Д. Танасковић: Србија мора бити спремна да заштити границе

Он сматра да милиони миграната неће кренути ка државама ЕУ, али да је и стотинак или неколико стотина хиљада довољно озбиљан и тешко решив проблем

Професор Дарко Танасковић, поводом мигрантске кризе каже да иако Србија није на “првој линији фронта”, мора бити спремна и одлучна у намери да заштити границе. Он сматра да милиони миграната неће кренути ка државама ЕУ, али да је и стотинак или неколико стотина хиљада довољно озбиљан и тешко решив проблем. “Изгледа да се то почиње крајње озбиљно схватати у Европи. Видећемо може ли ЕУ у вези са овим виталним питањем остварити потребан степен политичког јединства, а нарочито акционе способности. Од тога зависи да ли ће се Србија наћи у већим тешкоћама”, рекао је Танасковић у интервју за Новости.

Он каже и да му је близак став владе Грчке да турска одлука о пропуштању мигранта ка Европи и то рутом кроз Грчку није у суштинској вези са збивањима у Идлибу, већ да је заоштравање на сиријском фронту само непосредан повод за “активирање ове мере из уцењивацког арсенала Анкаре”. С друге стране, како примећује, не треба губити из вида да Турска има огроман проблем са милионима миграна и да за ту димензију ситуације нико на западу није исказао стварно разумевање.

 

Извор Танјуг/Б92, 08. март 2020.

 

ТАНАСКОВИЋ ОТКРИВА ШТА ПАПА МИСЛИ О СПОРНОМ ЗАКОНУ
Ватикан има озбиљне резерве према Закону о слободи вероисповести и сматра да треба постићи сагласност свих припадника православља у Црној Гори, рекао је Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, Турској и при УНЕСКО, на предавању „Геополитика папе Фрање“ у Српској кући у Подгорици.

„Они су то и саопштили, дипломатски и углађено, када је премијер Душко Марковић крајем прошле године био у посети Ватикану. После те посете је сасвим јасно да није добио оно што је тражио у смислу подршке за закон. Али је он то зато покушао да компензује изјавом да ће папа ове године посетити Црну Гору“, казао је Такасковић.

НИ ПОДРШКЕ ЗАКОНУ, НИ ОБЕЋАЊА ДА ЋЕ ПАПА ПОСЕТИТИ ЦГ
Међутим, професор је додао да су се, по ономе што он зна, ствари другачије одвијале. „Наиме, приликом састанка, премијер Марковић је поновио раније упућен позив светом оцу да посети Црну Гору. То што је касније протумачено као да ће он доћи ове године садржало се у једној врло краткој реченици – „Си, веро“(Да, доћи ћу)“.

„Нигде у званичном саоштењу Свете столице није стајало ништа о томе да ће папа доћи, тако да се на крају испоставило да се једино у Подгорици зна да ће папа доћи идуће године, док то у Ватикану није никоме било познато“, појаснио је Танасковић, и додао да је узимајући у обзир еволуцију ситуације тешко замисливо да је папа уопште имао идеју да дође у Црну Гору.

Танасковић је подсетио да је и председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи причао нешто слично, те да је годинама долазио у Ватикан и говорио да се папа спрема да уважи косовску независност, призна Косово и дође у Приштину, али да „од тога, као што видимо, нема ништа“.

Иначе, да однос Ватикана према питању тзв. ЦПЦ није од јуче говори и епизода које се присетио Танасковић кад је својевремено, као амбасадор, био присутан када је Светозар Маровић као председник Србије и Црне Горе био у посети Ватикану на разговору код кардинала Солдана, тадашњег државног секретара Свете столице.

„Солдано у једном тренурку рекао: Добро, имате тај проблем са двема православним црквама у Црној Гори, и како то сада мислите да решите – на шта је врло недипломатски тада ускочио тадашњи апостолски нунције у Београду и рекао: еминенцијо, молим вас немојмо да трошимо време на ту тему. То није никаква црква, то је једна група мангупа, и немојте о томе да разговарате“, казао је Танасковић.

ПАПА ПРОТИВ КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА
Танасковић је прокоментарисао и захтеве за канонизацију кардинала Алоизија Степинца уз опаску да наша браћа у Хрватској занемарују једну битну чињеницу, а то је – да папа није само католик већ и хришћанин, те да је прилично наивно очекивати да буде „хрватски католик али не и хришћанин“.

Појаснио је и да канонизација Алојзија Степинца никако није у интересу папе јер би она довела до парализе односа са Српском православном црквом, а онда и са православним светом, што није добро, нарочито након папином састанка у Хавани са руским патријархом Кирилом где је, како је констатовао Танасковић, када је папа, очигледно, размишљао о неким много ширим пројектима.

 

Насловна фотографија: AP Photo/Giannis Papanikos

 

Извор Спутњик/Вечерње новости, 07. март 2020.