Putin između uloge De Gola i Cezara

Da li je ustavnom reformom Putin na sebe preuzeo ulogu De Gola, predsednika koji je utemeljio stabilan sistem, ili Cezara, moćnog ali nezamenjivog lidera?

U vreme kada države širom sveta zatvaraju svoje granice, u Rusiji se raspravlja o ustavnim promenama koje će mnogostruko uticati na izmenu političkog sistema te zemlje. Javna rasprava o izmenama Ustava Ruske Federacije započeta je u januaru tekuće 2020. godine. Ona se odvija u tri faze, od kojih su dve već završene. Prva faza je bila rasprava o predloženim izmenama osnovnog zakonskog akta u ruskoj Dumi i glasanje za iste. Takođe su za izmene glasali regioni i republike koji čine Rusku Federaciju. Druga faza se ticala ocene ustavnosti predloženih izmena konstitucije od strane Ustavnog suda Ruske Federacije. Ustavni sud je sve usvojene izmene proglasio ustavnim. Treća faza tek predstoji, a ona podrazumeva sprovođenje plebiscita o usvojenim izmenama ustava.

Očekuje se da ruski glasači izađu na birališta 22. aprila, ukoliko pandemija COVID-19 ne poremeti ranije zacrtani plan. Plebiscit se održava po nameri Vladimira Putina i ne sprovodi se po postojećem zakonu o održavanju referenduma. Jasno je da je predstojeći plebiscit važan za legitimizaciju ozbiljnih izmena koje će biti unesene u Ustav Rusije. Predsednik Rusije je takođe direktno iskoristio amandmane na ustav da resetuje svoj predsednički mandat i omogući sebi da se kandiduje na sledećim izborima za najvišu državnu funkciju. Ruska Duma je usvojila specijalnu izmenu Ustava na predlog nekadašnjeg kosmonauta Valentine Tereškove koja omogućuje svim bivšim i sadašnjim predsednicima Ruske Federacije da se kandiduju neograničen broj puta.[1]

ČETIRI KATEGORIJE IZMENA
Istraživanja javnog mnjenja u Rusiji govore da je 64 odsto građana spremno da izađe na glasanje, dok bi 72 odsto od tog broja podržalo predložene izmene ustava.[2] Izmene Ustava Ruske Federacije su brojne i mogu se podeliti u sledeće četiri osnovne kategorije: socijalne, pravno-političke, institucionalno-političke i identitetsko-političke.

Socijalne izmene se tiču zaštite siromašnijih i najugroženijih delova stanovništva. One podrazumevaju indeksaciju penzija, raznih olakšica i vidova socijalne pomoći za raznovrsne grupe stanovništva – od pomoći višečlanim porodicama do održavanja adekvatnog životnog standarda penzionera. Ruski ustav će takođe propisati da minimalna primanja ne mogu biti niža od indeksa granice siromaštva. To neće samo poboljšati uslove života za radne migrante u Rusiji, već i za ostatak radničke klase u unutrašnjosti Rusije. Ove socijalne mere su jako bitne, jer se tiču dve društvene grupe koje čine srž glasača Vladimira Putina i Jedinstvene Rusije – to su penzioneri i siromašniji žitelji unutrašnjosti Rusije. Vredi primetiti da je rusko društvo obeleženo velikim socijalnim razlikama, pa tako koeficijent diferencijacije prihoda za 2019. godinu iznosi 14,6[3] (svaka cifra viša od 10 se smatra opasnom po stabilnost društva). Dok rejting Vladimira Putina i njegove stranke u Moskvi i S. Peterburgu opada, od ključnog je značaja zadržati glasačku bazu, što je i cilj ovih socijalnih mera.

Pravno-političke izmene se tiču mesta Ruske Federacije u strukturi međunarodnog prava. Glavna ustavna promena u ovoj kategoriji podrazumeva primat ruskog prava nad međunarodnim pravom. Ova mera je među ruskim konzervativcima bila dugo očekivana, jer je Rusija redovno gubila sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava i bila u obavezi da isplaćuje pozamašne kompenzacije. Mnogi procesi su bili politizovani i ticali su se žalbi raznih liberalnih političkih aktivista, pa čak i Jehovinih svedoka i sajentologa, čija je aktivnost zabranjena u Rusiji. Tu su i presude u korist akcionara Jukosa, firme prognanog ruskog tajkuna Mihaila Hodorkovskog. Primat domaćeg nad međunarodnim pravom takođe ima i simbolički značaj povratka suvereniteta Rusiji, što je veliki pomak u odnosu na jeljcinovsku Rusiju ranih 90-ih, koja se dobrovoljno stavila u kolonijalni položaj u odnosu na Zapad. U ovu kategoriju sigurno spada i izmena koja zabranjuje otuđenje bilo kog dela teritorije Ruske Federacije, čime se štiti neprikosnovenost njenih granica. Jasno je da se ovim ima u vidu Krim i blokiranje svake potencijalne odluke o njegovom „vraćanju“ Ukrajini.

Građani Sevastopolja sa ruskim zastavama povodom treće godišnjice od pripajanja Krima Rusiji, mart 2017. (Foto: Max Vetrov/Agence France-Presse/Getty Images)
Građani Sevastopolja sa ruskim zastavama povodom treće godišnjice od pripajanja Krima Rusiji, mart 2017. (Foto: Max Vetrov/Agence France-Presse/Getty Images)

Pored Krima, to je jasan signal regionalnim političkim elitama koje predstavljaju mnogobrojne nacionalne manjine u Rusiji da nikakav vid separatizma neće biti tolerisan. Ova odredba će tako smanjiti ucenjivački potencijal regionalnih političkih elita u pregovorima o preraspodeli budžetskih sredstava i državnoj investicionoj politici. Primera radi, regionalne političke elite Tatarstana već tri decenije preusmeravaju ruske državne resurse u svoju republiku, dok ruske oblasti kao što je Pskovska, ostaju zapuštene. Jasno podvlačenje suvereniteta Rusije u ustavu eliminiše bilo kakvu pomisao o separatizmu i, samim tim, smanjuje moć regionalnih elita. Odredbe o suverenitetu se tiču i svih kopnenih granica Rusije, uključujući i one koje se mogu pojaviti snižavanjem nivoa severne vodene mase usred borbe za resurse u arktičkom regionu.

Identitetsko-političke izmene se odnose na širi krug pitanja koja ne utiču direktno na standard života građana ili strukturu političkog sistema, ali imaju izražen simbolički značaj. Tako je u višenacionalnoj Rusiji konačno određen status ruskog naroda kao državotvornog, a ruskog jezika kao državnog. Čitaoci će se sigurno setiti rasprave u srpskom društvu koja je prethodila usvajanju aktuelnog Ustava iz 2006. godine, kojim je Srbija bila definisana kao država srpskog naroda i svih ostalih koji u njoj žive. Za Rusiju je ovo veliko udaljavanje od komunističke formule multikulturalizma koja joj bila nametnuta skoro osam decenija. Dalje, brak je jasno definisan kao zajednica muškarca i žene, što je logičan nastavak borbe Ruske Federacije protiv globalne propagande homoseksualizma. Očigledno je da je ova mera izuzetno popularna kod apsolutne većine stanovništva. S tim u vezi, planirane su i promene koje će u ustav dodati odredbe o značaju porodice, roditeljstva i vaspitanja dece.

Takođe, u ruskom ustavu će direktno biti spomenut Bog, ali u istorijskom kontekstu, kao deo istorijskih ideala vere u Boga nasleđenim od predaka, kako ne bi bio narušen svetovni karakter države. Spominjanje Boga u Ustavu je jasan korak u susret vernicima svih tradicionalnih religija u Rusiji i svedoči o njihovom uvećanom uticaju u ruskom društvu. Upravo je spominjanje Boga izazvalo najoštrije rasprave, jer su protiv te mere bili i prozapadni liberali i patriote levičarske provenijencije. Ipak, njihovi protesti nisu nadjačali volju Vladimira Putina da sprovede u delo ovu zamisao. Ove identitetsko-političke izmene jasno svedoče o tome da se Rusija kreće u pravcu tradicionalnih vrednosti, koje baštini većina građana Istočne Evrope, ali i veliki broj građana zapadne Evrope, Severne Amerike i Okeanije.

Institucionalno-političke izmene su zaista najbitnije, iako građani Rusije to ne shvataju. Primera radi, 67 odsto građana Rusije je kao najvažniju izmenu izdvojilo indeksaciju penzija, a samo šest odsto je smatralo da je osnivanje Državnog saveta najbitnija promena.[4] To ne treba da čudi. Građani najpre gledaju ono što se tiče njihovog životnog standarda, a pritom nisu svesni dalekosežnih posledica koje proističu iz promena institucionalne strukture njihovog političkog sistema. Međutim, upravo se institucionalno-političke izmene mogu smatrati glavnim ciljem ustavne reforme koju trasira lično Vladimir Putin.

Predsednik Rusije poslednjih 20 godina postepeno sprovodi politiku izgradnje vertikale vlasti, to jest on dve decenije polako čisti nered koji je iza sebe ostavio režim Borisa Jeljcina. Jeljcin i njegovo okruženje su napravili takvu strukturu vlasti u Rusiji da je svaki nivo mogao da se ne potčinjava višoj instanci, na primer opština oblasti, oblast centralnoj vlasti, ili još gore razne nacionalne republike se nisu potčinjavale federalnim zakonima. To je s jedne strane bila posledica raspada SSSR-a i slabljenja centralne vlasti, a s druge strane samih ustavnih normi, koje su direktno rušile vertikalu vlasti.

Ruski ustav sa izmenama iz 2020. (Foto: Anton Novoderežkin/TASS)
Ruski ustav sa izmenama iz 2020. (Foto: Anton Novoderežkin/TASS)

Ovim izmenama ruskog ustava, svi nivoi državne vlasti će biti stavljeni u jednu ravan, svi zakoni usklađeni sa federalnim normama, što znači da je posredi poslednji korak u efektivnoj centralizaciji vlasti u Rusiji. To je poslednji korak, jer bez izazivanja velike nestabilnosti u društvu nije moguće sasvim iznivelisati asimetrični sistem Ruske Federacije i prevesti nacionalne republike na status oblasti. Jednom data autonomija nacionalnim manjinama se jako teško može suziti, a još teže oduzeti. Ipak, Vladimir Putin je optimalno sproveo centralizaciju Rusije i time ojačao stabilnost državnog sistema nakon svog povlačenja iz politike.

Načinjene su manje izmene u nadležnostima ruske Dume, koja treba da dobije šira prava u okviru procesa formiranja Vlade, mada će glavna uloga svejedno ostati u rukama predsednika Rusije. Povećan je i značaj Saveta federacije, gornjeg doma ili senata ruskog parlamenta. Savet federacije će dobiti proširenu ulogu pri izboru ministara odbrane, unutrašnjih poslova, pravde, spoljnih poslova i vanrednih situacija. Ukratko, donjem domu parlamenta – Dumi – daju se nešto šira ovlašćenja pri izboru sastava vlade, dok se kontrolna uloga gornjeg doma – Saveta federacije – proširuje nauštrb predsednika Ruske Federacije. Ove promene nisu previše bitne, jer suštinski ne umanjuju ulogu predsednika. Može se reći da su posredi kozmetičke promene sa ciljem da ustavne promene ne izgledaju kao namerno koncentrisanje moći u rukama Vladimira Putina.

DE GOL ILI CEZAR?
Najintrigantnija i verovatno najvažnija izmena u političkom sistemu Rusije jeste transformacija Državnog saveta iz neformalnog organa osnovanog od strane predsednika Rusije u punopravni državni organ. Državnim savetom trenutno predsedava predsednik Rusije, a u njegov sastav ulaze predsednici oba doma ruskog parlamenta, predstavnci predsednika Rusije u federalnim okruzima širom države, predstavnici izvršne vlasti regiona i republika Ruske Federacije, te predstavnici poslaničkih klubova svih parlamentarnih partija. Izmenjeni ustav vrlo šturo propisuje nadležnosti Državnog saveta kao: „obezbeđivanje usklađenosti aktivnosti organa državne vlasti i određivanje osnovnih pravaca unutrašnje i spoljne politike“.[5]

Premda je Vladimir Putin izjavio da nikako ne želi pojavljivanje dvovlašća u Rusiji, opisana uloga Državnog saveta zvuči kao da se radi o organu izvršne vlasti najvišeg ranga. Razume se da dvovlašća neće biti dokle god se Vladimir Putin nalazi na čelu Ruske Federacije, ali šta će biti posle njegovog izlaska iz politike? Na to se i svodi ključno pitanje: da li je Vladimir Putin na sebe uzeo ulogu De Gola kao utemeljivača izdržljivog političkog sistema koji će nadživeti svog tvorca, ili je pak za sebe izabrao ulogu Cezara, moćnog, harizmatičnog, ali nažalost nezamenjivog lidera, koji iza sebe nije ostavio jasan sistem vlasti.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Vladimir Putin omogućio sebi (indirektno i Dmitriju Medvedevu) da se kandiduje koliko god puta želi, ali istovremeno ograničio budućem predsedniku Rusije broj mandata na dva, očigledno je da je moguće dati nekoliko odgovora na dilemu De Gol ili Cezar. Teorijski je moguće da Putin želi da ostane na vlasti doživotno sa mišlju „posle mene potop“, kao što je svojevremeno učinio Josip Broz. Ovakav scenario je malo verovatan ako se uzmu u obzir sve instituconalne promene koje su predložene, i dugogodišnji reformski procesi sa ciljem izgradnje održivog sistema vlasti u Rusiji.

Iz osnivanja Državnog saveta jasno se vidi da Vladimir Putin misli na budućnost Rusije kada on više ne bude na njenom čelu. Tu treba dodati i izmene ustava koje zabranjuju osobama koje imaju strano državljanstvo, kao i bankarske račune u inostranstvu da se kandiduju za visoke političke funkcije u Rusiji. Samim tim realniji je scenario u kojem je Putin za sebe izabrao ulogu De Gola, utemeljivača čitavog političkog sistema. U tom pogledu možemo shvatiti ulogu Državnog saveta kao institucije koja treba da održava ravnotežu u složenom sistemu Ruske Federacije u odsustvu snažnog lidera kao što je Putin. U Rusiji se uveliko priča o liberalnoj i patriotskoj frakciji koje će se boriti za prevlast posle Putinovog povlačenja.

Legendarni francuski general i predsednik Pete Republike Šarl de Gol

Ostaje samo pitanje da li je Putin odlučio da Rusijom vlada večno, s obzirom da je skinuo ograničenje broja predsedničkih mandata za sebe. Na to pitanje sa sigurnošću može da odgovori samo Vladimir Putin lično. Ako odluči da ostavi predsedničko mesto, on može preći na mesto predsedavajućeg Državnog saveta. Tako može ostati svojevrsni kontrolor stabilnosti u ruskoj državi tokom procesa tranzita vlasti. To je i najpoželjniji scenario. Najverovatniji odgovor je da ni sam Putin u ovom trenutku nije doneo konačnu odluku, jer se svet i Rusija suočavaju sa mnoštvom ozbiljnih kriza, tako da i od spoljnih faktora umnogome zavisi proces buduće tranzicije vlasti u Ruskoj Federaciji.

Ono što je sigurno jeste da će predstojeće izmene ustava ozbiljno promeniti strukturu političkog sistema Rusije. Nov ustav će dovesti do jačanja centralne vlasti u Rusiji, a osnivanje Državnog saveta će olakšati predstojeću tranziciju vlasti i stabilno funkcionisanje ruskog političkog sistema bez Vladimira Putina. Ovom reformom predsednik Rusije je pokazao da je itekako zabrinut za svoju političku ostavštinu i budućnost Rusije.

 

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi. Ekskluzivno za Novi Standard.

______________________________________________________________________________________________________

UPUTNICE:
[1] https://www.rbc.ru/politics/10/03/2020/5e675bfb9a794759450f67eb
[2] https://rg.ru/2020/02/10/opros-rossiiane-podderzhivaiut-izmeneniia-v-konstituciiu-predlozhennye-putinym.html
[3] http://www.demoscope.ru/weekly/2019/0829/nauka04.php
[4] https://www.vedomosti.ru/society/articles/2020/02/09/822584-popravki-v-konstitutsiyu
[5] http://duma.gov.ru/news/47985/

 

Naslovna fotografija: Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

 

Izvor Novi Standard