Koronavirus nije šala, ne smemo ga potceniti

Koronavirus (COVID-19) nije „blaži od gripa“, već je ozbiljna i teška bolest, koja je u Kini odnosila živote čitavih porodica. Što pre to shvatimo, to bolje

Još prvih dana užasa izazvanog na ulicama Vuhana epidemijom najnovijeg koronavirusa, dok smo pratili kako se broj obolelih eksponencijalno širi iz dana u dan, dok smo gledali kako iznemogli i mrtvi ljudi leže po bolnicama i ulicama ovog gigantskog grada od 11 miliona stanovnika (koji je uzgred aktuelni ministar zdravlja u tim ranim danima krize nazvao „ribarskim selom“), dok smo slušali plač i jauke užasnutog medicinskog osoblja savladanog iznenadnom najezdom teško obolelih ljudi, i dok smo kroz mašineriju najmoćnijeg cenzorskog aparata koji na svetu postoji – onog u vlasništvu KP Kine – pokušavali da saznamo stope smrtnosti i R0 indeks (korisni parametar koji nam govori koliko će u proseku jedan oboleli zaraziti ljudi) misterioznog novog virusa, svakom iole trezvenijem informisanom čoveku bilo je jasno da nije pitanje da li će nego kada ova pošast stići i u Srbiju.

Bilo je dakle još tada jasno da, u najmanju ruku, moramo hitno da pripremimo antiepidemijske kapacitete, da napunimo stokove zaštitnih i dezinfekcionih sredstava, da informišemo ljude sa kakvom se pretnjom suočavaju i na koji način da se od iste zaštite, a verovatno i da već tada uvedemo određene mere ograničenja slobode kretanja, tj. uskraćivanja ulaska na teritoriju Srbije svakome ko dolazi iz država sa registrovanim širenjem koronavirusa. Stara mudrost uči da je „bolje sprečiti nego lečiti“, ali ko u digitalnoj Srbiji – zagledanoj u „duing biznis liste“ – mari za stare mudrosti.

No, šta je tu je, dragoceno vreme za pripremu je izgubljeno, a virus je, očekivano, pronašao svoj put i do Srbije. Prvi slučaj se za 24 časa pretvorio u drugi, drugi za još 24 časa u pet slučajeva, tih pet za još 24 časa u 12, da bi se tih 12 slučajeva za par sati pretvorilo u 18, od kojih je najmanje jedan zaraženi pacijent u teškom stanju. Naravno, jasno je da ovih 18 slučajeva ima infektivni kapacitet da zarazi više desetina ljudi, pa je realni broj zaraženih verovatno bliži cifri od 30-50 osoba koje još uvek nisu registrovane, a verovatno ni svesne da su zaražene.

Brojke će, u okolnostima kombinovane nespremnosti državnog aparata na preduzimanje radikalnih mera i generalne dezinformisanosti i nepripremljenosti javnosti, nesumnjivo brzo rasti. Ono što najviše užasava je to što će koronavirus ubrzo dovesti i do prvih smrtnih ishoda u našoj zemlji, što je, najpre uzgredno tokom jednog televizijskog gostovanja, a onda i pred celom javnošću na vanrednoj konferenciji za medije izjavio i predsednik republike, uvidevši da je vrag odneo šalu.

ČINjENICE I DEZINFORMACIJE
Od početka gripa pojavile su se mnoge dezinformacije, od one da maske ne pomažu u zaštiti, do one da je najnoviji koronavirus, tj. COVID-19, blaži od sezonskog gripa. Hajde zato da najpre razmotrimo činjenice:

1) COVID-19 nije blaži od gripa! Smrtnost od sezonskog gripa kreće se između 0,1 i 0,3 odsto, dok smrtnost od najnovijeg koronavirusa sada iznosi oko 3,4 odsto (u početku je bila oko 2,5 odsto), mada na primeru Italije vidimo da u ovom trenutku iznosi 6,6 odsto. Čak i da uzmemo najnižu moguću stopu smrtnosti COVID-19 od 2,4 odsto, to je približno jednako stopi smrtnosti španskog gripa koji je pre stotinak godina usmrtio najmanje 50 miliona ljudi širom sveta (što je danas ekvivalentno brojci od 200 miliona). Iako su medicina i nauka znatno napredovale u odnosu na period od pre 100 godina kad se pojavio španski grip, moramo razumeti da se u slučaju gripa COVID-19 radi o patogenu koji je drastično ubojitiji od onoga na šta su naši organizmi navikli.

2) Virus koji trenutno hara planetom ne postoji „odavno“ kako su jedan deo javnosti ubedili internetski pseudomediji i deo štampanih tabloida. Iako je porodica koronavirusa prvi put registrovana tokom 1960-ih, njen najnoviji izdanak, COVID-19, potpuno je nov. Strukturalno, karakteriše ga oko 80 odsto sličnosti sa SARS-om – još jednim predstavnikom porodice koronavirusa – ali radi se o potpuno novom patogenu.

3) Traganje za povišenom temperaturom i drugim simptomima sličnim prehladi nije pouzdan način za sprečavanje širenja epidemije iz prostog razloga što osoba zaražena koronavirusom ne mora pokazivati bilo kakve simptome danima, u pojedinim slučajevima i nedeljama, iako je sve vreme zarazna. Period inkubacije može da iznosi čak 21 dan, a postoje indicije da ljudi ostaju zarazni i neko vreme nakon oporavka. Pri tome se radi o patogenu koji se po svemu sudeći izuzetno lako prenosi, pa zadržavanje daha pored osobe koja kašlje ili sklanjanje u ćošak autobusa nije od pomoći (pojedina istraživanja su pokazala da osoba koja kine na jednom kraju autobusa može da inficira osobu koja se nalazi na drugom kraju vozila).

Radnik u zaštitnom odelu vrši dezinfekciju unutrašnjosti autobusa gradskog prevoza u Bratislavi, 11. mart 2020. (Foto: Vladimir Simicek/AFP - Getty Images)
Radnik u zaštitnom odelu vrši dezinfekciju unutrašnjosti autobusa gradskog prevoza u Bratislavi, 11. mart 2020. (Foto: Vladimir Simicek/AFP – Getty Images)

4) Maske i druga zaštitna oprema značajno smanjuju opasnost od zaraze i to je nešto što su potvrdili i kineski nadležni organi i Svetska zdravstvena organizacija, iako stepen zaštite zavisi od pravilnosti nošenja zaštitne opreme, kao i njenog kvaliteta. Optimalni nivo zaštite od udisanja virusa pruža kombinovano nošenje respiratora minimalnog standarda FFP2, ili još bolje FFP3 sa filterom od aktivnog uglja i hirurške maske preko respiratora. Respirator tesno prianja uz lice i zatvara disajne puteve usmeravajući protok vazduha kroz filter, dok hirurška maska koja se nosi preko respiratora služi da pokupi eventualne patogene na sebe umesto da kontaminira sam respirator. Hiruršku masku je potrebno menjati što češće (služi za jednokratnu upotrebu) i nikako je ne dodirivati sa prednje strane, nego samo za lastiš iza uveta. Već ovo pruža prilično visok stepen zaštite, međutim, kako je moguće da virus u organizam uđe i preko sluzokože očiju, poželjno je i nošenje zaštitnih naočara ili vizira. Preporučuje se i nošenje hirurških rukavica, naročito ukoliko ste prinuđeni da koristite javni prevoz.

5) Zaštitna oprema neće pomoći ukoliko paralelno sa korišćenjem iste ne vodite računa o ličnoj higijeni i higijeni predmeta koji bi mogli da budu izloženi kontaminaciji. Učestalo pranje ruku, lica, kose, brade, optičkih naočara i telefona je neophodno. Nošenje ručnih satova i ručnih brojanica ili nakita bolje je izbeći u uslovima epidemije jer se lako mogu kontaminirati, a retko kome pada na pamet da ih dezinfikuje. Pri povratku kući, preporučljivo je odmah kod kućnog praga dezinfikovati cipele, pantalone i jakne dezinfekcionim sredstvima (najbolje dezinfekcionim hemikalijama u spreju sa sertifikatom o efikasnosti od 99,99 odsto neutralizacije mikroba koje je u Srbiji trenutno jako teško naći).

6) U uslovima epidemije kakva počinje u Srbiji treba izbegavati sve zatvorene prostore u kojim vlada cirkulacija velikog broja ljudi – kafiće, restorane, kladionice, pošte, banke, bioskope, i slično. Naročito su opasni veliki tržni centri sa zatvorenim sistemima cirkulacije vazduha, kao i vozila gradskog prevoza.

7) Klinička slika koju izaziva COVID-19 varira od relativno blage, slične težoj prehladi, do zastrašujuće teške. Virus pre svega napada pluća, a počinje povišenom temperaturom, suvim kašljem i slabošću, tj. bolom u mišićima. Mogu ga pratiti i kijavica i bol u grlu, a u izuzetnim slučajevima i stomačne tegobe. Dosadašnje iskustvo pokazuje da će u dvadesetak odsto slučajeva bolničko lečenje biti neophodno, što znači da će doći do teže upale pluća. U najgorem slučaju, koronavirus razara pluća, dovodi do otkazivanja bubrega, obara imunitet obolelog toliko drastično da paralelno sa virusnom infekcijom dolazi i do bakterijske infekcije organizma i izaziva smrt.

8) Žene i deca nisu imuni na koronavirus.

9) Na kraju, bitno je podvući da ovo nije sporedni problem! COVID-19 je ozbiljna i teška bolest, koja je u Kini odnosila živote čitavih porodica. Radi se o centralnom problemu sa kojim se suočavamo. Što pre to shvatimo, to bolje.

PROBLEM NEDOSTATKA KAPACITETA
Osvrnimo se stoga i na objektivne kapacitete Srbije da izađe na kraj sa ovom krizom koja upravo počinje. Oni su, najblaže rečeno, problematični. Svakome ko je obilazio apoteke u proteklih mesec dana je poznato da Srbija nema ni hirurške maske, ni respiratore sa filterima. Ionako skromne zalihe nestale su kada su halapljivi snabdevači videli lak profit u prodaji kompletnih stokova zaštitnih maski Kinezima, po višestruko uvećanim cenama. Pored toga, Srbija pati i od zakonskih ograničenja da reaguje na pravi način. Tako hitan uvoz dovoljnih količina zaštitne opreme ograničavaju zakonske procedure koje ne poznaju interventni uvoz medicinske opreme, nego predviđaju dugotrajne procedure registracije medicinske opreme i birokratske peripetije.

Zaštitne maske i dezinfekciona sredstva na prodaji u apoteci, na međunarodnom aerodromu Zaventem blizu Brisela, 04. mart 2020. (Foto: REUTERS/Yves Herman)
Zaštitne maske i dezinfekciona sredstva na prodaji u apoteci, na međunarodnom aerodromu Zaventem blizu Brisela, 04. mart 2020. (Foto: REUTERS/Yves Herman)

Nedostaju i adekvatna dezinfekciona sredstva, kao i zaštitne naočare, viziri, kombinezoni i druga oprema. Doktor Branimir Nestorović nedavno je upoznao srpsku javnost kako je visoka stopa smrtnosti u Italiji uzrokovana nedostatkom medicinskih respiratora (uzgred, to nije isto što i maska sa respiratorom), odnosno veštačkih pluća koja osobama sa teškim upalama pluća pomažu da prežive, jer Lombardija poseduje „samo“ 700 ovakvih aparata, a pitanje je koliko ih ima u celoj Srbiji. Međutim nije samo materijalna neopremljnost faktor rizika u srpskom slučaju. Prosečna starost stanovništva u Srbiji iznosi oko 43 godine, a poznato je da virus izaziva težu kliničku sliku kod osoba starijih od 40 godina (mada nije tačno da od COVID-19 umiru isključivo starija lica). Osim toga, Srbija je zemlja u kojoj maltene četvrtina stanovništva živi u jednoj velikoj urbanoj celini – Beogradu. To je sa epidemiološke tačke gledišta ekstremno nepovoljna situacija.

Tu je i problem ljudskih kapaciteta. Koliko zdravstvenih radnika ima u Srbiji? Koliko njih je obučeno da izađe na kraj sa kompleksnim izazovom masovne epidemije izrazito zarazne bolesti? Koliko će ljudi moći da drže pod nadzorom, odnosno u karantinu, pre nego što sistem ne bude mogao da pokrije sve slučajeve obolelih? Gde smestiti veći broj obolelih? Koliko bolničkih kreveta imamo? Koliko ljudi maksimalno u jednom momentu može biti na intenzivnoj nezi? Da ne nabrajamo dalje.

Ni znatno organizovanije i bogatije države ne stoje mnogo bolje u ovom pogledu. Angela Merkel je nedavno izjavila da postoji mogućnost da čak 70 odsto nemačkog stanovništva oboli od ovog virusa (i Britanci navode sličan procenat u svojim analizama najgoreg scenarija), dok je glavni kongresni lekar upravo upoznao američke kongresmene sa procenom da bi čak 150 miliona Amerikanaca moglo da oboli (Tramp nije tek tako naložio zabranu ulaska iz većeg dela Evrope u SAD u narednih 30 dana). Najbolje se drži Rusija koja je još u januaru zatvorila granice i upustila se u agresivno testiranje svakoga iole sumnjivog građanina (preko 50.000 testova i svega dvadesetak obolelih pre nekoliko dana).

No, vratimo se u naše dvorište. Suština je da će u slučaju nekontrolisanog širenja zaraze, nalik na ono koje vidimo u Italiji i drugim zemljama, Srbija teško moći samostalno da izađe na kraj sa kumulativnim problemima koje bi to iznedrilo, a posledice bi bile zastrašujuće. Zato je momentalno potrebno najozbiljnije shvatiti problem i doneti mere kojim bi se fizički kontakt ljudi smanjio, pa samim tim i mogućnost transmisije bolesti. Neke od njih su zatvaranje granica za sve one koji dolaze iz zaraženih područja, zabrana putovanja, uvođenje karantina na granicama, zatvaranje škola i fakulteta, zatvaranje svih neesencijalnih institucija, otkazivanje svih javnih skupova, uvođenje rada od kuće gde god je to moguće, zatvaranje kafića i restorana, bioskopa i pozorišta, hitan uvoz zaštitnih sredstava za masovnu upotrebu, uvođenje strogih kazni za nesavesne bolesnike koji nemarom i nepažnjom šire zarazu, dovođenje iskusnih epidemioloških timova iz Kine i Rusije, itd.

Medicinski radnik u zaštitnom odelu obilazi pacijente obolele od koronavirusa u privremenoj bolnici u Vuhanu, 05. februar 2020. (Foto: Chinatopix via AP)
Medicinski radnik u zaštitnom odelu obilazi pacijente obolele od koronavirusa u privremenoj bolnici u Vuhanu, 05. februar 2020. (Foto: Chinatopix via AP)

Problem neće nestati sam od sebe. Očekivanje da će koronavirus nestati sa dolaskom toplijih dana je još jedan primer lakomislenosti jer životi građana ne smeju zavisiti od nepouzdanih klimatskih prilika, a i već postoje analize koje ukazuju da bi virus mogao mutirati u formu koja je otpornija na više temperature. Potrebno je spremiti se za duge i teške dane kontinuirane opasnosti od epidemije, jer jedino što će je garantovano okončati jeste pronalaženje vakcine. A do toga nas deli najmanje godinu dana.

 

*Napomena:
Ime autora koji je želeo da ostane anoniman poznato redakciji Novog Standarda. O svim detaljima oko virusa
COVID19 posavetujte se sa stručnim licima i pridržavajte se zvaničnih uputstava nadležnih organa.

 

Naslovna fotografija: AP

 

Izvor Novi Standard