Н. Бабић: Америка улаже милионе у „изградњу националне свести младих Украјинаца“

Америчка агенција USAID је одлучила да издвоји 38 милиона долара за јачање „националне свести украјинске младежи“

Сједињене Државе спремне су уложити десетине милиона долара у развој „демократских вриједности“ код украјинске младежи и за сузбијање „злоћудне пропаганде Русије“. USAID, који је преузео задатак испирања мозга младих Украјинаца, дјелује у Украјини већ 20 година, а резултати су очити. Младим Украјинцима су „хероји“ нацистички колаборационисти Степан Бандера и Роман Шухевич, а етничко чишћење и геноцид Пољака и Јевреја током Другог свјетског рата и „Москала“ данас су „универзалне вриједности“ које су Украјинци пригрлили протекле две до три деценије. Наравно, за америчке стратеге то није проблем. Штавише, милитантни шпиљски национализам, који се у структурама као што су наоружани батаљони Десног сектора у свим сегментима манифестује као неонацизам, су пожељно гориво и покретачка снага за борбу против „Руса“ у Донбасу, на Криму и у самој Руској Федерацији, ако буде требало. С чиме је повезан тренутни програм који ће проводити USAID и јесу ли претходне инвестиције биле ефикасне?

Протеклог дана је америчка агенција USAID, која у оквиру Стејт департмента надгледа додјелу америчке „помоћи“ другим земљама, одлучила издвојити 38 милиона долара за јачање „националне свијести украјинске младежи“. Судећи према објави интернет странице  USAID-а, новац се планира потрошити на “неговање осјећаја одговорности за демократску европску будућност Украјине”, “окупљање младих лидера око идеје украјинског националног идентитета”, и тако даље. Званичници USAID-а вјерују да украјинска младеж сада има прилику провести “демократску транзицију”, откако су на власт дошли млади политичари. Очито да у Вашингтону мисле на Владимира Зеленског и премијера Алексеја Гончарука .

Америчка агенција такође спомиње главног непријатеља “украјинских вриједности”, а то је “злонамјерна руска пропаганда и ширење реторике противника кретања Украјине на европском путу“. USAID обећава да ће са својим новим пројектом покрити оне регије које тренутно нису под контролом Кијева, односно Доњецку и Луганску Народну Републику и „анектирани“ Крим, али само ако тамо „дође мир“. USAID је био ангажован у “развоју” Украјине много прије догађаја на Криму, од самог почетка ’90-их. Прошле године ова је агенција за Украјину издвојила 700 милиона долара, а 2018. године 600 милиона. Уз то је годину прије 125 милиона долара стигло је у Кијев преко USAID-а „како би се ојачала привреда контролисаног дијела Донбаса и убрзао његов развој”. У 2017. години успостављен је програм Иницијативе за помоћ у Украјини за подршку украјинским безбедносним снагама.

Америчка агенција за међународни развој не заборавља ни кијевске политичаре. Након прошлогодишњих избора за Врховну раду, USAID је провео обуку за народне заступнике који су први пут у украјинском парламенту. Ињекције америчког новца пролазе кроз велику мрежу украјинских невладиних организација и сличних структура, што је потврдио бивши заступник градског вијећа Одесе, новинар и политички стратег Игор Димитријев. “Ових 38 милиона биће додијељено кроз различите фондове, структуре попут Сорошеве фондације „Отворено друштво“ или Транспаренси интернешенел. Због тога ће новац бити подијељен међу стотине малих структура путем бесповратних средстава”, примијетио је Димитријев.

Како тврди, USAID је у првом реду очито радио на информацијама и културним пројектима и на политичким кампањама. Димитријев је навео низ примјера утицаја USAID-а и сличних агенција на Украјинце. Зоја Казанжи је 2002. године радила с медицинским савјетницима у разним програмима, а касније је била активно на Евромајдану, а након што је свргнут Виктор Јанукович неко вријеме је радила у кабинету гувернера регије Одеса.

„Америчка агенција USAID радила је у америчким структурама и бавила се не само Украјином, већ и другим постсовјетским земљама. Регионално је USAID држао поуке о медијском раду против власти. Данас Зоја Казанжи живи у Канади, али таквих као она је у Украјини данас на стотине. Подржавају их финансијски како би одредили курс у оној или у оној сфери који иде њима у прилог“, рекао је Игор Димитријев. На истом принципу ради и украјинска школа политичких студија, која службено дјелује под покровитељством Савјета Европе.

„На обуци се окупљају најперспективнија дјеца која су заинтересована за политику и новинарство. Као бонус, плати им се стажирање у Европи и Сједињеним Државама, а најбољи се пробијају на руководеће положаје”, рекао је Димитријев. Осврнуо се на искуство новинарке из Горловке Олесије Медведеве. Признала је да је ушла у једну од тих схема, гдје је испрва могла промовисати своје друштвене пројекте, а онда је схватила да се преусмјерава на политичку каријеру. „USAID често пронађе особе које у почетку немају никакве везе с политиком, попут активиста без странке или покрета. Помажу им у промовисању путем медија и директно са стипендијама. Минимална помоћ пружа се на нивоу власти, али на крају ће се те структуре активирати током сукоба великих размјера попут оног на Евромајдану“, рекао је бивши заступник Одесе.

Бивши савјетник америчких програма у Украјини, директор Кијевског института за трансформацију друштва Олег Соскин више је суздржан у процјени ефикасности рада Вашингтона с украјинским цивилним друштвом. Међутим, како је и сам био дио пројекта, ова је изјава очекивана. “У прошлости су САД, ЕУ и Канада за Украјину издвајали огромне количине новца за различите програме за младе, али све је то било неуспјешно. Паметни и образовани челници се никада нису појавили у земљи”, рекао је Соскин.

“И ја сам био савјетник у овим подручјима и све је било бескорисно. Ако ће нови програм опет значити покушај промовисања мултикултурализма и ЛГБТ-а, неће наићи на подршку. Напротив, то ће изазвати озбиљно противљење националистичких група”, упозорава Соскин, који је подсјетио на радикални став неонациста Десног сектора према ЛГБТ активизму. Међутим, то је само један „неугодан детаљ“, неважан у ширем контексту дјеловањаUSAID-а и за шта Америци уопште требају Украјинци. Према Игору Димитријеву, могуће грешке Американаца у украјинском друштву не значе да је Русија дјеловала ефикасно.

„Увијек постоји захтјев за активизмом, а чак и ако су ојачане, украјинске и руске владине агенције често не пружају такву шансу као USAID. Али та се људска активност може искористити на њихову штету с минималним могућностима и давањем неколико копија брошура на улицама или слањем новца тек толико да се може платити најам за просторије за састанке”, сажео је бивши заступник градског вијећа Одесе.

Подсјетимо да је до трагедије другог маја 2014. године, када су у Дому синдиката у Одеси живи запаљени „проруски активисти“, дошло само зато што у потписе за петицију скупљали на оближњем Куликовом пољу, а не у некој од просторија и граду, које је тада могла штитити и полиција, јер у то вријеме нису сви људи у безбедносним агенцијама, који су били намјештеници „старог режима“, добили отказе.

СТАВ МОСКВЕ О ОВАКВОМ ДЈЕЛОВАЊУ
Москва вјерује да је немогуће промовисати сличне програме попут USAIDа у Украјини, јер је рад релевантних одељења попут Росотрудничества у Украјини практично сузбијен. „Током протеклих 20 година је Русија потрошила пуно више новца на Украјину него Сједињене Државе, али не у те сврхе. Сада за Москву могућности нису исте”, рекао је Леонид Калашњиков, шеф Одбора за односе са Заједницом независних држава Државне думе.

У исто вријеме, Калашњиков је позвао да се покушају и даље развијати односи с младима Украјине, укључујући и преко непрофитних организација. „Међутим, засад је нејасно како то учинити. Украјински новинари који позивају на добросусједске односе с Русијом и даље се прогоне. Нису пронађени други алати којима би се могло утицати на младе Украјинце, осим новинарства или обуке страних студената”, напоменуо је замјеник.

Но, враћајући се на почетак, независно од тврдњи да је Русија потрошила десетине милијарди долара на Украјину од 1991. до 2014., али није улагала у „меку моћ“, тврдња коју је службено навео USAID да ће САД уложити десетине милиона долара у развој „демократских вриједности код украјинске младежи и за сузбијање злоћудне пропаганде Русије“ је невјероватна. Оно што смо добили је једина држава у Европи која јавно слави нацифашизам и има наоружане неонацистичке милиције које су често моћније од државних снага безбедности. Можда је то смјер у којем би USAID требао дјеловати, али се то неће догодити, јер је сулудо размишљати о томе да ће се „због ситних неонацистичких испада“ САД одрећи једног од најефикаснијих алата за дестабилизацију западних граница Русије.

 

Аутор Небојша Бабић

 

Насловна фотографија: REUTERS/Valentyn Ogirenko

 

Извор logicno.com, 26. фебруар 2020.