Дојче веле: Договоре и солидарност ЕУ појела је маца

Европска комисија је тек сада схватила да се овде ради о суштини њене кредибилности и о будућности Европе...

Заказали на свим пољима – вирус је владе и институције Европске уније бацио у хаос. Договоре и солидарност је појела маца. Крајње је време да се то промени, сматра дописница ДВ из Брисела Барбара Везел. Спасавај се ко може – то на почетку корона-кризе као да је био мото европских влада. Без координације, свако је уводио некакве мере не обавештавајући при томе своје суседе. Резултат је била какофонија прописа и савета. Настала је слика губитка контроле на националном и пре свега европском нивоу. И Европска комисија је тек сада схватила да се овде ради о суштини њене кредибилности и о будућности Европе.

Прво је – као и увек у кризним временима – заказала солидарност. Италија, која је прва и најтеже погођена корона-кризом, морала је да горко искуси да су баш јаки немачки суседи зауставили извоз медицинског материјала. То је с правом довело до краха међу министрима здравља ЕУ. Била је то слика бедног националног егоизма у односу на проблеме јужно од Алпа који су већ били јасни.

КИНА ВЕЋ КОРИСТИ ЕВРОПСКЕ ГРЕШКЕ
Француска се слично понела, тако да су Париз и Берлин директно отворили врата за пропагандну акцију Кинеза који су авионом, ефикасно за публику, послали у Италију лекаре и материјал. Политичка порука свим антиевропљанима и популистичким скептицима је, дакле, гласила: када ствар постане озбиљна, свако је свој први ближњи. Зашто нико у Бриселу није дошао на идеју да позове Рим телефоном и понуди помоћ? Медији су преносили све детаље о лошој ситуацији у италијанским болницама, тамошњим кризним мерама и улицама без људи. Сада нико не може да каже да није знао шта се тамо дешава.

Тек сада је Европска комисија постигла договор о заједничкој набавци медицинске опреме. Тек сада се одржавају свакодневне видео-конференције министара здравља и свакодневни контакти шефова влада, како би они могли да стварно размењују и координишу своје планове. До сада су сви само нешто муљали – вероватно по најбољој савести, али увек пазећи шта причају пред сопственим бирачима.

При томе је поступно јасно: или ће нама у Европи успети да заједнички сузбијемо коронавирус и ухватимо се укоштац са економским последицама кризе, или ћемо свако за себе забележити неуспех. Такав пример је спонтано затварање граница. Један портпарол у Бриселу је то дипломатски формулисао: има сумњи у корист од те мере, јер је вирус одавно свуда у ЕУ. Све што се сада постиже су бесконачне колоне камиона и застој у промету робе. Ако поједини региони морају да се изолују, то мора бити организовано како треба, да би роба стизала до људи и потребна радна снага могла и даље да циркулише.

ЗАЈЕДНИЧКО ТРЖИШЕ НЕ СМЕ ДА ДОЖИВИ СЛОМ
Ако се на заједничком тржишту јави слом, доћи ће до проблема у снабдевању у самопослугама. И онда ће изгледати као лажови владе које су до сада тврдиле да је снабдевање обезбеђено и да нема разлога за куповине залиха. Поновни пад у национално размишљање о сопственој користи у оквиру граница које су одавно фиктивне, може бити нека врста кондиционираног политичког рефлекса. То може да умири мање паметне бираче, али се тиме заправо постиће супротно.

ЗАЈЕДНО ДЕЛАТИ ИЛИ ПРОПАСТИ
Повратак у националну логику ће се окончати најкасније када почну економске последице. Европа је одавно до те мере умрежена да рецесију која прети можемо да савладамо само заједно. На пример, није опција да се због тога Италија пусти да пропадне. То мора разумети и најзадртији националиста. Европа је заједно најјачи економски блок на свету и може да у наредним месецима одлучујуће обликује политику. Свака земља за себе је само кап у океану.

Током протеклих недеља су сви заказали. Нико није реаговао правовремено и нико није разумео колико ће ово бити велика криза. Сада се учи брзо и можемо само да се надамо да су владе на националном и европском нивоу разумеле поруку. Више не можемо да приуштимо себи губљење времена, сада је важан сваки дан.Као средство против страха политика би могла да примени разборитост и заједништво. И то није морални апел, већ захтев да се заједнички дела. Јасно је да свет после короне више неће бити какав је био. Али још је у нашој моћи способност да је поново препознамо.

 

Аутор Барбара Везел

 

Насловна фотографија: Sean Gallup/Getty Images

 

Извор Дојче веле, 17. март 2020.