Дојче веле: „Новац из хеликоптера“ – последње средство централних банака?

Кључно питање је: да ли је очај централних банкара довољно велик да из бункера извуку најекстремније оружје монетарне политике?

Изузетна времена захтевају изузетне мере. Због пандемије коронавируса САД, ЕУ и Немачка су одобриле милијарде евра и долара кредита и помоћи. Да ли су то покушаји да се спречи рецесија или се свет већ у њој налази? Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је још другог марта епидемију коронавируса COVID–19, која је у међувремену постала пандемија, описала као највећу претњу глобалној економији од финансијске кризе 2008.

ТЕОРИЈА
Под насловом – Економисти дискутују о новцу из хеликоптера – tagesschau.de, онлајн портал Првог програма немачке телевизије у четвртак 12. марта 2020. у 11 сати пише: „Прошле седмице (другог марта) Америчка централна банка је изненада драстично смањила камате – први пут након финансијске кризе 2008. Али утицај тог потеза чувене Фед банке трајао је – неколико минута”. То што је урадила Америчка централна банка је иначе политика коју Европска централна банка води последњих година. Чак и много драстичније.

У истом чланку, потом пише: „Према речима водећих економиста, немачка економија ће у првој половини године вероватно клизнути у рецесију. Дакле, да ли је дошло време за драстичније мере? И заиста, у фиоци централних банкара већ деценијама нетакнут стоји предлог нобеловца Милтона Фридмана (1912–2006): такозвани новац из хеликоптера. Фридман је тако назвао новац који централна банка неке земље ствара – ни из чега и потом га даје грађанима – тако да пада по људима као да га неко баца хеликоптера.” Ми ћемо ту идеју у наставку назвати – „киша пара”. А у чланку даље пише:

„Данас, за многе економисте, та Фридманова идеја више није само луда идеја. Концепт „кише пара” могао би постати „друштвено прихватљив”, сматра економиста и бивши ректор универзитета Дојче Бундесбанке Дитрих Шонвиц. Марио Драги, бивши шеф Европске централне банке за ту идеју је рекао да је „веома занимљива”.

Разлог изненадног интересовања за Фридманов концепт је очигледан: монетарна политика је исцрпила готово све своје могућности. „Деведесетих година, тадашњи шеф Америчке централне банке, Бен Бернанке, направио је за Централну банку Јапана листу мера које би могле да се предузму за јачање економије”, рекао је аналитичар Комерцбанке Улрих Лојхтман и додао: „Централне банке света су од финансијске кризе 2008. у потпуности одрадиле ту листу – осим последње тачке: кише пара.”

ХИЉАДУ ЕВРА ЗА СВАКОГ ГРАЂАНИНА?
„Киша пара” тако постаје последње средство централних банака. Економисти Дојче банке су 2016. дошли до закључка да киша пара може бити значајно ефикаснија од традиционалних средстава монетарне и фискалне политике. Наравно, не ради се заправо о бацању новца из хеликоптера на грађане. Уместо тога, Европска централна банка би могла да укњижи новац директно на рачуне грађана да би повећала потражњу и инфлацију.

Данијел Коен, шеф економског одељења „École normale supérieure” у Паризу, још је у јесен 2019. предложио да ЕЦБ сваком грађанину у Еврозони за Божић исплати или уплати 1.000 евра.

НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ: НАВИКАВАЊЕ
Критичари се, међутим, плаше да би ефекат могао брзо да се изгуби. Многи грађани би моглу доћи у искушење да тај додатни новац – уштеде – уместо да га уложе у потрошњу и на тај начин подстакну економију. Стручњак за девизне размене Комерцбанке Улрих Лојхтманн види још једну опасност: „Државе би могле брзо да се навикну да им новац пада „с неба” – и онда у свакој новој кризи закукају централним банкама”. Стога Лојхтман сматра да би то био „врло одважан експеримент с непредвидивим последицама”.

Изузетна времена понекад захтевају изузетне мере. Кључно питање је: да ли је очај централних банкара довољно велик да из бункера извуку најекстремније оружје монетарне политике?” Тако се завршава чланак објављен у четвратк, 12. марта. А онда је дошао петак 13. март. 2020. године.

ПРАКСА
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у петак увече за Први програм немачке телевизије изјавила да се Европа налази у можда највећој економској кризи у својој историји. „Налазимо се усред једне од најтежих, ако не и у најтежој економској кризи коју смо икада доживели. Тренутно је важно да се ова економска криза преживи и да се Европа не уруши”, рекла је Фон дер Лајен.

Европска унија је претходно одобрила 37 милијарди евра за подршку секторима привреде погођеним пандемијом коронавируса. Председница Европске комисије је саопштавајући ту одлуку у Брислеу рекла да ће владе чланица ЕУ моћи да одступе од важећих ограничења економско–монетарне уније и прекораче дозвољене буџетске расходе за субвенције.

НЕМАЧКА – НЕОГРАНИЧЕНИ КРЕДИТИ
Савезна влада Немачке најавила да ће се борити против економских последица кризе свим чиме располаже. А новца има довољно – речено је. Министри финансија и привреде Олаф Шолц и Петер Алтмајер јуче су саопштили да Немачка даје „неограничене” кредите под повољним условима и дугорочно за све области привреде и друштва који су погођени овом кризом. То је било тако необично, да су новинари морали да питају да ли ипак постоји неко ограничње. Не постоји.

С обзиром на ову „јединствену” кризу, синдикати и послодавци у Немачкој показали су до сада невиђено јединство. На састанку у канцелраке Ангеле Меркел чуло се много похвала за пакет мера савезне владе. Бундестаг је брзо донео одлуку о лакшем приступу фондовима за исплаћивање радника који морају на принудни одмор и слично. То је мера против отпуштања у временима када фирме не зарађују довољно. Такође је одобрена неограничена кредитна подршку фирмама и могућност одлагања плаћања пореза како би фирме остале ликвидне.

Синдикат Верди затражио је потрошачке чекове за грађане. На тај начин би требало оживети економију чим се смањи ширење вируса. Франк Вернеке, председник овог синдиката запослених у услужним делатностима и јавним службама рекао је: „Морамо потрошити много новца, у супротном нам прети економски пад.” Пример овакве кампање – новац грађанима да га троше – виђен је у Хонгконгу. Тамо су дељени чекови у вредности од 1.500 долара по глави становника, преноси више медија у Немачкој.

САД – ПЛАЋЕНА БОЛОВАЊА И ОСТАЛО
Представнички дом Сједињених Држава одобрио је великом већином пакет помоћи у износу од не зна се колико милијарди долара због кризе која је настала пандемијом коронавируса.

Између осталог, тим новцем би требало да се омогући плаћање боловања запосленима као и бесплатни тестови на вирусе. Главни циљ је да се ограничи економска штета настала због пандемије. Тај пакет помоћи треба још да усвоји Сенат.

 

Аутор Дијана Рошчић 

 

Насловна фотографија: Daniel Roland/AFP/Getty Images 

 

Извор Дојче веле, 14. март 2020.