Вирус на врата, „европска солидарност“ кроз прозор

Од европске солидарности и хуманости као да није остало много. Италијани би можда могли најбоље да посведоче о томе

Осим што је разоткрио, између осталог, многе људске, али и институционалне слабости широм света, вирус корона је чак и више него мигрантска криза, оголио и систем функционисања Европске уније у тешким временима. А то је и нас на њеним рубовима прилично разочарало. Од европске солидарности и хуманости као да није остало много. Италијани би можда могли најбоље да посведоче о томе. Чланице ЕУ су се сетиле својих граница, затварају се, свака се брине о себи, према старој српској пословици „усе и у своје кљусе”. Или како каже Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику, кад је вирус ушао на врата – солидарност је побегла кроз прозор.

Европска комисија са Урсулом фон дер Лајен на челу одлучила је да ограничи извоз медицинске опреме и материјала у земље ван ЕУ и више ни новац та врата не може да отвори. Председник Александар Вучић изјавио је прексиноћ да ће због тога „знати да захвали” Европској унији и истовремено објавио да је Кина једина земља која Србији може да помогне током епидемије вируса корона. „Верујем у пријатеља и брата Си Ђинпинга и кинеску помоћ. Једина земља која може да нам помогне јесте Кина”, одговорио је Вучић на питање одакле ће Србија, поред Кине, набављати медицински материјал, након одлуке ЕУ. Вучић је навео да би због те одлуке из коже искочио, јер су је, како каже, донели људи који су Србији држали предавања да не треба да купује кинеску робу, да мења тендерске услове како би земље из ЕУ добијале послове у нашој земљи, као и да цена не буде основни услов. „Кад је мука и кад је тешко, тад српске паре не помажу”, рекао је Вучић и истакао да Србија није тражила ништа за џабе.

Сузана Грубјешић истиче да је последње истраживање показало да грађани Италије, њих 88 одсто, кажу да им ЕУ не помаже. „И то је оно што је поражавајуће. Значи, да не гледамо оно што ради ЕК, него земље чланице – јер ниједна чланица није ништа учинила да помогне другој. И на томе се види недостатак солидарности. А што се нас тиче, та одлука да се не продаје, или не даје, или не донира, како год, опрема земљама које нису у ЕУ, јесте погрешна. И мислим да би сви одавде, проевропски настројени, странке, невладине организације и други требало да упуте захтев Европској комисији да и земље кандидате третира једнако као земље чланице. Мислим да би то био прави пут за изазивање неке њихове акције”, сматра Грубјешићева.

Оцењујући да овај случај пандемије показује да ЕУ није функционална ни способна да се брине о својим чланицама, политички аналитичар Драгомир Анђелковић додаје да по томе можемо да закључимо какав однос има према нама који смо само кандидат. У оваквом тренутку ни новац није довољан и ово треба да нам буде поука да од уније, у кризним временима ма које врсте, не можемо много тога да очекујемо. На примедбу да Вучић све наде полаже у Кину, Анђелковић наводи да су нам иначе све оне земље које нас подржавају и о питању Косова и одбране територијалног интегритета – партнери и савезници и у случају других проблема. „Када је реч о понашању ЕУ у овом тренутку, ради се, пре свега, о недостатку искрене европске идеје и спремности да се подели терет са другима. Напросто, свако себе гледа, али онда приче о европским вредностима падају у воду. Оне не постоје, постоје класични геополитички, реалполитички разлози којима се сви руководе унутар ЕУ – гледају само себе”, закључује Анђелковић.

На опаску да нам је, поред свега, још и ово додатно пољуљало веру у ЕУ, Сузана Грубјешић додаје – не само нама него и људима у земљама чланицама, нажалост. Касно се реагује, истиче она. „Још прошли понедељак Урсула фон дер Лајен је држала конференцију за новинаре где је причала о својим успесима у првих сто дана рада и готово била љута на новинаре што су је питали о пандемији. То је просто невероватно. Касне са реакцијама и тек сада се нешто организује, самити видео-линковима и слично. Касне са неким глобалним европским планом како ће се борити против пандемије, што говори да ипак свака земља чланица мора пре свега за себе да се бори и да се сама избори доношењем разних мера”, указује Грубјешићева.

Подсећа и да је најпре била препорука да се границе унутар ЕУ држе отворене, а сада видимо да свака земља, једна по једна, затвара границе. То значи, напомиње она, да је систем шенгена пред колапсом. А видимо још и да ниједан здравствени систем у земљама чланицама ЕУ, осим можда немачки, није спреман за овакву пандемију. То је такође забрињавајуће. Осим што су се чланице ЕУ уљуљкале вишедеценијским миром и стабилношћу, мислиле су, додаје Сузана Грубјешић, да је довољно што имају заједничко тржиште, што имају економску интеграцију. „Али, показује се и сада да се без политичке интеграције на неки дужи рок европски пројекат доводи у опасност. Политичка унија је оно што недостаје”, закључује она, уз поруку да Србија сада треба да се концентрише на оно што је најургентније, борбу са пандемијом, а дугорочније одлуке и старе дилеме попут оне да ли треба бирати између ЕУ и Истока оставити за мирнија времена.

„Треба да будемо бар ми овде, и надам се у региону, солидарни, дисциплиновани и одговорни, и да рачунамо на помоћ Кине. Пошто Кина помаже и Италији и Шпанији и свима који питају за помоћ, а ми смо питали. Македонцима је, рецимо, испоручила 200 респиратора као поклон. Дакле, да гледамо оне који су се са пандемијом изборили. Хајде да се изборимо са овим што је најургентије, а онда ћемо о свему осталом”, истиче Сузана Грубјешић.

 

Аутор Биљана Баковић

 

Насловна фотографија: Kenzo Tribouillard/AFP via Getty Images

 

Извор Политика, 17. март 2020.