Igor Panarin: Sve smo bliži novoj Jalti

Sastanak tri glavna svetska lidera – Putina, Trampa i Đinpinga – treba da bude održan u junu 2020. u Beogradu. U Beogradu se moraju zaustaviti ratovi i sukobi

Zamisli profesora Igora Nikolajeviča Panarina se katkad graniče s političkom fantastikom: godine 1998. izneo je predviđanje raspada Sjedinjenih Američkih Država na šest delova, na šest nezavisnih država. Panarin je još 2006. najavio formiranje Evroazijskog saveza. EAES je postao stvarnost prvog  januara 2015. Iste godine, pre nego što se Rusija uključila u rat u Siriji, i godinu dana pre neuspelog puča protiv turskog predsednika Erdogana, Panarin je ocenio da je strateški zadatak Rusije da Tursku „uz pomoć ekonomskih poluga, iščupa iz agresivnog vojnog bloka NATO-a“.

Turska, međutim, prema oceni Panarina, ne može biti „ključni ruski saveznik na Balkanu“: „To treba da bude Beograd.“ Beograd zauzima važno i sve važnije mesto na listi strateških prioriteta Kremlja. U ovom trenutku, kada je otklonjena pretnja od novog svetskog rata, osujećena mogućnost „prozapadnog prevrata u Rusiji“, sprečeno izbijanje pandemije i posledična destabilizacija Kine, a Donald Tramp dobija svoju rovovsku, iscrpljujuću bitku s „dubokom državom“, sve je izvesnije održavanje „Nove Jalte“ – međunarodne konferencije tri velike svetske sile. Na sastanku „Velike trojke“ – SAD, Kine i Rusije, odnosno njihovih lidera – prema ideji Panarina, bili bi stvoreni temelji novog i pravednijeg sistema međunarodnih odnosa. „Nova Jalta“ bi, iz simboličkih razloga, predlaže Panarin, trebalo da se održi u Beogradu: „Upravo u Beogradu se moraju zaustaviti ratovi i sukobi.“

Što se tiče Srbije, profesor Panarin vidi Beograd kao jednu od četiri prestonice Evroazijskog ekonomskog saveza (pored Sankt Peterburga, Kijeva i Astane) i kao buduću prestonicu velike Balkanske konfederacije koja bi obuhvatala čitavu bivšu Jugoslaviju, sve balkanske zemlje i Mađarsku. Ovaj „balkanski vektor“, prema zamisli Panarina, predstavljao bi ujedno i prirodnu vezu Evroazije s Evropom i Malom Azijom.

Kako ocenjujete ustavne promene koje je predložio predsednik Putin? Šta je u njima najvažnije? Da li je nova vlada samo prelazno rešenje?
Ustavne promene koje je predložio Putin ocenjujem pozitivno. U Rusiji su se 15. januara 2020. odigrali najvažniji svetski događaji. Putin je u poslednjem trenutku uspeo da podigne avion zvani „Rusija“ iznad ponora i usmeri ga u pozitivnu budućnost. Sve to nazivam „Januarskim spasenjem 2020. godine“. Neki analitičari na ruskim kanalima na društvenoj mreži Telegram pišu o tome da je počelo odavno očekivano restartovanje političkog sistema u Rusiji. Ali pri tome se ne mogu čuti razumljivi odgovori na dva aktuelna pitanja: prvo, zbog čega se odmah ne instalira novi politički sistem? Drugo, zašto baš sada i zašto se tako žuri? Početak ovog restartovanja pokazao se neočekivanim za sve, bez izuzetka, a njegov brzi razvoj zaprepastio je elitu. Izgledalo je da je taj rok povezan sa izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država koji će biti održani u novembru 2020, uz pretnju da će ih Tramp izgubiti.

Moj odgovor je sledeći. Najpre, rok za restartovanje nije povezan s izborima za predsednika SAD u novembru 2020. Drugo, rok restartovanja povezan je s nizom globalnih provokacija Londona – Treće Kartagine (na Lubjanki 19. decembra 2019, na aerodromu u Bagdadu trećeg januara i u vazdušnom prostoru Irana, kada je oboren ukrajinski avion). Treće, smenom vlade Medvedeva, koja je već dugo kod svih omražena, i postavljanjem Mišustina za premijera, Vladimir Putin je preduzeo veoma blagovremen i dobro odmeren korak. Korak koji blokira pokušaj da se ponovi liberalni masonski državni udar iz februara 1917. Najzad, četvrto: posle sprečavanja pretnje svetskog rata i pokušaja prozapadnog liberalno-trockističkog državnog udara, započeće proces restartovanja, u toku koga će se formirati novo usklađivanje, novi sistem ravnoteže među elitom i novi mehanizmi upravljanja.

Ustavne promene koje predlaže Putin uvode nove, mnogo strože uslove za kandidata za predsednika i visoke državne službenike. Da li se slažete s ocenom da je ovim promenama ruskim elitama konačno „zatvoren put ka Zapadu“?
To je apsolutno ispravan korak. Članovima Savezne skupštine, premijeru, ministrima, načelnicima federalnih službi, gubernatorima, sudijama i rukovodiocima državnih kompanija zabranjeno je da poseduju strano državljanstvo ili dozvolu boravka, što automatski podrazumeva značajno obnavljanje najviše političke i ekonomske elite, kao i korpusa deputata.

Važeći ustav Ruske Federacije je, uprkos ranijim promenama, onaj koji je, uz neke izmene, napisan 1993, u vreme Borisa Jeljcina. Da li je Rusiji danas ipak potreban nov ustav i – nova država?
U ovoj etapi optimalno je upravo ono što je predložio Putin. Glavna poenta je prioritet nacionalnog ruskog zakonodavstva nad međunarodnim, odnosno – suverenitet.

U kom smeru će se razvijati Rusija? I kakva će biti postputinska Rusija?
Rusija će se razvijati u pozitivnom smeru. Pre svega zato što je Putin počeo da sprovodi plan tranzicije vlasti 2024. godine pre Zapada. I to je dobro, jer ih je Putin preduhitrio. Globalna provokacija Londona – Treće Kartagine na Lubjanki 19. decembra 2019 (profesor Panarin ima u vidu oružani i, prema mišljenju eksperata, pomno planirani napad na sedište Federalne službe bezbednosti u centru Moskve – prim. B. N.), izvršena uz snažnu informativnu podršku državnog kanala RT, promenila je prvobitni plan. Odlučeno je da se ubrza primena prve faze plana, kako bi se sprečili tragični događaji iz februara 1917. godine. I već 23. decembra 2019. najavljeno je da će se obraćanje održati 15. januara 2020. godine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja poslanicima Savezne skupštine, Moskva, 15. januar 2020. (Foto: kremlin.ru)
Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja poslanicima Savezne skupštine, Moskva, 15. januar 2020. (Foto: kremlin.ru)

Prema mom mišljenju, Vladimir Putin doneo je konačnu odluku da smeni Vladu tokom posete Siriji, zajedno sa Šojguom i Gerasimovim, za vreme boravka u svetom gradu Damasku sedmog januara 2020. godine – u mestu u kojem će Antihrist biti poražen. Na staru Rusku Novu godinu, tj. 14. januara, posle sastanka posvećenog pripremi obraćanja i održanog dan ranije, Vladimir Putin je načinio svoj izbor. I meni se njegov izbor dopada. Mišustin je strateški premijer. Mišustin je postavljen na Dan Svetog Serafima Sarovskog, jednog od duhovnih čuvara Rusije. Mišustin nije samo tehnokrata i finansijski stručnjak, njegovo imenovanje ima i sakralno značenje. Mišustin je odlična figura u ulozi ruskog premijera, kako bi izvukao zemlju iz močvare u koju ju je dovela vlada Medvedeva.

Predsednik Putin predlaže i čitav niz socijalnih mera – podršku porodici, pomoć onima s najnižim primanjima, veću ulogu države u zdravstvu, obrazovanju… Da li predsednik Putin „državni kapitalizam prirodno pretvara u socijalizam“?
Proces formiranja optimalnog razvojnog modela za Rusiju sada je u toku.

Rusija i Belorusija su formirale Savez, konfederalnu zajednicu. Šta se u ovom trenutku događa s daljom političkom i ekonomskom integracijom dve države? Šta je razlog za zastoj?
Pozicije se upravo usaglašavaju.

Da li je rat u Ukrajini završen? I da li je na pomolu rešenje ukrajinske krize?
Situacija u Ukrajini u velikoj meri zavisi od Izraela, jer je oligarh Igor Kolomojski, najvažnija figura koja određuje smer razvoja Ukrajine, izraelski državljanin. A Kolomojski je blisko povezan s Netanjahuom, koji će verovatno izgubiti prevremene izbore drugog marta 2020. u Izraelu. Pad Netanjahua promeniće ravnotežu snaga u Ukrajini, gde je uticaj Izraela veoma snažan. Drugi faktor koji utiče na dinamiku ukrajinske krize je otpuštanje pomoćnika predsednika Rusije Vladislava Surkova. Kurs Kremlja će se promeniti i nadam se da će to ubrzati stabilizaciju situacije u Ukrajini.

Svojevremeno (1998) izneli ste jedno predviđanje: da će se SAD raspasti na šest delova, na šest nezavisnih država. Jedan od razloga za raspad je neminovni kolaps dolara. Spoljni dug SAD i dalje raste, a dolar nekako odoleva. Da li su SAD danas bliže ili dalje od novog građanskog rata?
Da, spoljni dug je već dosegao iznos od 23 hiljade milijardi dolara. Zemlja je podeljena, a pokušaj impičmenta pokazao je u stvari da je u Sjedinjenim Državama u toku „hladni građanski rat“. Ali za sada Tramp spasava Ameriku od propasti, on je stvorio sedam miliona novih radnih mesta i na hiljade novih preduzeća.

Da li predsednik Tramp još predstavlja „patriotsku liniju“ u SAD, ili je postao talac, zarobljenik „duboke države“?
Uvek sam podržavao i podržavam Trampa. On je američki patriota koji se uspešno bori s „dubokom državom“ i s globalistima u celini. Nedavno je predsednik Tramp održao govor na Nacionalnom molitvenom doručku, u kome je izrazio zahvalnost svima koji su mu pomogli u borbi protiv „duboke države“. Generalno, takav je bio i govor koji je održao tokom svog nastupa u Ujedinjenim nacijama 24. septembra 2019, kada je izjavio da budućnost pripada patriotama, a ne globalistima.

Da li je u skorije vreme moguć raspad Evropske unije?
S izlaskom Velike Britanije ona se već raspala.

Nedavno ste izneli predlog o održavanju „Nove Jalte“ u Beogradu, a kojom bi bili udareni temelji novog svetskog poretka. Ovaj, liberalni, u međuvremenu je propao. Da li smo sada još bliži „Novoj Jalti“?
Da, ovog časa smo bliži, nakon „Spasonosnog januara 2020“ za Rusiju. Putinov put danas, to je put najvećeg ruskog cara Ivana Groznog i generalisimusa Staljina. Petnaestog januara 2020. nastupio je „Spasonosni januar 2020“ – po analogiji sa „Spasonosnim oktobrom 1917“. Tramp je uspeo da suzbije zaveru u Sjedinjenim Državama. Sada ostaje da se stabilizuje situacija u Kini, gde London sprovodi hibridnu ratnu operaciju protiv Kine i predsednika Si Đinpinga lično (putem virusa korona). Si nije imao vremena da razreši vladu. Britanci su 16. januara poslali svoje saradnike da zaraze Vuhan. Od 20. do 30. januara sprečeno je širenje epidemije po čitavoj Kini. Cilj je bio i razbijanje Šangajske organizacije za saradnju, saveza koji je najavio stvaranje policentričnog sveta. Nadam se da će Si izdržati i doći u Beograd šestog juna 2020. godine.

Zašto u Beogradu, u Srbiji?
Upravo u Beogradu, nakon predstavljanja moje knjige na srpskom jeziku Hibridni rat: teorija i praksa, u oktobru 2019, došao sam na tu ideju. Početkom 2019. predložio sam da se 2020. dogodi „Nova Jalta“, kao 1945. godine. Tri glavna nacionalna svetska lidera – Vladimir Putin, Donald Tramp i Si Đinping moći će da održe globalnu, međunarodnu konferenciju, na kojoj je potrebno stvoriti novi, pravedniji sistem međunarodnih odnosa. Ali postavilo se pitanje – gde se tačno mogu sresti. U svojim analitičkim programima ranije predlagao sam tri grada – Beč, Ljubljanu i Helsinki. Ljubljana – jer je Melanija Tramp iz Slovenije, u Helsinkiju je potpisan poseban akt 1975. godine, a OEBS se nalazi u Beču.

Ruski akademik prof. dr Igor Nikolajevič Panarin u poseti izložbi „Odbrana 78“, u Muzeju grada Beograda, 24. oktobar 2019. (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)
Ruski akademik prof. dr Igor Nikolajevič Panarin u poseti izložbi „Odbrana 78“ u Muzeju grada Beograda, 24. oktobar 2019. (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

Ali nakon moje posete muzeju u Beogradu i izložbi o vojnoj agresiji NATO-a, 24. oktobra 2019, kada sam video rezultate ratnih zločina NATO-a protiv naroda Srbije, došao sam do novog zaključka. Sastanak tri glavna svetska lidera – Putina, Trampa i Đinpinga – treba da bude održan u junu 2020. u Beogradu. U Beogradu se moraju zaustaviti ratovi i sukobi. Sjedinjene Države moraju se izviniti i za varvarsko bombardovanje Beograda i drugih srpskih gradova, uključujući i napad na kinesku ambasadu. A nakon potpisivanja Beogradske deklaracije, vođe „Velike trojke“ mogli bi položiti cveće na spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom, koji je još 1899. organizovao Prvu Hašku konferenciju i zalagao se za svet bez ratova i oružanih sukoba. Vreme je da se ostvare ideje ruskog cara. To bi bilo simbolično!

Zagovarate ideju Balkanske konfederacije, koja bi pored balkanskih zemalja obuhvatala i Mađarsku?
Da, i Mađarsku, i čitavu bivšu Jugoslaviju, i Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Albaniju. To je moja vizija. Glavni grad Balkanske konfederacije može biti samo Beograd.

 

Autor Boris Nad

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

Izvor Pečat