Права бораца из деведесетих биће заштићена законом

Борци у ратовима деведесетих и 1999. имаће право на борачки додатак, на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба...

Афирмација трајне вредности борбе за одбрану независности, суверености и уставног поретка наше земље и први пут јединствено уређење борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата, основни су циљеви Предлога закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, рекао је јуче ресорни министар Зоран Ђорђевић представљајући овај акт у Скупштини Србије. Владајућа коалиција хвали предложено, док радикали оцењују да су нека решења добра, али истичу да је везивање борачког додатка за најнижу пензију понижавајуће.

Више од сат времена Ђорђевић је образлагао предложена решења, па је, између осталог, навео да је, што се тиче примања, основна намера да се права задрже у истим износима који су прописани важећим прописима, уз извесно повећање износа личне и породичне инвалиднине. Према његовим речима, уводи се нова категорија корисника – борци у ратовима деведесетих и 1999, који ће имати право на борачки додатак, на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, на борачку легитимацију, на борачку споменицу, приоритет у запошљавању, право на униформу и накнаду погребних трошкова.

Истакао је да и друге категорије добијају нова права – право на породичну инвалиднину чланова породице умрлог цивилног инвалида рата прве групе који је користио додатак за негу и помоћ, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је навршио 65 година, а остварио је право на пензију, као и оног који навршио 65 годину и није остварио право на пензију. Навео је и да се прописује обавеза јединице локалне самоуправе да најмање 10 одсто од укупног броја станова који се граде за социјално становање, као и 10 одсто од вредности удела планираних инвестиција по пројектима других облика решавања стамбених питања, издвоји за решавање потреба војних инвалида, цивилних инвалида рата, корисника породичне инвалиднине, бораца прве категорије.

Према министровим речима, повећани су износи личне инвалиднине свим групама, као и износ личне инвалиднине за 25 одсто најтежим инвалидима, а промењена је и основица за одређивање висине инвалиднине, па она сада „представља износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Србији за месец који два месеца претходи месецу у коме се остварује право”. Законом су такође прописани услови за стицање статуса борца као и за њихово разврставање у три категорије према времену и територији његовог војног ангажовања.

У расправи је генерал Божидар Делић (СРС) рекао да се на закон дуго чекало и да радикали имају суштинску примедбу наводећи: „Ми сматрамо да у овом закону није требало да се нађу цивилни инвалиди рата и цивилне жртве рата, оне већ имају свој закон. Борци и породице палих бораца су национална категорија и своја права остварују као национално признање. Цивилни инвалиди рата и цивилне жртве рата су социјална категорија и они права остварују у зависности од економске моћи државе.” Казао је да су борци у досадашњим законима увек били у наслову закона, али ни у једном члану закона, истакавши да су сада наведени у више чланова, којима су им дата нека права.

Према Делићевим речима, део закона који се односи на ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца је „изванредан, отклоњене су неке ствари на које смо имали примедбе, али кад се све погледа дата су им права која баш и не захтевају неке материјалне трошкове државе – тако су ветерани добили право на униформу, коју ће министар прописати, али ће је набављати о сопственом трошку”. Делић је казао да је основица за израчунавање борачког додатка „у неку руку увредљива”. Додао је: „Основице за додатак свих других категорија су просечна плата у Србији, а за борачки додатак то је најнижа пензија, која износи 13.000 динара, а трећа категорија ће добијати 60 одсто, значи 7.000 динара. Уз то су постављени ригорозни услови за остваривање тог права.”

МАЛИ: ВЕЋА ОДГОВОРНОСТ ПРИРЕЂИВАЧА ИГАРА НА СРЕЋУ
Већи степен друштвене одговорности приређивача игара на срећу, стварање неопходних услова за увођење напреднијег система надзора, односно контроле оствареног промета чиме се омогућава смањење сиве економије, циљеви су Предлога закона о играма на срећу. То је јуче рекао министар финансија Синиша Мали представљајући овај акт посланицима у пaрламенту.

 

Аутор Мирјана Чекеревац

 

Насловна фотографија: Фејсбук/На бранику Отаџбине

 

Извор Политика, 26. фебруар 2020.