Саветници Меркелове и Макрона стижу у Приштину

Позивајући се на своје изворе, Експрес пише да ће у Приштину доћи Јан Хекер из кабинета немачке канцеларке и Емануел Боне из тима председника Макрона

Француско-немачка делегација, коју чине саветници канцеларке Ангеле Меркел и председника Француске Емануела Макрона, требало би наредне седмице да посети Приштину, пише приштинска Газета Експрес.

Позивајући се на своје изворе, Експрес пише да ће у Приштину доћи Јан Хекер из кабинета немачке канцеларке и Емануел Боне из тима председника Макрона. Овај медиј је с тим у вези упутио питања кабинету Меркелове, али Берлин, кажу, није ни потврдио, ни негирао могућност ове посете. “У принципу, не дајемо информације о дневном реду канцеларских саветника”, рекао је портпарол канцеларије Меркел, пише Експрес.

Као два главна разлога посете изасланика Меркелове и Макрона наводе се наставак дијалога са Београдом о нормализацији односа и укидање такси на српске и производе из БиХ Експрес подсећа да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти раније најавио постепено и условно укидање такси, најпре на сировине, а од првог априла и на све друге произоде на 90 дана, уколико Београд прекине кампању одпризнавања Косова. Влада канцеларке Меркел такву Куртијеву одлуку сматра првим кораком ка потпуном укидању такси, што је крајњи циљ.

С друге стране, Макрон се залаже за потпуно и безусловно укидање такси и изражава спремност да организује самит у Паризу о наставку дијалога. Подсетимо, Американци су већ извршили жесток дипломатски притисак на Приштину да укину таксе централној Србији.

 

Извор Спутњик, 05. март 2020.

 

БОРЕЛ: ДИЈАЛОГ О КОСОВУ НАСТАВИТИ ПОД ОКРИЉЕМ ЕУ
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борел изјавио је да се залаже за наставак дијалога Србије и Косова под окриљем ЕУ и да је добродошао сваки ангажман у подршци таквом дијалогу, и земаља чланица и међународних партнера. У интервјуу за хрватски портал Еурактив, Борел је поновио да је подручје Западног Балкана приоритет за ЕУ и за њега лично. “У улози посредника предан сам подупирању напретка у дијалогу под окриљем ЕУ. Како бих ојачао свој ангажман и напоре, одлучио сам именовати посебног представника за дијалог и Западни Балкан”, рекао је Борел.

На питање да ли је забринут због уплитања САД у односе Косова и Србије и да ли се тиме губи утицај Брисела у региону, Борел је одговорио да је добродошао ангажман свакога ко хоће да подржи дијалог под окриљем ЕУ. “Радимо са свим партнерима, ситуација и даље захтева напоре свих који желе постићи исти циљ – просперитет људи у тим земљама као и њихову европску перспективу”, рекао је Борел, који у Загребу учествује на састанцима министара спољних послова и министара одбране чланица ЕУ.

Поводом одлуке Анкаре да отвори границе за мигранте, Борел је рекао да се споразум ЕУ и Турске мора поштовати и да је ЕУ на свим нивоима ангажована у пружању помоћи Грчкој и Бугарској у решавању ситуације. “Моја је порука јасна: потребна нам је хитна деескалација и трајни прекид ватре. Патња људи мора престати. А ЕУ мора осигурати да наш колективни поступак има највећи могући утицај ако желимо ефикасно решити кризу”, рекао је шеф европске дипломатије.

Борел је трећег и четвртог марта боравио у посети Турској, а ситуација на грчко-турској граници је тема разговора и ванредног састанка министара спољних послова чланица ЕУ у Загребу. “У Анкари сам разговарао с турским вођством и јасно сам им рекао: ‘Имамо заједнички интерес да завршимо сукоб у Сирији. Само ће тако бити могуће привести крају патње цивила и помоћи решавању највећих изазова пред којима сада стоји Турска. Јачање притиска на граници ЕУ с Турском и једностране акције Анкаре неће донети никаква решења'”, изјавио је Борел. Када је у питању нови предлог буџета за европску одбрану, Борел је оценио да ЕУ треба преузети већу одговорност за своју сигурност.

“Имамо неколико криза које пламте у нашем суседству и шире. То тражи заједничко деловање. Ако не делујемо, други ће и не увек на начин који одговара нашим интересима” казао је Борел. Један од главних изазова с којима ће се ЕУ суочавати у будућности су кибернетичке и хибридне претње, рекао је Борел и додао да се мора развити заједнички поглед на нове претње и заједничка стратегија реаговања.

 

Насловна фотографија: Sean Gallup/Getty Images

 

Извор Бета/Н1, 05. март 2020.