука. “Савез за Србију је потпуно јединствен, он је сада на неки начин и проширен, имамо нешто што је српска опозиција, и друге опције, Не давимо Београд и Покрет слободних грађана”, истиче Борко Стефановић.

СЛУЧАЈ ШАПЦА И ПАРАЋИНА
Међутим, јединство Савеза за Србију покварила су два града – Шабац и Параћин. Градоначелник Шапца, лидер странке Заједно за Србију и члан Савеза за Србију Небојша Зеленовић саопштио је у недељу да његова странка излази на локалне изборе у Шапцу, а бојкотоваће остале изборе. Из Савеза за Србију саопштили су да се учешћем на лажним изборима Зеленовић дисквалификовао из Савеза за Србију.

Сада се чека Параћин. Председник општине Параћин и заменик председника Демократске странке Саша Пауновић рекао је гостујући у емисији “Утисак недеље” да је тражио сагласност Демократске странке да изађе на локалне изборе у Параћину, али да ће коначну одлуку донети сама странка. “Оно што је једино могуће као излазак на изборе је да не будем члан Демократске странке, уколико решим да донесем одлуку ја лично и тај мој тим и то је неминовна последица тога јер Демократска странка не треба да трпи последице било какве локалне одлуке”, рекао је Пауновић.

Народни посланик Демократске странке Балша Божовић истиче:”Уколико се излази у Шапцу или у Параћину на изборе, онда морате дозволити и другима који желе да изађу на локалу да изађу на изборе. У супротном нико не треба да излази на изборе јер ће то додатно збунити бираче и срушити додатно идеју бојкота, која је ионако на климавим ногама”. Балша Божовић је недавно, са још неколико посланика ДС-а, имао сукоб са руководством те партије. Оштро је реаговао на наводе Бошка Обрадовића о Драгољубу Мићуновићу, полемисао са Борком Стефановићем. А стизале су му и оптужбе за сарадњу са Вучићем.

“Ако мени или мојим колегама, који су најкажњаванији посланици у вишестраначју у Србији за ових осам година, кажете да смо колаборационисти само зато што смо довели у питање годину дана пре избора проглашење бојкота, да би онда исти ти изашли на изборе, а ми поштовали ту одлуку, сматрам да је дошло до одређене замене теза. Апослутно је легитимно борити се за прво место у опозицији, само мислим да ће та идеја да наштети и самој идеји бојкота с једне стране, а са друге стране да ће помоћи Александру Вучићу да на тим поделама у опозицији у наредне четири године остане не власти”, каже Божовић.

Председник Демократске странке Зоран Лутовац, заједно са Драганом Ђиласом, Бошком Обрадовићем и Вуком Јеремићем активно је кренуо у кампању бојкота. Међутим, случајеви Шапца и Параћина поставили су питање – имају ли гласачи опозиције у осталим градовима право на изборе? “Потпуно разумем и Шабац и Параћин у том смислу да желе да одбране своју слободу, али онда морате пустити и некоме другом да освоју своју слободу”, каже Балша Божовић. За Борка Стефановића нема дилеме.

“Мислим да је Шабац слободан град у том смислу што је Скупштина града Шапца слободна, и што је позориште слободно, али сам град у којем се људи уцењују радом у Дому здравља, у Електродистрибуцији, у суду, тужилаштву, јавним предузећима, град у којем на сваки скуп опозиције дође од 100 до 150 батинаша СНС-а и спречавају нас да уђемо, не може се сматрати слободним”, истиче заменик председника Странке слободе и правде.

“Чуо сам и ја за те неке легенде, али вероватно сте и ви упознати са тиме да су они неким лекс специјалисом и неким законима хтели да дерогирају устав”, каже Ђорђе Тодоровић из СНС-а. “Једним крилом кажу – не излазимо на изборе, а онда ова Ђиласова омладина излази на изборе, видите да именом и презименом у Параћину и Шапцу иду, сад ће и у Старом граду одређени представници тог савеза против Србије да изађу на изборе, зато што њима тамо одговарају изборни услови. Kако је то могуће да овде кажете нису фер услови, а онда овде покушавате да преко одређених удружења, поркета, не знам каквих организација, приступите овим изборима? Мислим да је то јако неозбиљно с њихове стране”, каже Тодоровић.

“ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА” – ОД БОЈКОТА ДО ИЗБОРА
Пре Шапца и Параћина конфузију око бојкота направио је и покрет “1 од 5 милиона”. Овај покрет организовао је протесте који се од децембра 2018. одржавају сваке суботе. На протестима су носили транспарент Бојкот, да би једна од чланица тог покрета изненадила Србију вешћу да покрет “1 до 5 милиона” излази на изборе.

“Под овим условима није могуће изаћи на изборе и мислим да је веома важно наставити ту борбу за фер и слободне изборе јер грађани то заслужују, али такође сматрам да је бојкот успешан само уколико сви бојкотују изборе, мислим да су бирачи збуњени од оног тренутка кад је ‘1 од 5 милиона’, који направио уговор с народом, иза кога је стала цела опозција, одлучио да изађе”, каже Балша Божовић.

Сада већ бивша чланица покрета Мила Јовановић у ауторском тексту за НИН написала је да је Савез за Србију плаћао сваки протест. У дневном листу Данас чланови покрета расправљали су о наводном телефону једне чланице покрета, који је наводно купио Драган Ђилас. Зато је питање за Борка Стефановића  да ли Ђилас сада стоји иза покрета “1 од 5 милиона”?

“Наравно да не, ми никад нисмо ни крили, увек смо јавно говорили да и Савез за Србију и друге опозиционе странке су помагале логистички у смислу обезбеђивања редара на самим скуповима, тог озвучења које је ту коришћено и то је то. Нит’ је икад ико некоме бранио да говори и сличне ствари које се сада појављују, а поготово не бих улазио у бизарности типа телефона. Та одлука да се иде на изборе је, мало је рећи, чудна, али ја нисам од оних који верују да је иза тога нека завера, мислим да је једна основна, темељна набијена глупост, ништа више од тога”, каже Борко Стефановић.

“Преко удружења грађана и покрета, то ће тек на локалу бити популарно, људи преко тих организација тражиће начина да узму мандате и у локалним скупштинама и у покрајинским и парламентарним. То је оно што је и Ђилас смислио и успео – да склони један део опозције и да он преузме палицу на том политичком пољу и том политичком спектру”, одговара Ђорђе Тодоровић из СНС-а.

МЕДИЈИ 2012. И 2020.
Kао главни разлог за бојкот Савез за Србију увек наглашава једну ствар – медије. Напредњаци често помињу 2012. годину када су, како наводе, опозициони медији били само “Свет плус инфо” и недељник Печат. “Јесте, то су били опозициони медији, само ми не говоримо о опозиционим, него о објективним, слободним медијима, какви у Србији постоје, али су малобројни, немају могућност да уопште добаце до тог броја као што има Пинк или РТС. Дакле, ми причамо о бројевима у којима Н1 или Нова Ес, које су кабловски оператери и којима режимски провајдери ускраћују могућност емитовања, могу да добаце до неколико десетина хиљада људи, а РТС гледа милион и по грађана, Пинк гледа преко милион грађана, дакле то прво није за поређење”, каже Борко Стефановић.

“Пратим те медије с националном фреквенцијом и ту видим често и на Првој и на РТС-у представнике и опозиције и Савеза за Србију који никад нису излазили на изборе, а добили су ту шансу да представљају своју политику и свој нерад. Суштина је да данас имате све недељнике који су окренути против Александра Вучића, тако да генерално прича о томе, кад погледате електронске медије, овај Ђиласов и Шолаков Н1 што причају о медијском мраку, они људи на сваки могући начин воде опозициону политику. Они се боље представљају као опозиција, очекујем да ће на овима изборима можда себе представити као удружење грађана Н1, јер су много боље политички потковани у односу на овај део опозиције”, каже Ђорђе Тодоровић.

“Шта Вучић циља – он хоће да каже док сте ви били у власти нас није било у медијима. То просто није тачно, и ви у РТС-у у архиви врло лако можете да пронађете колико пута су Томислав Николић, Јоргованка Табаковић, др Небојша Стефановић и Александар Вучић били гости не само дебатних емисија, него и у Дневницима и у Јутарњим прграмима. Ја не могу да замислим да било ко из опозиције или било ко ко мисли другачије, типа Миће Ћулибрка, Марије Лукић, новинара Јовановића из Гроцке, Александра Обрадовића буду гости прелиставања у Јутарњем програму РТС-а”, каже Борко Стефановић.

“Председник Kине је посетио Србију пре неколико година, и сад до краја године очекујемо његов други долазак, знате то је један углед који Александар Вучић ужива у свету. Ја то нисам могао да видим ни на Н1 ни у тим недељницима, једино што могу тамо да видим је кад нападају чланове његове породице. Ја тамо не видим ни да смо изградили 350 километара аутопута, ни да смо смањили незапосленост са 25 на 9,5 одсто, ништа од тога нема. И онда они причају о медијском мраку. А знате зашто – зато што фабрикују сваки дан афере, причају против породице Александра Вучића како би сви људи у овој земљи били окренути на те дневно-политичке теме, а суштина склоњена са стране. То је да ми говоримо овде о резултатима, говоримо о томе шта је то што смо успели да урадимо, и када поредите 2012. и 2020. То су дијаметрално супротне Србије”, каже Ђорђе Тодоровић, полазник Академије младих лидера СНС-а.

БРОЈЕВИ И БОЈКОТ
Kад је реч о бројевима, Александар Вучић недавно је рекао да ће резултат од 48,2 одсто гласова освојен на изборима 2016. године бити доњи праг којим ће бити задовољни на овим изборима, све друго сматраће неуспехом. Истраживања о популарности политичких партија показују да је СНС први. И можда се на овим изборима и неће одлучивати победник, већ ће избори бити борба за излазност. Kоји бројеви ће рећи да је бојкот успео, а који да је пропао?

“Верујем да бојкот може да буде успешан само ако има конкретна мерила, дакле ако мање од 40 процената изађе. Уколико се доведе у питање легитмитет наредне владе и парламента, и с тим у вези сматрам да треба поставити ствари на неки мерљив начин, да знамо шта је то што би бојкот учинило успешним, а какав би то бојкот био неуспешан”, сматра Балша Божовић.

“Јасно је нама да Вучић може да објави колико год процената да је изашло, ми ћемо га у тој лажи ухватити, али ми сматрамо да је бојкот већ дао резултат зато што је показао да шта год да они сад ураде, биће принуђени да то све раде сами и имаће једну потпуно нелегитимну скупштину и владу која ће на основу тога бити формирана”, сматра Борко Стефановић.

“Беже од избора зато што знају да их народ неће, а онда ће изаћи на улице, ја то претпостављам, како би формирали, како су они рекли, техничку владу. Да преко улице управљају овом земљом – па то се никад неће десити. Никад се није десило и никад неће”, одговара Ђорђе Тодоровић из СНС-а.

Посланик Демократске странке Балша Божовић верује да је важно да се поставе критеријуми бојкота. “И на тај начин што ће они који су предложили бојкот на крају сносити све заслуге уколико бојкот успе, али наравно и сву одговорност уколико бојкот не успе”, закључује Божовић.

До 26. априла власт ће имати озбиљан задатак – да што више људи изведе на гласање и да своје бираче убеди зашто да изађу на изборе на којима је лако погодити победника. Опозиција ће морати да одговори на многа питања. Најважније, како ће се схватити бојкот са местимичним изборима? Овог пролећа ће се знати за кога је бојкот политичка обавеза, а за кога реч и ништа више.

 

Аутор Стеван Костић

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор РТС, 25. фебруар 2020.