Nagli pad cena nafte i berzi širom sveta

Agencija Blumberg istakla je da je današnji pad cene nafte najveći od 1991, kada se završio rat u Persijskom zalivu

Azijske berze su jutros potonule pošto su cene nafte u slobodnom padu zbog strahovanja da bi svetska privreda, oslabljena virusnom epidemijom, mogla da bude prezasićena zalihama goriva. Tokijski referentni indeks opao je za 6,2 odsto, dok je Sidnej pao za 6,1 odsto. Seul je potonuo 4,4 odsto, a Hongkong je izgubio 3,9 odsto. Akcije su takođe potonule na Bliskom istoku u trgovanju u nedelju.

Saudijska Arabija, Rusija i drugi proizvođači nafte prepiru se oko toga koliko da smanje proizvodnju kako bi podstakli cene što je Rusija odbila, a Saudijska Arabija zauzvrat je počela da naftu prodaje jefitnije. Zabrinutosti je već bilo na tržištu zbog potencijalnog uticaja epidemije virusa koji je počeo u Kini i poremetio i proizvodnju, i transport i trgovinu, prenosi Beta. Zabrinutost se povećala pošto je Italija objavila da će da izoluje gradove sa oko 16 miliona ljudi, ili više od jedne četvrtine svog stanovništva. Tai Hui iz J.P. Morgan aset menadžmenta je u izveštaju napisao da „izgleda da je saradnja OPEK-a sa Rusijom da podrži cene nafte naišla na veliku prepreku”.

Tokijski Nikei 225 opao je na 19.473,07 nakon pošto je Vlada izvestila da je ekonomija u oktobru-decembru opala za 7,1 odsto, što je gore od prvobitne procene pada od 6,3 procenata godišnjeg rasta. To je bilo pre nego što je virusna epidemija ugasila turizam i putovanja, ali posle povećanja poreza na prodaju, te se umanjo apetit potrošača za potrošnju. Indeks Hongkonga „Hang Seng” potonuo je na 25,134.73. Šangajski kompozitni indeks pao je za 2,2 odsto na 2.967,31. „S.P.-ASKS 200” u Sidneju pao je na 5.840,70. „Kospi” u Seulu je opao na 1.950,02. Referentna „sirova američka nafta” pala je za 10,77 USD, ili za čak 26,1 odsto, na 30,49 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na Njujorškoj robnoj berzi. Sirova nafta tipa „Brent”, međunarodni standard, izgubila je 11,44 dolara, ili 25,3 odsto, i spustila se na 33,83 dolara po barelu.

Broj inficiranih virusom koji izaziva bolest KOVID-19 premašio je 110.000 širom sveta. Kompanije su pogođene velikim ograničenjima zbog te bolesti. „Epl” navodi da će usporavanje proizvodnje „ajfona” u Kini naštetiti njegovom prodajnom bilansu. Grupa avioprevoznika kaže da bi prevoznici mogli izgubiti čak 113 milijardi dolara samo od prodaje karata. Dodajući pesimizam, Kina je u subotu izvestila da je njen izvoz u januaru i februaru opao za 17 odsto, a uvoz smanjen za četiri procenta u odnosu na godinu ranije, pošto je Peking zatvorio fabrike, kancelarije i prodavnice u najoštrijim merama protiv bolesti uvedenim ikada do sada.

Centralne banke širom sveta snizile su kamatne stope. Ali ekonomisti upozoravaju da, iako bi to moglo pomoći da se podstakne potrošnja i korporacija, to ne može ponovo otvoriti fabrike zatvorene zbog karantina ili nedostatka radnika i sirovina. Investitori iščekuju sastanak Evropske centralne banke u četvrtak, na kojem se očekuje da najavi nove stimulativne mere. Kineske fabrike koje za čitav svet proizvode pametne telefone, igračke i drugu robu široke potrošnje, postepeno se otvaraju, ali se ne očekuje da se vrate u normalnu proizvodnju bar do aprila. To azijskim susedima Kine otežava uvoz komponenti i sirovina.

Već prošle nedelje akcije na berzama širom sveta su potonule dok je širenje koronavirusa nateralo države da prate vođstvo Kine nametanjem kontrole putovanja i otkazivanjem javnih događaja. Vanredno smanjenje od 0,5 odsto ključne kamatne stope u SAD nije uspelo da poništi pad. Prinos na 10-godišnje državne američke obveznice blagajne, koji je već bio rekordno najniži, opala je sa 0,7 na 0,51 odsto u petak. Prinos – razlika između tržišne cene obveznice i onoga što će ulagači dobiti ako je zadrže do dospeća, pokazatelj je izgleda ekonomije. Rast tržišnih cena koje izaziva smanjenje prinosa, ukazuje na to da investitori prebacuju novac u obveznice kao sigurno utočište.

„Rizici globalne recesije su porasli”, navodi se u izveštaju kompanije „Mudis investors servis”. „Stalno smanjivanje potrošnje, zajedno s produženim zatvaranjem preduzeća, naštetiće zaradi, pokrenuće otpuštanja i opreteriti raspoloženje investitora”, kaže se dalje. Na Volstritu je referentni „SiP 500” u petak pao za 1,7 odsto. „Dau Džouns indastrial averidž” izgubio je 1,0 odsto, a složeni indeks „Nasdak” u kojem je veliko učešće tehnoloških kompanija, opao je za 1,9 odsto.

 

Izvor Politika, 09. mart 2020.

 

NAJVEĆI PAD CENE NAFTE ZA POSLEDNjE TRI DECENIJE
Međunarodne referentne cene sirove nafte „Brent“ pale su za 31 odsto na 31,43 dolara po barelu, dok je sirova nafta „VTI“ pala za 27 odsto na 30,07 dolara po barelu, pokazuju podaci sa tržišta, nakon što zemlje Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), nisu uspele da postignu dogovor. Nafta „Brent“ je poslednji put pala na 31,5 američkih dolara u januaru 2016. godine, a pre toga u proleće 2004. godine, dok je „VTI“ poslednji put pao na 30,3 dolara 2016. i 2003. godine. Agencija Blumberg istakla je da je današnji pad najveći od 1991, kada se završio rat u Persijskom zalivu. Prema procenama banke „Goldman Saks“, usred panike na naftnom tržištu cene ovog goriva sada bi mogle pasti i na 20 dolara za barel.

Države-članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) nisu u petak 6. marta uspele da se na sastanku u Beču dogovore o merama smanjenja proizvodnje nafte u uslovima negativnog uticaja koronavirusa na cenu tog energenta. Rusija se zalagala za očuvanje postojećih uslova, dok je Saudijska Arabija predlagala dalje smanjenje proizvodnje nafte. Zbog toga se od prvog aprila otkazuju sve obaveze ugovornih strana o ograničenju proizvodnje goriva.

Sporazum OPEK-a i drugih zemalja izvan organizacije (OPEK+) o smanjenju proizvodnje nafte na snazi je od početka 2017. godine. Do kraja 2019. godine sporazum je predviđao smanjenje proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno u odnosu na nivo iz oktobra 2018. godine, a za tekući kvartal savez je smanjio proizvodnju nafte za 1,7 miliona barela.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Rick Rycroft

 

Izvor Sputnjik, 09. mart 2020.