Повратак Бога у руски устав

Руси се никада нису у потпуности одрекли Творца. Чак ни „безбожна петолетка” (1932–1937), спровођена под паролом „заборавити и само име Бога”, није дала озбиљније резултате

Бог се враћа у животе Руса. После деценија својеврсног „изгнанства” након победе социјалистичке револуције новембра 1917, Свевишњи поново заузима место које му је кроз векове обезбедио религијски и духовни развој дотадашње моћне царевине. Укратко, Бог се враћа у Устав Руске Федерације.

У изменама Устава РФ које је најавио шеф државе Владимир Путин, помиње се и – Бог. „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, чувајући сећање на претке који су нам преносили идеале и веру у Бога, као и континуитет развоја руске државе, препознају њено историјско јединство”, пише у Путиновом амандману који је прочитао председавајући Доњег дома руског парламента Вјачеслав Володин.

Руси се никада нису у потпуности одрекли Творца. Чак ни „безбожна петолетка” (1932–1937), спровођена под паролом „заборавити и само име Бога”, није дала озбиљније резултате. Иако је у том периоду на територији СССР-а затворено 95 одсто цркава и похапшени су скоро сви архијереји, према резултатима пописа из 1937, који чак није био анониман, трећина градског и две трећине сеоског становништва изјаснили су се као – православци.

Од тада до данас велика држава је прошла кроз много турбуленција. Кад је било најтеже, позив цркви да да свој допринос заједничкој борби и изласку из мука није изостајао. Показало се то и у ноћи између четвртог и петог септембра 1943, када је Јосиф Висарионович Стаљин, 25 година након раскида с црквом, први и последњи пут у свом животу примио у Кремљу највише представнике руске цркве, с будућим патријархом, тада митрополитом московским и коломенским Сергејем Староградским. Да ли се генералисимус у најтежим тренуцима по земљу покајао, или је схватио да огроман простор, до тада ослобођен од немачких завојевача, у недостатку локалних власти може истински да контролише само црква, никада није обелодањено. Као ни то о чему се у Кремљу разговарало до дубоко у ноћ.

Пре тога, четвртог априла 1942, на Ускрс, у Москви је први пут од почетка рата укинут полицијски час, тако да су стотине хиљада житеља совјетске престонице могле да присуствују богослужењу. Пуних 25 година по „укидању Бога” људи су могли без страха да оду у цркву и помоле се за добробит своју, својих најближих и земље коју бране. Пре неколико дана огласио се и Генадиј Зјуганов, председавајући Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације. По његовом мишљењу, „лик Божији одговара основним моралним и духовним вредностима руске државе”, и нема препрека томе да се он уврсти у устав земље. Овај став изазвао је салву негодовања међу чланством КПРФ и припадницима других левих партија, док су неки Зјуганова чак назвали – кукавицом.

Али, како пише Михаил Тјуренков, ни тврдња да је све комунисте из времена Великог отаџбинског рата могуће сматрати „безбожницима” нема право упориште. На архивским филмским снимцима из тог доба забележене су сцене у којима се виде совјетски официри како се моле у црквама. Познато је и да је међу високим партијским чиновницима било таквих који су тајно крстили своју децу или склапали бракове пред олтаром. Аутор наводи и да му је Андреј Брежњев, унук совјетског председника Леонида Брежњева, причао како су се у њиховој породици на сваки Ускрс фарбала јаја и пекли ускршњи колачи.

Укратко, Бог није стран никоме у Русији. Помињу га и у химни. „Мислим да у томе нема ничега погрешног. Сумњам да постоји ико ко би при извођењу свечане песме био на било који начин погођен тиме што се у њој помиње Бог”, пренео је портал „Њуз” речи Валерија Фадејева, председавајућег председничког Савета за права човека.

Предлог за повратак Бога у руски Устав изнео је прошлог месеца и први човек Руске православне цркве, патријарх московски и целе Русије Кирил: „Молимо се, радимо на томе да се у нашем основном закону спомене и Бог. Јер, већина руских грађана верује у Бога. Не мислим само на православне, мислим и на муслимане и многе, многе друге. Ако у химни стоји ’штићена Богом, рођена земљо’, нема разлога да то исто не буде забележено и у Уставу”.

 

Аутор Слободан Самарџија

 

Насловна фотографија: Твитер

 

Извор Политика, 09. март 2020.