Колико дугује Србија, а колико земље бивше СФРЈ?

Може се рећи да су све земље бивше Југославије високо задужене. Хрватска по износу дуга стоји најгоре, као и Словенија, али оне су развијеније од Србије

Често се у нашој јавности говори о задужености Србије и других земаља бивше Југославије, а властодршци у тим земљама тврде да стоје боље од других. Како тачно ствари стоје? Чињеница је да је ескалација дугорочног задужења СФРЈ настала нарочито између 1975. и 1980. године. Тада је спољни дуг земље порастао са око шест милијарди америчких долара (што би, прерачунато у данашњу вредност америчке валуте, износило око 18,7 милијарди долара) на око 16 милијарди америчких долара (што би данас износило 51 милијарду долара). Данашње вредности америчког долара у односу на долар од пре 30 и више година израчунате су на основу инфлационог калкулатора, који користе лондонски лист Фајненшел тајмс и многе британске компаније.

Платни проблеми према иностранству настали су средином 1987. године, мада је познато да је Југославија – за разлику од многих дужника – и поред бројних потешкоћа, на време плаћала своје спољне обавезе. До 1990. године доспевало је за наплату 58 одсто главнице спољног дуга Југославије, што је био превелики залогај за могућности земље. Због тога је у тесној сарадњи са ММФ-ом, као координатором мултилатералне финансијске подршке, извршена консолидација југословенских дугова (до 1995.), чиме је знатно олакшано бреме њиховог сервисирања.

ПРЕСЕК ДУГОВА СФРЈ
Према подацима Народне банке Југославије, спољни дугови Југославије на крају 1987. године износили су 21,3 милијарде долара (конвертибилни дуг од 20 милијарди), што је био веома велики износ за оно време (прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило преко 48,3 милијарди долара). Средњорочни и дугорочни дуг износио је 18,7 милијарди долара (данашњих 42,4 милијарде долара). Ако се од тог износа одбију потраживања, углавном од земаља у развоју, од око 3,8 милијарди долара, пречисте клириншка потраживања и дуговања, југословенски нето дуг је тада износио 17,5 милијарди долара (данашњих 40 милијарди долара). Проблем није био сам апсолутни износ дуга (јер није био већи од једне трећине БДП-а), колико је био висок коефицијент задужености земље од преко 45 одсто, док је према критеријуму Међународног монетарног фонда ситуација већ алармантна ако је он преко 25-30 одсто.

У финансијским круговима Југославија се и поред проблема сматрала способним дужником, који је смањио дуг, иако није био у могућности да доспеле рате плаћа у пуном износу. У периоду од 1983. до 1990. године, СФРЈ је иностраним повериоцима, у готовом, платила суму од преко 30 милијарди долара, што је био велики изазов у доказивању да може да буде уредан платиша. Југославија је била једна од ретких земаља у развоју која је успела тада да смањи дугове, што је учињено по цену смањења могућности за властити развој.

Уочи сецесије појединих република и дезинтеграције СФРЈ, спољни дуг (главница без камате) према конвертибилном валутном подручју износио је на крају 1991. године преко 15 милијарди долара (од чега је бивша Федерација била гарант за око 11 милијарди). Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило 28,3 милијарде долара. Коефицијент задужења је тада био смањен на око 15 одсто, а индикативна цена југословенског дуга на секундарном тржишту дугова земаља у развоју, била је око 30 одсто номиналне вредности.

Процес штампања долара (Фото: REUTERS/Gary Cameron/File Photo)
Процес штампања долара (Фото: REUTERS/Gary Cameron/File Photo)

Распоред дуговања био је тада следећи (у милијардама долара): Словенија 1,7; БиХ 1,5; Црна Гора 0,6; Хрватска 2,7; Македонија 0,7; Србија 4,8; и Федерација 3,1 милијарду. СФРЈ је међународним финансијским институцијама дуговала око три милијарде долара, комерцијалним банкама (Лондонском клубу) 4,4, и владама развијених западних земаља (чланицама Париског клуба) око 6,5 милијарди долара. Према критеријуму и терминологији међународних финансијских институција – ММФ-а и Светске банке – СФРЈ је била високо задужена земља са „нижим средњим дохотком“ по глави становника.

Садашњи спољни дугови земаља бивше Југославије износе укупно 147,07 милијарди долара. То је готово пет пута више него што је цела бивша Југославија била дужна уочи распада. Хрватска је највише задужена и то 48,05 милијарди долара. Дуг Словеније је нешто мањи и износи 47 милијарди долара. На трећем месту је Србија са 30,88 милијарди долара (28,6 милијарди евра). Македонија дугује 8,42 милијарде долара, Црна Гора 8,31 милијарду долара, док је најмање задужена БиХ са спољним дугом од 4,53 милијарде долара. Међутим, тешко је адекватно поредити актуелне дугове са оним од пре 30 и више година јер није само реч о урачунавању инфлације већ и у другим важним факторима као што је куповна моћ становништва, као и удео задужености у целокупној економији. И ту се виде велике разлике међу земљама бивше Југославије.

САДАШЊЕ СТАЊЕ
Садашњи спољни дуг Србије износи 63,8 одсто БДП-а, што се по оцени званичника сматра „умереним нивоом задужености“. Народна банка Србије наводи да све дугове Србија редовно отплаћује, захваљујући томе што је „високо ликвидна“ – односно, зато што има висок ниво резерви (13,7 милијарди евра, према подацима НБС из фебруара ове године). Отплата дугова не оптерећује спољну ликвидност земље, јер се на сервис дуга троши једна петина извозних прихода. Србија тренутно уредно отплаћује своје обавезе и кредите, било да је у питању финансирање капиталних инвестиција и инфраструктуре или дугова насталих у претходним деценијама, оцена је представника званичне политике.

У случају Словеније, удео спољног дуга је 109 одсто БДП-а. Хрватски спољни дуг износи 82,8 одсто БДП-а, а дуг Црне Горе премашио је 80 одсто БДП-а. Ако се има у виду да се по критеријуму међународних финансијских институција земља сматра високо задуженом ако је однос њеног спољног дуга и БДП-а прешао 80 одсто, из наведених података јасно је да су Хрватска, Словенија и Црна Гора високо задужене земље.

Величина БДП-а у Србији, изражена у доларима, је мање или више „надувана“, јер се БДП у домаћој валути дели са вештачком, нереалном вредношћу америчког долара. Те надуване величине стављају се у однос са спољним дуговима и ти односи се тако вештачки смањују у односу на реално стање. Због прецењеног курса динара немамо реалну слику стварног степена спољне задужености Србије, али у сваком случају, да се приликом рачунице узимала реална вредност динара, БДП би био мањи у доларима и еврима, па би и удео спољног дуга у БДП-у био знатно већи од 63,8 одсто и прешао би границу, када би могло да се каже да је и Србија високо задужена.

Српске власти представљају Србију као умерено задужену земљу, јер погрешна политика прецењеног динара – која се годинама спроводи – даје нетачну рачуницу тиме што вештачки повећава износ БДП-а Србије. Тако произлази да је спољни дуг у границама нормале, испод 80 одсто БДП-а, а у суштини, он је преко тог износа. Влада и НБС наглашавају да немају намеру да мењају ову погрешну популистичку политику курса динара у наредним годинама, што привидно улепшава слику, а у суштини ствари стоје много горе. По основу страних кредита одобрених у периоду бивше СФРЈ, Србија на дан 31. децембра 2019. године дугује укупно нешто мање од две милијарде евра (Париском клубу, Светској банци, Кувајту, Кини, Чешкој, Словачкој и Либији). У 2020. години, Србији по основу главнице и камате за отплату доспева укупно 241,64 милиона евра старог кредита, који ће Србија враћати до 2041. године

Повремено се у јавности поставља и питање косовског дуга Србије. Од укупног дуга који се односе на наслеђене дугове Србије из укупног дуга СФРЈ уочи распада, део дуга покрајине Косова и Метохије износио је 936 милиона евра. Остало је да се плати још 181,89 милиона евра. Овај дуг држава Србија редовно сервисира преко НБС. Србија је, по основу дуга из периода бивше СФРЈ, до сада, у целости отплатила дуг према Лондонском клубу поверилаца, ЕУ, Еурофими и Банци за развој Савета Европе. Србији нико ништа не дугује, односно она нема потраживања по основу зајмова одобрених у периоду бивше СФРЈ.

Зграда Народне банке Србије у улици Краља Петра у Београду (Фото: Wikipedia/PedjaNbg)
Зграда Народне банке Србије у улици Краља Петра у Београду (Фото: Wikipedia/PedjaNbg)

Може се рећи да су све земље бивше Југославије високо задужене. Хрватска по износу дуга стоји најгоре, као и Словенија, али оне су развијеније од Србије и као чланице ЕУ могу да у случају проблема у отплати својих обавеза рачунају на њихову помоћ. Најзад, Србија мора да отплати и наслеђене дугове из доба СФРЈ, док су ове две чланице ЕУ то давно урадиле.

 

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: pixnio.com

 

Извор Нови Стандард