Bauk korone kruži Evropom

Virus korona donosi tišinu, još se samo čuje strah koji otkucava. Ima li mesta za paniku, da li se tu „nešto prećutkuje“, i kako sve to utiče na politička zbivanja?

Strah od virusa SARS-CoV-2 se širi Evropom. Doživljaj svakodnevnog, uobičajenog i naviknutog se menja. Medijski izveštaji počinju vestima o novim oboljenjima i savetima građanima šta im je činiti ako posumnjaju da su se zarazili. Uputstva se menjaju iz dana u dan – početkom februara se govorilo dođite u bolnicu, krajem februara čekajte da bolnica dođe k vama. Priroda se vratila u sam vrh prioriteta jedne tehničke civilizacije.

Od prošle sedmice se u bečkom metrou ili na gradskim ulicama mogu videti ljudi pod medicinskim maskama. U slučajnom uzorku vrlo mali broj za grad od dva miliona stanovnika, ali svejedno slika koja je do sada bila nepoznata. Samo japanski turisti poslovično nose maske kad su u Evropi, što je ostatak preventivnih mera od izbijanja takozvanog „ptičjeg gripa“ 1997. u (kineskom) Hongkongu, ili „svinjskog gripa“ 2009. u Južnoj Americi.

Nekad su to vrlo lepe dizajnerske maske, sa ornamentima ili u pastelnim bojama. Virusi su ispod mikroskopa koloristički vrlo atraktivni, pa kad su pobeđeni lako avanzuju do modnog dodatka. I mimo japanskih turista, maske su uobičajena stvar u februaru uoči srede „pepelnice“, kojom u zemljama katoličke tradicije počinje Veliki post. Ali kako god se ko prerušio u očekivanju „pepeljave srede“, glamurozno u Veneciji, ili iz kućne radinosti u austrijskoj osnovnoj školi, usta i nos ostaju otkriveni.

Sad je na delu obrnuti karneval, jer se maskama pokrivaju usta i nos. Virus korona donosi tišinu, još se samo čuje strah koji otkucava. Ljudi počinju da se pitaju – ko sedi pored mene u tramvaju? Ko kašlje iza mene dok čekam na kasi u samoposluzi? Da li je neko kijao u liftu pre nego što sam ja ušao u njega? Novi virus širi se evropskim mapama paranoidne geografije.

IMA LI RAZLOGA ZA PANIKU?
Reakcije austrijskih vlasti, kao uglavnom vlasti svih evropskih država, pokazuju visok nivo u rukovođenju kriznom situacijom. Nema razloga za paniku, obilno se ponavlja u Beču sa najvišeg nivoa. Što se ta poruka češće odašilje, javnost je sve uznemirenija. Normalno, jer psihološki momenat izjave „nema razloga za paniku“ deluje proporcionalno obrnuto. Ili vlasti podižu paniku bez razloga time što svaki čas ponavljaju da nema razloga za paniku, ili postoji nešto što sakrivaju pred javnosti. U prvom slučaju opasnost od novog virusa se preuveličava, u drugom se umanjuje.

Istina je u sredini, reklo bi se. Ali tek na spominjanje sredine počinje prava paranoja. Nije li upravo Kina u istoriji kultura i političkih sistema poznata kao „carstvo sredine“? Do izbijanja „vuhanskog virusa“ prošlog januara, Kina je neslužbeno bila novi ekonomski, finansijski i trgovački centar sveta. Virus korona je krenuo iz same sredine globalne privrede. Tajna neuobičajeno nervozne reakcije na koronu se posredno iščitava iz izjave Hajnca Burgmana, direktora Kliničkog odeljenja za infekcije i tropsku medicinu pri Medicinskom univerzitetu u Beču. „Ne može se pretpostaviti da će SARS-CoV-2 više ikad potpuno nestati“, rekao je Burgman pre dva dana za austrijsku agenciju APA.

Prof. dr Hajnc Burgman, direktor Kliničkog odeljenja za infekcije i tropsku medicinu pri Medicinskom univerzitetu u Beču (Foto: Franz Ratzinger)
Prof. dr Hajnc Burgman, direktor Kliničkog odeljenja za infekcije i tropsku medicinu pri Medicinskom univerzitetu u Beču (Foto: Franz Ratzinger)

Ako dvostruku negaciju iz gornje izjave prevedemo na prostu afirmaciju, ono što je dobri doktor Burgman rekao je: Virus korona je došao da ostane. Verovatno će se u budućnosti zadržati pored, paralelno, u paketu zajedno sa virusom influence, vulgo gripa. Sve nelogičnosti u službenim reakcijama, fluktuirajući nivo straha u javnosti, totalno medijsko pokrivanje, postaju jasni posle Burgmanove izjave.

Globalna medicina grozničavo traga za vakcinom za koronu, bojeći se da ako je ne nađe, ima posla sa novim tipom neizlečivog virusa, nešto kao HIV/ejds samo pod lepšim imenom i sa manjom smrtnosti, od jedan odsto u Evropi do 1,4 odsto u Kini (podaci iz časopisa New England Journal of Medicine, 28. februar 2020). Čak i sa najstrašnijim virusom HIV/ejds, situacija se bitno popravila. Vakcine nema, ali u razvijenim zemljama Evrope i Amerike medicinski tretman je tako uspešan, da je HIV/AIDS postao hronična bolest sa kojom se živi onoliko dugo koliko i bez nje.

Ne uvek lako, ali globalna medicina se nosi sa epidemiološkim izazovima. Zašto onda obični građanin obične Evrope ovih dana ima osećaj da mu se tu „nešto prećutkuje“, i to više od svakodnevnog nivoa nepoverenja koje gaji prema vlasti? Zato što reaguje na strah koji detektuje ne kod vlasti, već kod medicinske profesije. Izgleda se ovog puta medicina uplašila.

ODMERAVANjE RIZIKA
U Austriji se pokrenuo zamajac odgađanja i pomeranja. Internacionalni skupovi su pod znakom pitanja. Bečki maraton u aprilu? Za sada nije otkazan, ali je ta varijanta ostala u igri. Turistička putovanja? Ministarstva policije i zdravstva daju punktualne preporuke da se nikuda ne ide, pre svega u Italiju ili Kinu. Drugde može, ali razmislite dva puta da li je neophodno. Domaći izbegavaju kafiće i restorane na glavnim turističkim stazama kroz Beč. Kineski restorani su prazni, iako su to omiljena mesta koja vode porodice odavno otišle iz Kine, čiji mlađi potomci nekad bolje govore nemački jezik od maternjeg. Problem nije meni, već grupe kineskih turista koji zalaze na takva mesta i bučno spajaju stolove. Ne samo u Austriji, u čitavoj Evropi je na delu neformalni „racial profiling“, odmeravanje rizika na osnovu rasnih karakteristika.

Pre nekoliko dana su austrijski mediji s ponosom javili da je kancelar Kurc drugi put pozvan u posetu kod američkog predsednika Trampa, trebalo je da putuje ovog vikenda, ali je Bela kuća pre dva dana povukla poziv. Od kada se vratio na funkciju pre dva meseca, Kurc se ozbiljno posvetio ulozi „diplomatskog mosta“. Čak se ne bi reklo da je on sam sebi smislio tu ulogu, više su mu je prilike bacile u krilo.

Kurc ovih dana „premošćuje“ razlike između suprotstavljenih strana, posreduje između centra i desnice u Nemačkoj, radi na integraciji Višegradske grupe u politiku EU, pomaže antimigrantskom sektoru unutar EU u konstruktivnijem razgovoru sa, uslovno rečeno, humanističkim Briselom, zagovara proširenje EU zemljama Zapadnog Balkana. Takav je, kao medijator u trgovačkom i političkom ratu između EU i Sjedinjenih Država bio pozvan i u Vašington, ali se Tramp u poslednji trenutak predomislio. Službeno, Trampovo prisustvo je neophodno prilikom nacionalne epidemiološke borbe protiv koronavirusa.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, Vašington, 20. februar 2019. (Foto:  Nicholas Kamm/AFP/Getty Images)
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, Vašington, 20. februar 2019. (Foto: Nicholas Kamm/AFP/Getty Images)

Neslužbeno, svi znaju da se Tramp boji zaraze i zbog toga redukuje socijalne kontakte na minimum. Tramp je poslovično poznat kao osoba sa paničnim strahom od bakterija, virusa i drugih štetnih živih i poluživih organizama. U svojoj 2004. godine objavljenoj knjizi Kako postati bogataš, Donald Tramp je sam za sebe rekao da vodi „krstaški rat protiv rukovanja“.

„Da li virus korona poništava globalizaciju?“, zapitao se austrijski Prese. Poništava, tako izgleda za sada. Ekonomski komentator glavnog austrijskog dnevnika Prese Jozef Uršic o tome piše: „Korona izaziva samo nešto drugačiji tip gripa, a njeni efekti na globalnu privredu, sa izuzetkom korekcije ionako prenaduvane vrednosti akcija na berzama, zanemarivi su? Malo sutra. Ko tako misli, a to su još uvek mnogi, ponaša se kao neko ko pada sa nebodera, i u prolasku pored petog sprata kaže sebi ‘super, još se ništa nije dogodilo!’. Ko tako reaguje, taj ne shvata dubinu promena i najbolje da otpeva ‘You Ain’t Seen Nothing Yet’. Epidemija je najviše pogodila Kinu, a ona je globalni fokus multipnog niza proizvodnih linija. Problemi u snabdevanju tek počinju.“

Evropski slučajevi korone pokazuju ekstremnu asimetriju prema azijskim zemljama. Sa dodatkom – ovog trenutka. U Austriji je trenutno obolelo devet ljudi (podatak od subote pre podne), u kućnom karantinu se nalazi njih 38. U Nemačkoj su obolela 53, Danskoj i Finskoj po tri, u Švedskoj 11, u Norveškoj šestoro ljudi. Najgore je u Italiji sa 650 slučajeva, ali odatle paralelno stižu i vesti o ozdravljenjima, koje naravno niko ne sluša. U Kini je u 24 sata od petka do subote pre podne registrovano novh 427 slučajeva, na postojećih 80.000 (podatak ORF, APA), u Južnoj Koreji čak 813 novih.

KINESKI VS RUSKI VIRUS
Još od prošlog ponedeljka je u Austriji najavljivan i očekivan sastanak Veća za nacionalnu bezbednost kao najviše ustavne institucije za vanredne situacije. Parlamentarna opozicija je tražila njegovo sazivanje kao odgovor na krizu oko korone, pa kad je dobila potvrdu da će biti održan, kritikovala ga kao širenje panike. Uglavnom, sastanak Veća za nacionalnu bezbednost je održan u petak uveče u Beču, i bavio se virusom, ali ne „kineskim“ – nego „ruskim“, kompjuterskim virusom.

Pozivajući se na razne izvore, od partijskih, preko institucionalnih do državnih, austrijski mediji rekonstruišu šta se dogodilo na tom planu, zašto je sastanak Veća za nacionalnu bezbednost bio neophodan, i to pod kamuflažom korone. Najpre su Rusi, odnosno hakeri iz takozvane „Turla-grupe“ za sajber-špijunažu pri ruskoj vojnoj službi GRU, još 2014. uneli virus u kompjutere austrijskog Minstarstva spoljnih poslova.

Iz tako prepariranih kompjutera-spavača ruski hakeri su izvukli podatke od interesa, uglavnom one koji se tiču antiruskih sankcija. U dva maha, prvo između Božića 2019. i Nove 2020, onda u prvim januarskim danima ove godine. Među najnovije žrtve sajber napada se, pored ranije Nemačke i Češke, sada Austrije, računaju još Švajcarska i Slovačka.  „Trag vodi u Moskvu“, pisao je 4. januara Kronen cajtung. Ruski ambasador u Beču, Dimitrij Ljubinski, demantuje i takav tip izveštavanja naziva „paradnim primerom diseminacije lažnih vesti“.

Ruski ambasador u Beču Dimitrij Ljubinski u svom kabinetu (Foto: sevastopol.su)
Ruski ambasador u Beču Dimitrij Ljubinski u svom kabinetu (Foto: sevastopol.su)

U prilog teze da su to bili Rusi govori činjenica da posle sankcija koje im je EU objavila, Rusi nisu posebno motivisani da se ponašaju prijateljski prema Evropi, niti da ekstremno pažljivo kamufliraju svoje sajber tragove. Jednostavnost te teze, međutim, komplikuje činjenica da je Austrija po hitnom postupku angažovala privatnu IT firmu iz Sjedinjenih Država da utvrdi razmere štete po kompjuterske sisteme nacionalne diplomatije. Prizemnim jezikom, lisice su, bez konkursa, angažovane da čuvaju kokošinjac, koji su možda i sami ranije pohodili.

Jedno od osnovnih pravila javne reči posle istorijskog iskustva Holokausta glasi: Nikad, nikad nemoj spajati biološke i političke metafore, jer ne znaš kome daješ ideju. Ali u konkretnom slučaju, „ruski virus“ i „kineski virus“ počinju da se od samih zapadnih političkih aktera spominju u jednom dahu, kao metafora bolesti koja slobodnom, otvorenom, protočnom društvu otima tlo ispod nogu. Za kompjutersku bubu „ruskog virusa“ medicina nije zadužena. Za „kineski virus“ jeste.

LEPA KORONIS
Kako isprati gorak ukus koji na neutralnog posmatrača ostavlja nekontrolisano pretapanje bioloških i političkih metafora? Tako što će se posegnuti za lepotom poroka antičke mitologije. Lepa nimfa Koronis na starogrčkom, Koronida na latinskom, bila je ćerka tesalonijskog kralja Flegija. Ni Flegije nije bio običan čovek, otac mu je bio bog Ares/Mars, što znači da mu je deda bio Zevs/Jupiter.

Kako je bila ne samo lepa, već po ikonološkim mustrama manirizma i baroka uvek oskudno obučena, Koronis je privukla pažnju Apolona, jednog od dvanestorice bogova s Olimpa. Koronis je postala Apolonova ljubavnica, navodno ne sasvim dobrovoljno. Kad je ostala trudna, Koronis je ipak odlučila da se ne udaje za Apolona, već za smrtnika.

Po običaju, grčka mitologija ima više objašnjenja zašto se nešto dogodilo. To da je Apolon spavao sa unukom svog polubrata, nije bilo presudno. Koronis je odbila Apolona zato što je mislila da joj neće biti veran, zato što je znala da je osvetoljubiv i opasan, i zato što je najlepši olimpijski bog po pravilu bio nesretan u ljubavi. Za osvetu, Apolon je pozvao svoju sestru bliznakinju, boginju lova Artemis/Dijanu da strelom probode Koronis. Iz umiruće Koronis je Apolon carskim rezom izvukao sina Asklepija, jednog od antičkih heroja i prvog doktora sa božanskim statusom.

Hendrik Golcijus „Apolon i Koronis“, 1590. (Foto: Wikipedia)
Hendrik Golcijus „Apolon i Koronis“, 1590. (Foto: Wikipedia)

Nije bilo bolesti koju Asklepije nije mogao da izleči. A Koronis – ona je postala zvezdana izmaglica, korona, aura, kao ona otrovna koja se u pogledu ispod mikroskopa širi oko virusa SARS-CoV-2. Kome posle ove priče nije laknulo, taj je zaboravio kako je svet uvek bio surovo mesto, u svakoj epohi.

 

Naslovna fotografija: ANDREA PATTARO/AFP via Getty Images

 

Izvor RTS