Нагли пад цена нафте и берзи широм света

Агенција Блумберг истакла је да је данашњи пад цене нафте највећи од 1991, када се завршио рат у Персијском заливу

Азијске берзе су јутрос потонуле пошто су цене нафте у слободном паду због страховања да би светска привреда, ослабљена вирусном епидемијом, могла да буде презасићена залихама горива. Токијски референтни индекс опао је за 6,2 одсто, док је Сиднеј пао за 6,1 одсто. Сеул је потонуо 4,4 одсто, а Хонгконг је изгубио 3,9 одсто. Акције су такође потонуле на Блиском истоку у трговању у недељу.

Саудијска Арабија, Русија и други произвођачи нафте препиру се око тога колико да смање производњу како би подстакли цене што је Русија одбила, а Саудијска Арабија заузврат је почела да нафту продаје јефитније. Забринутости је већ било на тржишту због потенцијалног утицаја епидемије вируса који је почео у Кини и пореметио и производњу, и транспорт и трговину, преноси Бета. Забринутост се повећала пошто је Италија објавила да ће да изолује градове са око 16 милиона људи, или више од једне четвртине свог становништва. Таи Хуи из Ј.П. Морган асет менаџмента је у извештају написао да „изгледа да је сарадња ОПЕК-а са Русијом да подржи цене нафте наишла на велику препреку”.

Токијски Никеи 225 опао је на 19.473,07 након пошто је Влада известила да је економија у октобру-децембру опала за 7,1 одсто, што је горе од првобитне процене пада од 6,3 процената годишњег раста. То је било пре него што је вирусна епидемија угасила туризам и путовања, али после повећања пореза на продају, те се умањо апетит потрошача за потрошњу. Индекс Хонгконга „Ханг Сенг” потонуо је на 25,134.73. Шангајски композитни индекс пао је за 2,2 одсто на 2.967,31. „С.П.-АСКС 200” у Сиднеју пао је на 5.840,70. „Коспи” у Сеулу је опао на 1.950,02. Референтна „сирова америчка нафта” пала је за 10,77 УСД, или за чак 26,1 одсто, на 30,49 долара по барелу у електронском трговању на Њујоршкој робној берзи. Сирова нафта типа „Брент”, међународни стандард, изгубила је 11,44 долара, или 25,3 одсто, и спустила се на 33,83 долара по барелу.

Број инфицираних вирусом који изазива болест КОВИД-19 премашио је 110.000 широм света. Компаније су погођене великим ограничењима због те болести. „Епл” наводи да ће успоравање производње „ајфона” у Кини наштетити његовом продајном билансу. Група авиопревозника каже да би превозници могли изгубити чак 113 милијарди долара само од продаје карата. Додајући песимизам, Кина је у суботу известила да је њен извоз у јануару и фебруару опао за 17 одсто, а увоз смањен за четири процента у односу на годину раније, пошто је Пекинг затворио фабрике, канцеларије и продавнице у најоштријим мерама против болести уведеним икада до сада.

Централне банке широм света снизиле су каматне стопе. Али економисти упозоравају да, иако би то могло помоћи да се подстакне потрошња и корпорација, то не може поново отворити фабрике затворене због карантина или недостатка радника и сировина. Инвеститори ишчекују састанак Европске централне банке у четвртак, на којем се очекује да најави нове стимулативне мере. Кинеске фабрике које за читав свет производе паметне телефоне, играчке и другу робу широке потрошње, постепено се отварају, али се не очекује да се врате у нормалну производњу бар до априла. То азијским суседима Кине отежава увоз компоненти и сировина.

Већ прошле недеље акције на берзама широм света су потонуле док је ширење коронавируса натерало државе да прате вођство Кине наметањем контроле путовања и отказивањем јавних догађаја. Ванредно смањење од 0,5 одсто кључне каматне стопе у САД није успело да поништи пад. Принос на 10-годишње државне америчке обвезнице благајне, који је већ био рекордно најнижи, опала је са 0,7 на 0,51 одсто у петак. Принос – разлика између тржишне цене обвезнице и онога што ће улагачи добити ако је задрже до доспећа, показатељ је изгледа економије. Раст тржишних цена које изазива смањење приноса, указује на то да инвеститори пребацују новац у обвезнице као сигурно уточиште.

„Ризици глобалне рецесије су порасли”, наводи се у извештају компаније „Мудис инвесторс сервис”. „Стално смањивање потрошње, заједно с продуженим затварањем предузећа, наштетиће заради, покренуће отпуштања и опретерити расположење инвеститора”, каже се даље. На Волстриту је референтни „СиП 500” у петак пао за 1,7 одсто. „Дау Џоунс индастриал авериџ” изгубио је 1,0 одсто, а сложени индекс „Насдак” у којем је велико учешће технолошких компанија, опао је за 1,9 одсто.

 

Извор Политика, 09. март 2020.

 

НАЈВЕЋИ ПАД ЦЕНЕ НАФТЕ ЗА ПОСЛЕДЊЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ
Међународне референтне цене сирове нафте „Брент“ пале су за 31 одсто на 31,43 долара по барелу, док је сирова нафта „ВТИ“ пала за 27 одсто на 30,07 долара по барелу, показују подаци са тржишта, након што земље Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), нису успеле да постигну договор. Нафта „Брент“ је последњи пут пала на 31,5 америчких долара у јануару 2016. године, а пре тога у пролеће 2004. године, док је „ВТИ“ последњи пут пао на 30,3 долара 2016. и 2003. године. Агенција Блумберг истакла је да је данашњи пад највећи од 1991, када се завршио рат у Персијском заливу. Према проценама банке „Голдман Сакс“, усред панике на нафтном тржишту цене овог горива сада би могле пасти и на 20 долара за барел.

Државе-чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) нису у петак 6. марта успеле да се на састанку у Бечу договоре о мерама смањења производње нафте у условима негативног утицаја коронавируса на цену тог енергента. Русија се залагала за очување постојећих услова, док је Саудијска Арабија предлагала даље смањење производње нафте. Због тога се од првог априла отказују све обавезе уговорних страна о ограничењу производње горива.

Споразум ОПЕК-а и других земаља изван организације (ОПЕК+) о смањењу производње нафте на снази је од почетка 2017. године. До краја 2019. године споразум је предвиђао смањење производње за 1,2 милиона барела дневно у односу на ниво из октобра 2018. године, а за текући квартал савез је смањио производњу нафте за 1,7 милиона барела.

 

Насловна фотографија: AP Photo/Rick Rycroft

 

Извор Спутњик, 09. март 2020.