Kina virus smatra američkim hibridnim napadom

Nizom suptilnih poruka Si Đinping je nagovestio da kinesko rukovodstvo koronavirus smatra delom hibridnog rata koji protiv Kine vode Sjedinjene Države

Među brojnim globalno rušilačkim geopolitičkim posledicama koronavirusa, jedna je već nezaobilazno očigledna. Kina se repozicionirala. Po prvi put od početka reformi Denga Sjaopinga iz 1978, Peking otvoreno tretira Ameriku kao pretnju, što je pre mesec dana izjavio i ministar spoljnih poslova Vang Ji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji tokom vrhunca borbe protiv koronavirusa.

Peking pažljivo oblikuje narativ da je, od početka napada koronavirusa, rukovodstvo države znalo da se nalazi pod hibridnim napadom. Sijeva terminologija je krupan nagoveštaj. Rekao je, zvanično, da je ovo rat, a kao kontranapad morao je da bude pokrenut „narodni rat“. Štaviše, opisao je virus kao demona, odnosno đavola. Si je konfucijanista. Za razliku od nekih drugih drevnih kineskih mislilaca, Konfucije je prezirao diskutovanje o paranormalnim silama i zagrobnom životu. Međutim, u kineskom kulturnom kontekstu, reč đavo označava „bele đavole“, odnosno „strane đavole“: guailo na mandarinskom, gweilo na kantonskom jeziku. Si je tako poslao snažnu poruku u šiframa.

Kada je Žao Liđijan – portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, u prilično usijanom tvitu iskazao mogućnost da je „možda američka vojska bila ta koja je donela epidemiju u Vuhan“, što je bio prvi šamar ovog tipa od visoko rangiranog zvaničnika Kine, Peking je pustio probni balon kojim daje do znanja da su rukavice konačno skinute. Žao Liđijan je napravio direktnu vezu sa vojnim igrama u Vuhanu iz oktobra 2019. godine, na kojim je učestvovala delegacija od 300 američkih vojnika. Direktno je citirao direktora američkog Centra za kontrolu zaraze Roberta Redfilda koji je, upitan prošle nedelje da li su neki od smrtnih slučajeva uzrokovanih koronavirusom u Americi otkriveni posthumno, odgovorio da su „zapravo neki slučajevi u Americi dijagnostifikovani upravo na taj način“.

Žaov eksplozivni zaključak jeste da je koronavirus (COVID-19) već delovao na teritoriji SAD pre nego što je zvanično identifikovan – i to usled sada već potpuno dokumentovane nesposobnosti Sjedinjenih Država da testiraju i verifikuju razlike između ovog i virusa gripa. Svemu tome treba dodati činjenicu da su genomske varijacije koronavirusa u Iranu i Italiji sekvencirane, iz čega je otkriveno da ne pripadaju vrsti koja je inficirala Vuhan, usled čega kineski mediji sada već otvoreno postavljaju pitanja i prave vezu između zatvaranja „nebezbedne“ vojne laboratorije za biološko oružje u Fort Detriku prošlog avgusta, vojnih igara i epidemije u Vuhanu. Neka od ovih pitanja nisu dobila odgovore od strane SAD.

ČUDNA PODUDARNOST
Dodatna pitanja lebde oko maglovitog „Događaja 201“ u Njujorku, koji se odigrao 18. oktobra 2019. godine: bila je to vežba za postupanje u slučaju svetske pandemije smrtonosnog virusa – i to baš koronavirusa. Ova veličanstvena slučajnost dogodila se mesec dana pre izbijanja zaraze u Vuhanu. Događaj 201 sponzorisali su Fondacija Bila i Melinde Gejts, Svetski ekonomski forum (World Economic Forum–WEF), CIA, Blumberg, Džon Hopkins Fondacija i UN. Svetske vojne igre otpočele su u Vuhanu istog tog dana.

Bez obzira na njegovo poreklo, koje još uvek nije definitivno utvrđeno ma koliko Tramp tvitovao o „kineskom virusu“, COVID-19 već nameće neopisivo ozbiljna pitanja o biopolitici (gde li je Fuko kad nam je potreban) i bioterorizmu. Radna hipoteza jeste da koronavirus, kao veoma moćno ali ne i armagedonsko biološko oružje, predstavlja savršeno sredstvo za opštu društvenu kontrolu globalnog obima.

Baš dok je maskirani Si bio u poseti prvoj liniji fronta u Vuhanu prošle nedelje, slikovito demonstrirajući celom svetu da Kina, uz ogromne žrtve, pobeđuje u „narodnom ratu“ protiv COVID-19, Rusija je, potezom u stilu Sun Cua protiv Rijada, čiji su krajnji rezultat mnogo niže cene nafte, praktično pomogla obnovu kineske ekonomije. Tako funkcioniše strateško partnerstvo.

Predsednik Kine Si Đinping drži govor prilikom obilaska bolnice u Vuhanu, 10. mart 2020.

Stanje na šahovskoj tabli se menja velikom brzinom. Čim je Peking identifikovao koronavirus kao biološki napad, pokrenut je „narodni rat“ punom snagom države. Metodično. Sa rezonom „šta god je potrebno da se pobedi“. Sada ulazimo u novu fazu, koju će Peking iskoristiti da suštinski rekalibrira svoj odnos sa Zapadom, i to u veoma različitim okvirima kad se radi o SAD i EU.

Meka moć je ključna. Peking je u Italiju poslao avion Er Kine sa 2.300 velikih kutija punih maski na kojem je pisalo: „Mi smo talasi istog mora, lišće istog drveta, cvetovi iste bašte“. Kina je takođe poslala i pozamašnu humanitarnu pomoć Iranu, i to preko osam letova Mejhen era – avio-linije koja se nalazi pod ilegalnim, unilateralnim sankcijama Trampove administracije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić nije mogao biti eksplicitniji: „Jedina zemlja koja može da nam pomogne je Kina. Do sada smo svi shvatili da evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru“.

Pod teškim sankcijama i večno demonizovana, Kuba je i dalje u stanju da vrši velike prodore – i to čak u biotehnologiji. Antivirusni lekovi – ne vakcine – poput Heberona ili Interferona alfa 2B, veoma su uspešno korišćeni za tretiranje koronavirusa. Firma sa zajedničkim ulaganjem iz Kine sada proizvodi inhalacionu verziju ovog leka, a već je petnaestak zemalja širom sveta zainteresovano za uvoz ovog leka. Uporedimo sada sve to sa ponudom Trampove administracije nemačkim naučnicima iz biotehnološke firme Kjurvek (Curevac) iz Tiringije, koji rade na razvoju vakcine protiv COVID-19, da za milijardu dolara svoju vakcinu naprave „isključivo za Sjedinjene Države“.

PSIHOLOŠKA OPERACIJA
Sandro Mecadra, koautor kapitalne knjige Politike operacija: Iskopavanje savremenog kapitalizma sa Bretom Nilsonom, već pokušava da konceptualizuje gde se trenutno nalazimo u borbi protiv COVID-19. Nalazimo se pred izborom između maltuzijanskog pravca – inspirisanog socijalnim darvinizmom – „koji predvodi osovina Džonson-Tramp-Bolsonaro“ i, na drugoj strani, pravca koji se zalaže za „rekvalifikaciju javnog zdravstva kao fundamentalnog alata“, što oličavaju Kina, Južna Koreja i Italija. Ključne lekcije treba naučiti od Južne Koreje, Tajvana i Singapura. Izbor se, ističe Mecadra, svodi na biranje između „prirodne selekcije populacije“ sa hiljadama mrtvih i „odbrane društva“ primenom „varirajućih nivoa autoritarnosti i društvene kontrole“. Lako je uvideti ko će imati koristi od ovog društvenog reinženjeringa, neke vrste remiksa Poove „Maske crvene smrti“ za 21. vek.

Usred cele ove sumorne stvarnosti, možemo računati na to da će nam Italija dati Tijepolove (misli se na venecijanskog slikara i grafičara iz epohe rokokoa – Đovanija Batistu Tijepola, prim. prev.) nijanse svetlosti. Italija se odlučila za vuhansku opciju, sa sve neopisivo teškim posledicama po njenu već fragilnu ekonomiju. Italijani u karantinima su reagovali pesmom sa svojih terasa: istinski čin metafizičkog revolta. Da i ne pominjemo poetičnu pravdu Svete Korone („kruna“ na latinskom), pokopane u gradu Ancu od devetog veka (pravoslavno predanje je poznaje kao velikomučenicu Svetu Stefanidu i proslavlja je zajedno sa Svetim Viktorom Damaskim, sa kojim je zajedno postradala, prim. prev.). Sveta Korona bila je hrišćanka ubijena u vreme Marka Aurelija 165. godine posle Hrista, a vekovima se smatra svetiteljkom-zaštitnicom u vreme pandemija.

Ni bilioni dolara koji pljušte sa nebesa aktom božanske milosti Federalnih rezervi neće moći da izleče od COVID-19. „Lideri“ G-7 morali su da pribegnu video konferenciji kako bi shvatili koliko su smušeni – iako je kineska borba protiv koronavirusa Zapadu dala startnu prednost od nekoliko nedelja. Šangajski doktor Žan Venhong – jedan od najvećih kineskih eksperata za zarazne bolesti – čije su analize do sada gađale pravo u centar, kaže da je Kina uspela da prođe kroz najmračnije dane „narodnog rata“ protiv COVID-19. Ali on ne misli da će sve ovo biti gotovo do leta. A sad njegove zaključke ukombinujte sa situacijom na Zapadu…

Još nije stiglo ni proleće, a već znamo da je jedan virus dovoljan da nemilosrdno pocepa „boginju tržišta“. Prošlog petka Goldman Saks je upozorio da je čak 1.500 korporacija u sistemskom riziku. To nije bilo tačno. Moji njujorški bankarski izvori mi saopštavaju: sistemski rizik je postao neuporedivo gori 2020. nego 1979, 1987. ili 2008. usled drastično uvećane opasnosti da će se 1,5 bilijardi (engl. „quadrilion“) dolara vredno tržište derivata raspasti.

Kako ti izvori kažu, istorija ne pamti bilo šta nalik na intervenciju Feda upotrebom slabo shvaćene eliminacije zahteva za rezerve komercijalnih banaka, čime se krči put za potencijalno neograničeno širenje kredita kako bi se sprečika implozija derivata uzrokovana totalnim kolapsom tržišta i berzi širom sveta. Ti bankari su mislili da će ovo upaliti, ali kao što se pokazalo buka i bes nisu postigli ništa. Mogućnost implozije derivata i dalje je tu.

Trgovci na Njujorškoj berzi slušaju vesti o koronavirusu , 13. mart 2020. (Foto: AP Photo/Mark Lennihan)
Radnici na Njujorškoj berzi, 13. mart 2020. (Foto: AP Photo/Mark Lennihan)

Još uvek jedva da počinjemo da shvatamo posledice COVID-19 po budućnost neoliberalnog turbo kapitalizma. Ono što je sigurno jeste da je čitava svetska ekonomija pogođena podmuklom, doslovno nevidljivom štetočinom. To bi mogla da bude samo „slučajnost“. A mogla bi da bude i, kako neki smelo tvrde, deo moguće, ogromne psihološke operacije za stvaranje savršene sredine za geopolitički i društveni inženjering u cilju ostvarenja dominacije punog spektra (termin „Dominacija punog spektra” proslavio je Vilijam Engdal u knjizi „Dominacija punog spektra: Totalitarna demokratija i novi svetski poredak”; prim. prev.).

Uz sve to, duž mukotrpne staze kojom idemo, sa neverovatnim ljudskim i ekonomskim žrtvama, sa ili bez restartovanja svetskog sistema, nameće se još bitnije pitanje: hoće li imperijalne elite odustati od hibridnog rata protiv Kine čiji je krajnji cilj postizanje dominacije punog spektra?

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Asia Times

 

Izvor Asia Times