Vatikan otvara tajni arhiv: Hoće li se otkriti istina o Stepincu

Odluka pape Franje da učini dostupnom dokumentaciju do 1958. godine, privukla je veliku pažnju javnosti. Našu pretežno zanima otkrivanje istine o Alojziju Stepincu

Promenjenog imena u kojem više nema prideva „tajni”, vatikanski Apostolski arhiv od danas otvara za istraživače iz celog sveta fondove u kojima se čuva dokumentacija iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958).

Odluka pape Franje da učini dostupnom dokumentaciju do 1958. godine, originalnu prepisku, službena dokumenta, izveštaje, zasluženo je zavredela veliku pažnju stručne, ali i šire javnosti. Dok se svetska javnost uglavnom pita i zanima koliko će nam istraživanje ove vredne građe otkriti novog o papi Piju Dvanaestom u Drugom svetskom ratu, ovdašnju pretežno zanima šta ćemo saznati o jednom drugom visokom katoličkom velikodostojniku tog doba – Alojziju Stepincu.

Istraživači su spremno dočekali ovaj dan i prema izveštajima medija sva mesta za rad u vatikanskoj arhivi zauzeta su do kraja godine. Među njima su, prema saznanjima sagovornika Politike, istoričara dr Radmile Radić i dr Milana Koljanina, i srpski istraživači. Nekoliko mladih istoričara nalazi se u Rimu i već su dobili dozvolu za rad u arhivu. Inače, broj mesta za istraživače u arhivu ograničen je na 60 dnevno, što je i jedan od razloga zbog kojeg je potrebno prethodno odobrenje koje važi tri meseca, posle čega je potrebno podneti novi zahtev. Načelnik vatikanskog arhiva Serđo Pagano, govoreći o otvaranju dela dokumentacije, rekao je da se radi o 200.000 arhivskih jedinica, prema procenama, oko 16 miliona stranica iz vremena ovog pape.

Iako tek predstoji istraživanje, istoričari ukazuju na delove građe koja bi mogla biti zanimljiva za srpsku istoriografiju i pružiti odgovore ili barem bolje osvetliti neka davno postavljena pitanja i nedoumice. Najinteresantniji je, kao i stranim istraživačima koji bi želeli da dobiju preciznije odgovore o papi Piju Dvanaestom, period Drugog svetskog rata.

– Bilo bi dobro, na primer, dobiti na uvid izveštaje papskog nuncija iz Nezavisne države Hrvatske ili, na primer, one o posetama Stepinca Svetoj stolici za vreme Drugog svetskog rata. Ratni period je za nas najinteresantniji, ali ne samo taj. Svakako je zanimljiv i onaj od samog početka pontifikata Pija Dvanaestog. Ti dokumenti su veoma važni zbog stava Vatikana, ali i Stepinca prema jugoslovenskoj državi, a Vatikan je bio veoma ljut na Jugoslaviju zbog odbacivanja Konkordata 1937. Ne sumnjam da neće naši istraživači te stvari tražiti – kaže Koljanin.

Radmila Radić navodi da su očekivanja velika jer naši istoričari nisu imali mnogo prilike da rade u vatikanskoj arhivi i da bi svaki srpski istoričar koji se bavi tematikom Drugog svetskog rata gledao sve što se odnosi na međuratni i ratni period: u skladu s vremenom i mogućnostima.

– Mislim da će biti vrlo zanimljivog materijala u vezi s Alojzijem Stepincem. Uostalom, i u radu Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, koja se bavila njegovom istorijskom ulogom, kao jedan od uslova postavljen je i taj da se ovi arhivi otvore, da se konačno vidi šta tamo ima i o samom u Stepincu i da se to pitanje razjasni – ističe Radićeva.

Ona je, kao i Milan Koljanin, bila angažovana u radu ove komisije koja se sastajala tokom 2017. kao spoljni stručnjak na poziv SPC. Koljanin dodaje da je tada bilo govora da će ta dokumentacija biti dostupna istraživačima komisije, ali se ipak na kraju nije izašlo u susret ovom zahtevu. Prilika se otvorila sada, ali kada možemo očekivati i prve rezultate istraživačkog rada zasnovanog na dokumentima Vatikanskog apostolskog arhiva iz perioda pape Pija Dvanaestog zavisiće od mnogo stvari.

– Ne znam kako će to biti organizovano tamo, koliko će pojedinac moći da dobije na uvid, koliko materijala mu je dostupno dnevno, to su detalji koje ćemo, verujem, uskoro saznati – ističe Radmila Radić.

I Milan Koljanin dodaje da će se tek u praksi videti šta će biti omogućeno na uvid istraživačima, kakva će biti pravila korišćenja, kako su i koliko dokumenti arhivistički obrađeni…

– Svakako će proći godine, ali ne mora to da bude ni tako dug rok jer neka istraživanja vatikanske arhive postoje. Sedamdesetih godina Vatikan je objavio seriju dokumenata iz vremena pontifikata pape Pija Dvanaestog, ali će ovo značajno popuniti prazninu koja nedostaje jer to su samo izabrani dokumenti – objašnjava Koljanin.

U javnosti su se čule i procene stručnjaka da bi prvi ozbiljniji rezultati istraživanja mogli da se očekuju narednih od tri do pet godina, a to mišljenje deli i Radmila Radić. Ona kaže da je za jedno istraživanje takvog tipa u proseku, dok se obradi, potrebno najmanje dve godine. Uz to, za istoričare iz Srbije postoji još jedan momenat o kojem bi trebalo razmišljati: onaj finansijski. Radi se o skupim istraživanjima za koja bi istraživačima iz naše zemlje bila neophodna institucionalna podrška.

GRAĐA DUGA 85 KILOMETARA
Ime Vatikanski tajni arhiv (Archivum Secretum Vaticanum) promenjeno je odlukom pape Franje u oktobru prošle godine upravo da bi se izbeglo ovakvo prevođenje njegovog latinskog imena koje izvorno označava privatni, lični papin arhiv. Kako su pridevi u modernim jezicima izvedeni iz latinskog izvornika u međuvremenu počeli da označavaju i tajni, skriveni, sadašnji papa odlučio je da izbegne dvosmislene prevode i negativne konotacije preimenovanjem u Apostolski arhiv. Osnovan sredinom 17. veka, sastoji se od više od 600 arhivskih fondova od osmog do dvadesetog veka, a građa je smeštena na impozantnih 85 kilometara polica. Za istraživače delovi građe otvoreni su od 1881. godine, a 1924. uvedena je praksa da se dostupnim čini dokumentacija grupisana po pontifikatima.

 

Autor Jelena Čalija

 

Naslovna fotografija: vaticannews.va

 

Izvor Politika, 02. mart 2020.