V. Knežević: Najveća evropska kriza od Drugog svetskog rata

Čitava Evropa je u najvećoj krizi od izbijanja Drugog svetskog rata. Vreme je i za srpsku javnost da to shvati

U Austriji je danas četvrti dan strogih vladinih mera za suzbijanje epidemije koronavirusa. Postepeno zatvaranje zemlje počelo je još u utorak 10. marta. Jutros je Ministarstvo zdravlja javilo da je broj obolelih 1.843, što je 200 više nego juče posle podne. Novo ažuriranje podataka danas posle podne. Vlada najavljuje prvu evaluaciju mera za subotu.

Vlada se odlučila da drastično ograniči socijalne kontakte među prvima u Evropi, još dok situacija u Italiji nije eksplodirala. Sada se pokazuje da je i to bilo kasno. Trebalo je ranije, rekao je kancelar Kurc još prošle sedmice, ali bi otpor privrede i stanovništva bio snažan. Po najnovijem ispitivanju Galupa, danas vladine mere podržava 90 odsto stanovništva. Trebalo je i ranije, pogotovo u Tirolu, koji se sada pokazuje kao žarište iz kog se epidemija raširila po čitavoj Austriji i dalje, najviše po Skandinaviji.

Sad su svi ljuti na Tirol i tamošnje vlasti, koje su popustile pod pritiskom hotelijera, operatera ski-liftova, ugostitelja, kongresnog turizma, ukratko svih onih koji žive od zimskog turizma. Ne prođe dan da se u medijima ne prozivaju guverner Tirola Ginter Plater, ili pokrajinski ministar zdravlja Bernard Tilg, iz čijih izjava je jasno da su lokalne vlasti u Insbruku u odsutnom momentu dale prednost privredi.

Dvoje anesteziologa u bečkoj univerzitetskoj bolnici AKH, jednoj od najvećih u Evropi, kao i jedan iz Salcburga, zarazili su se na Kongresu anesteziologa tokom vikenda 7-8. marta u Arlbergu, turističkom centru između Tirola i Vorarlberga, na koji su otišli iako je Komora doktora medicine danima pre toga upozoravala organizatore da otkažu skup.

Ali, zov skijaških terena je bio jači – malo razmena mišljenja, malo sporta, malo provoda u gusto posećenim apres-ski kafeima, barovima i restoranima. Zaraženi doktori su u povratku u svoje bolnice izbacili čitave medicinske timove iz stroja i poslali ih u samoizolaciju. Usput, samo iz Beča je na Kongresu u Arlbergu bilo oko 100 anesteziologa. Nisu problem samo anesteziolozi na skijama. Čak i kad su u Tirolu i Vorarlbergu lokalne vlasti prošle sedmice počele sa postepenim zatvaranjem javnog života, kad su čitave opštine odsečene od spoljnog sveta, haos se nastavio.

Gosti su iz jednog hotela prebacivani privremeno u drugi, čime su samo širili zarazu. Neki vlasnici ski-liftova su se oglušili o zabranu rada, neki turisti su kao kretali kući, a onda skrenuli ka ponekom otvorenom skijalištu da se spuste još koji put. Glavnina oboljenja u Austriji, Švedskoj i Norveškoj potiče sa osunčanih skijaških pista Tirola, Vorarlberga i Salcburga, iz predela od čije lepote zastaje dah. Zimski turizam je Austriji došao glave.

KURC: SVET VIŠE NEĆE BITI ŠTO JE BIO
Danas je Dan četvrti i još ne znam kako će on izgledati do kraja. Težinu dana merim po nastupima članova Vladinog kriznog štaba u glavnim večernjim vestima ORF-a, kao i u tipu komentatora u emisiji. Ako se glavni akcenat stavlja na privredna i finansijska pitanja, kako premostiti krizu, šta će biti posle, onda znam da broj obolelih razantno raste. Tako je bilo juče u sredu, na Dan treći, kad se večernji dnevnik ORF-a sav kretao oko preživljavanja privrede.

“Neka košta šta košta”, rekao je kancelar kad je, posle finansijskog paketa od četiri milijarde evra u nedelju, juče najavio paket pomoći od 38 milijardi firmama pogođenim posledicama epidemije. Ko će dobiti pristup tim sredstvima, o tom potom, “bitka za raspodelu tek počinje”, komentariše Die Prese. Najvažnije da se ne ponovi situacija od utorka, kad je na Zavod za nezaposlene u jednom danu prijavljeno 49.000 ljudi.

Ako se u večernjim emisijama vesti, naprotiv, akcenat stavlja na broj obolelih, to onda znači da je Vlada umereno optimistična kako njene mere donose rezultate i da bi se krajem ove sedmice moglo objaviti usporavanje trenda. U prvom slučaju, akcentu na privredi, misli se na budućnost i potiskuje užasna stvarnost. U drugom slučaju, akcentu na bolest, misli se na sada i potiskuje činjenica da bi epidemija mogla trajati veoma dugo, mesecima i mesecima, te da bi se na njenom kraju čitava Evropa našla u ekonomskom kamenom dobu.

Na prvi pogled ne deluje logično, ali dobro pokazuje da su se sve državne vlasti u Evropi našle na potpuno nepoznatom terenu. Ništa ne sakrivaju, samo nešto ne mogu da podnesu tog trenutka, ili strahotu sadašnjosti ili neizvesnu budućnost društva. Sredinom prošle sedmice, dok je Austrija imala samo 200 obolelih, kancelar je od javnosti zatražio ne samo disciplinu već i “dostojanstveno ponašanje zbog svih onih hiljada ljudi koji će se razboleti, i svih onih koji će umreti”.

Kurc je tada bio jedan od retkih državnika u Evropi koji je epidemiju Kovida-19 tretirao sa strahopoštovanjem i otprilike rekao, ostavite viceve i ismejavanja, začepite pred patnjama koje se nekima tek spremaju. Ja i dalje mislim da je Kurc samo čovek i sasvim slučajni heroj ovog momenta. Nije razvio božanske osobine, i dalje je neoliberal u duši koji bi najradije ukinuo sva socijalna davanja i, da ga je situacija podržala, u Austriju uveo najstrašniji kapitalizam. Ali to je samo njegovo uverenje, ali ne i njegova odgovornost. Maks Veber je svojevremeno opisao razliku između etike uverenja i etike odgovornosti kod iste osobe – prvo privatno misliš, drugo odgovorno radiš. Sad se ta distinkcija vrlo lako prati kod svetskih lidera.

Boris Džonson u Velikoj Britaniji se odlučio za etiku vlastitog uverenja da pre svega čuva privredu, a ljude pusti da razviju “imunitet krda”, pa ko živ, ko mrtav. Kad su mu simulacije britanskih epidemiologa pokazale da bi nacionalni “imunitet krda” koštao četvrt miliona mrtvih, Džonson se prebacio na etiku odgovornosti, ali kako je nikad nije imao, teško da će je sad razviti. Austrijski kancelar Kurc od prvog mandata, sad još više u drugom koji se vremenski, ako se računa i Kina, poklapa sa izbijanjem epidemije koronavirusa, sve vreme deluje iz etičke odgovornosti, iako su njegova lična uverenja negde drugde.

Još dok je u Austriji bilo samo 200 obolelih, Kurc je rekao da se zemlja nalazi u najvećoj krizi od Drugog svetskog rata. Juče je to rekla kancelarka Merkel za Nemačku. Vreme je da to kaže i Brisel. Čitava Evropa je u najvećoj krizi od izbijanja Drugog svetskog rata. Vreme je i za srpsku javnost da to shvati i za trenutak gurne u drugi plan bombardovanje iz 1999. Ima prečeg, nažalost.

NIKELSDORF, SELO PORED PUTA
Juče i prekjuče je glavni granični prelaz između Austrije i Mađarske kod Nikelsdorfa bio poprište ljudskih drama i ljudskog bezobrazluka. Kolona mahom privatnih automobila – jer ovde se ne govori o kamionima – bila je s austrijske strane oko 45 kilometara duga, s mađarske oko 12.

Problem je napravila Budimpešta kad je zatvorila granicu, ali je trenutno stanje sa epidemijom u Evropi takvo da svaka vlada definiše vlastiti prostor odgovornosti. Da li Mađarska ima pravo na takvo ponašanje je potpuno nebitno. Iskreno, ko ovog trenutka ima autoritet da je spreči?

Za sada, Budimpešta je otvorila koridor kod Nikelsdorfa između devet uveče i pet ujutru, ali nema garancije za dalje. Suveren je onaj ko odlučuje o vanrednom stanju, govorio je Karl Šmit. Ova epidemija je pokazala: Suverene su nacionalne države. U koloni kod Nikelsdorfa su dva dana stajali bugarski, rumunski, srpski i severnomakedonski državljani. Besni, gusto nagurani jedni protiv drugog, u svađi s austrijskom policijom, sa austrijskim Crvenim krstom koji ih je snabdevao vodom i hranom.

Malobrojno osoblje srpske ambasade u Beču, na čelu s ambasadorom Nebojšom Rodićem, bilo je prisiljeno da na licu mesta rešava probleme koji nisu smeli da se pojave. Danima su vlasti u Beogradu pozivale srpske državljane iz dijaspore koji su se u trenutku izbijanja epidemije zatekli po evropskim državama, da ostanu tu gde jesu. Barem od sredine prošle sedmice, kad je dobar deo evropskih država najavio zatvaranja granica, ili se svađao oko potrebe zatvaranja granica, bilo je jasno šta se sprema.

Svejedno, članovi srpske dijaspore koji su juče, istina ne samo oni, začepili prometnice od Beča do Nikelsdorfa, niti su slušali šta im se govori iz Beograda, niti su krenuli odmah, već su čekali da se čitava Evropa zatvori kao hotel van sezone, da bi krenuli na put. Pri tome bez ikakve primisli da li neko od njih donosi sveže količine virusa u Srbiju!

Ne volim da tupim, ali s obzirom na to šta nam se svima sprema moram. Srbi kao nacija s pravom traže od evropskih partnera da pokažu više poštovanja prema Srbiji kao državi. Pri tome ne primećuju da oni sami nemaju poštovanje prema vlastitoj državi. Zašto bi drugi bili milostiviji prema Srbiji od samih Srba?

 

Autor Vesna Knežević

 

Naslovna fotografija: Ebrahim Noroozi/AP

 

Izvor RTS, 19. mart 2020.