Нино Распудић: У целој Европи се променила парадигма односа према мигрантима

Сведочимо промени парадигме односа према илегалним мигрантима. На крају је дошло на Орбаново. Хоће ли му се сада ико из Брисела, Берлина или барем Загреба извинити?

Да човјек не повјерује! Одједном више није ријеч о „избјеглицама“, већ о „економским мигрантима“, у првом плану нису уплакане сиријске дјевојчице, већ сурови Авганистанци, Пакистанци, Мароканци, не говори се о инжењерима и докторима, већ се све чешће спомињу криминалци пуштени из затвора и демобилисани џихадисти поражене Исламске државе.

Пленковић лежерније од Орбана 2015. спомиње војску на граници. С Урсулом фон дер Лајен и екипом вози се у хеликоптеру изнад ужарене грчко-турске границе, гдје са сигурне висине, попут богова с Олимпа, посматрају борбу грчких граничара и уљеза који се силом желе пробити до њемачке или шведске социјале. Шта се догодило у односу на прије само пет година? Догодио се Трамп, догодио се Брегзит, АфД, Лига, ојачала Ле Пен, догодили су се нови терористички напади, додатна несигурност у европским градовима, нове no-go зоне, све чешћи десничарски тероризам.

Свједочимо промјени парадигме односа према илегалним мигрантима. На крају је дошло на Орбаново. Хоће ли му се сада ико из Брисела, Берлина или барем Загреба извинити? Упркос томе што је још 2010. изјавио како је мултикултурализам пропао, Ангела Меркел је пет година послије позивала милион људи да илегално дођу у Европу. Комбинација потребе тржишта рада и идеолошког сљепила класе која је већ деценијама одлијепљена од стварности надвладала је тада здрав разум и одговорност према властитим грађанима. У позадини неконтролисаног примања илегалних миграната лежи наивно увјерење да ће све културе на концу складно досегнути врхунац према моделу толерантног, либералног западњака и да ће имигранти, без обзира на то одакле долазили, најкасније у другој генерацији на европском тлу постати попут њих.

Европа је сама себи додијелила улогу ексклузивног свјетског хуманисте, који има обавезу бринути за цијели свијет. Давати азил, хватати на обилну социјалу свакога ко силом навали на границу. Истовремено је, уз такве лавовске претензије, ЕУ у пракси слабa и кукавнa. Њена повјереница за безбедност Федерика Могерини цмиздри на конференцији за штампу након терористичког напада на Брисел и каже како је њој тешко. Можемо ли замислити како Черчил након напада Хитлера на Британију рида на Би-Би-Сију и говори о својим повријеђеним осјећајима? Након 75 година мира, генерацију очева уједињене Европе смјењивали су све гори нараштаји политичара, а данашњи се свео на некомпетентне бирократе. Шокантно је како их Ердоган отворено рекетира. Већ му пет година плаћају милијарде да не пушта додатне мигранте према ЕУ, умјесто да су за пуно мање новца ојачали јужне границе Уније.

Ситуација сад измиче контроли. На острву Лезбос, већ прекрцаном илегалним мигрантима, локално становништво се само обрачунава с новим придошлицама. Неодговорно хиперпродуковање људских права на крају ће довести до укидања оних темељних. Грчка је тако овог дана привремено суспендовала право на азил. По Београду самозване патроле дисциплинују мигранте, вигиланти су се већ раније јављали у Италији, а замеци паравојних снага патролирали су и уз словенску и мађарску границу. Ако се илегална миграција потпуно не заустави, те ће се сцене широм Европе гледати све чешће. Након што се сам увукао у сиријску авантуру, Ердоган сада пријети да ће, ако га ЕУ не подржи у Сирији, усмјерити неколико милиона избјеглица према њој. С таквим је уцјењивачима сувишно преговарати јер захтјевима нема краја. Границу ЕУ према Турској треба бранити до краја. Право питање за нас стога није треба ли поставити хрватске војнике на границе Хрватске, већ је ли боље послати их да помогну на јужној граници ЕУ у Грчкој.

„Хрватски смо граничари стари, чували смо границу на Сави…“, каже стара пјесма о одбрани од Турака. Данас би умјесто Саве, ако буде среће, требала стајати ријека Марица, но ако пукне грчка граница, ето нас опет у старој историјској улози. Зачуђује како нико од новинара који су га интервјуисали посљедњих дана није од предсједника Милановића тражио објашњење тврдње, коју је изнио у кампањи у два наврата, како је Меркелова 2015. тражила од њега да сто хиљада миграната задржи у Хрватској. Ова је криза можда и задња шанса да се коначно рашчисте неке ствари унутар ЕУ. Меркелова је ионако на одласку, ред је да се почисте и њени репови.

Након Брегзита, чисти рачуни по овим горућим питањима нужни су за ресетовање остатка ЕУ или ће се она дефинитивно урушити. А сада се види ко је по питању илегалних миграција био у праву. Ревност наших ћата у новој улози „старих граничара“ још једном потврђује како су спремни на све. Оне којима данас, по налогу споља, дају ексклузивна права, сутра би затварали и хоспитализовали кад би им дошао нови налог из Брисела или Берлина, једнако као што су данас одједном постали већи Орбан од Орбана.

 

Аутор Нино Распудић

 

Насловна фотографија: Bulent Kilic/AFP

 

Извор Вечерњи лист, 06. март 2020.