Antonić: Ko preživi Sarajevo i koronu, imaće šta da priča deci

Sva sreća da se Srbi danas s dozom humora odnose prema obe nesreće – zlogukoj korona pošasti i zlosrećnoj BiH državi. Ko ih preživi imaće o čemu da priča

U okolnostima vanrednog stanja zbog korona virusa teško je misliti o drugim ozbiljnim temama. Pa, hajde da se okrenemo (naizgled) lakšim.

Prilikom nedavnog izbora vlade Kantona Sarajevo u tamošnjoj skupštini rečeno je da je ona „multietnička“. Kada su poslanici pitali ko je tačno u vladi Srbin, pošto se nije odmah znao odgovor, data je pauza.

„Nakon polusatne pauze mandatar Mario Nenadić otkrio je ko je Srbin: ministar privrede Draško Jeličić. Međutim, ovaj ministar je promijenio nacionalnost za 15 minuta. Ranije se izjašnjavao kao Hrvat.

U ime Kluba Srba pozvana je Smiljana Viteškić (predsedavajuća Skupštine KS) da pokrene pitanje vitalnog nacionalnog interesa. Međutim, Viteškićeva je izrazila žaljenje zbog greške i rekla da nema potrebe za tim“.

Vladu KS čini koalicija oko SDA, a ministar koji je u pauzi promenio nacionalnost je iz Demokratske fronte, stranke čiji je predsednik Željko Komšić, „hrvatski“ član Predsedništva BiH.

Očigledno da se, pod uticajem nove politike SDA – integralnog  bosanstva – u BiH razvija novi tip političara: etnik-transformersi.

Pretvaraju se za 15 minuta u bilo koju naciju.

Verovatno bi sutra za fotelju postali i budisti. A unapređeni model BH-transformersa jamačno će moći, kad god zatreba (zarad rodne strukture), da se pretvori i u ženu. Što da ne?

Ako je Draško mogao za 15 minuta da se proglasi Srbinom, može i ženom.

Ko će mu zabraniti?

Zamislimo da se tako nešto desilo u Srpskoj – da je Dodik postavio nekog pravoslavnog da u vladi glumi muslimana. Ne bismo mogli da živimo od sarajevskih jauka i apela da NATO bombarduje Banjaluku. Ovako, pošto se to radi u Sarajevu, nikom ništa.

Slučajevi političkih surogat-Srba počeli su da se u Federaciji BiH javljaju jer je tamo ostalo tek 10 odsto Srba u odnosu na 1991. godinu.

Nedavno smo pročitali da je mesar Momir Čelebić, koji je radio u Žepču, bio jedini Srbin zaposlen u Mesnoj industriji „Bajra“ iz Travnika (od oko hiljdu radnika). Međutim, sada je i on dobio otkaz jer je optužen da je mušterijama, navodno, poturao svinjsko meso. Čelebić kaže da je on bio šef mesare da tako nešto nikada ne bi uradio, niti bi dozvolio da neko drugi to radi.

Ali, ko će još da veruje Srbinu. Sad barem Mesna industrija „Bajra“ može da istakne parolu Serbienfrei.

S druge pak strane, bošnjačko izumevanje zločina otišlo je toliko daleko da je to počelo da se pretvara u farsu.

Srebrenički imam Ahmo Hrustanović objavio je nedavno da je i njegov pradeda, 1947. godine, ubijen od strane policije, u selu Miholjevine, istočno od Srebrenice, „samo zato što je bio musliman“ („just because he was a muslim“).

Dodao je ovoj objavi i ključnu reč: #genocide in continuity.

Ovakve fantazije mogu se prodavati samo strancima, i to onima koji su potpuno neupućeni u istoriju ovih krajeva. Istina je sasvim suprotna: ne da u komunističkoj Jugoslaviji policija nikog nije ubijala „samo zato što je musliman“, nego su komunisti u BiH podržavali versku praksu muslimana.

Evo nekih podataka: u BiH je 1950-1970. izgrađeno 800 džamija (ovde 39), nesrazmerno više u odnosu na novoizgrađene pravoslavne i katoličke crkve. Tako je 1966. godine u BiH jedna nova džamija bila na 5.300 stanovnika, jedna nova katolička crkva na 13.000 stanovnika i jedna nova pravoslavna crkva na 32.000 stanovnika! (ovde 65).

Samo tokom 1968. godine versku nastavu u BiH pohađalo je 98.630 muslimanskih učenika (Glasnik vrhovnog islamskog starješinstva u SFRJ, br. 5-6, 1968, str. 28; nav. ovde 65).

Muslimani su u BiH bili toliko „progonjeni“ u doba SFRJ, da se od 1961. do 1981. iz BiH iselilo u Srbiju 250.000 Srba, a u Hrvatsku 80.000 Hrvata. Zbog te „progonjenosti“ muslimana, Srbi su 1961. činili 43 odsto stanovništva BiH, a muslimani 26 odsto, da bi se do 1981. udeo Srba smanjio na 32 odsto, a udeo muslimana povećao na 39 odsto!

Koliko bi tek muslimana danas bilo u BiH da ih policija u SFRJ nije ubijala „samo zato što su muslimani“?

Doista Srbima u BiH nije lako. Izvan Srpske moraju za ozbiljno da uzimaju farsične institucije i svakojake ideološke fantazme.

Sva sreća da se Srbi danas s dozom humora odnose prema obe nesreće – zlogukoj korona pošasti i zlosrećnoj BiH državi.

Ko ih preživi imaće o čemu da priča.

 

Autor Slobodan Antonić

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Sveosrpskoj.com, 19. mart 2020.