Ф. Родић: Крађа идентитета

Изгледа да постоје два потпуно различита Дарка Шуковића, од којих је један, којег сам поменуо у претходном тексту, украо идентитет правом Дарку Шуковићу

Дарко Шуковић тврди да он никако није монтенегрински шовиниста, како сам навео помињући га успут у прошлонедељној колумни. Одбацио је и све остале наводе који су ишли уз његово име

Веровали или не, редакцији Новости јавио се Дарко Шуковић тврдећи да ствари написане о њему у колумни “Образ Остојићев” представљају “увреду”. “Посебно ме је увредило што ме аутор оптужује да сам пасионирани преправљач историје и борац за неоцрногорски идентитет”, навео је Дарко Шуковић, додајући да оно што сам написао о његовом “имену, презимену и образу братства Шуковића нимало не служи на част”. Уз деманти, Шуковић захтева да му се извиним због те “грешке” и да то учиним на истој страни и у истом обиму, јер, како каже, “не постоји могућност да бих се ја, здравог ума и чиста образа, сложио са тврдњама које је аутор у наведеном тексту изнео на мој рачун”.

Увреа је утолико већа, наводи Дарко Шуковић, што нико од људи који га познају није могао да верује да би он “могао да на тако прозаичан начин обрука образ оца, ђедова и братства Шуковића”, чијих је, како наводи, “30 чланова” на Божић 1916. године “учествовало у чувеној бици на Мојковцу”.

Заиста сам био збуњен, морам признати, када сам прочитао подуже писмо Дарка Шуковића, а још више што је отприлике када је оно стигло, Дарко Шуковић главом и брадом у својој емисији “Жива истина” на РТЦГ часне људе Црне Горе који учествују на литијама назвао “психопатама” и “полусвијетом”. Занимљиво је и што је готово у исто време на порталу који је у његовом власништву објављен непотписани текст под насловом “Нијесмо жељели да корона прекине литије, жељели смо да их прекинемо ми – Црногорци”. А како би то они, “Црногорци”, прекинули литије на којим учествују десетине, ако не и стотине хиљада људи? Вероватно не залагањем за помирење са “посрбицама”, и за повлачење спорног закона о неслободи вероисповести, него неким другим методама чије би пропагирање требало да спада под кривични закон.

Још је чудније што се Дарко Шуковић у свом писму позива на Мојковачку битку у најсветлијем смислу, јер верујем да Дарко Шуковић дели мишљење свог политичког вође Мила Ђукановића, као и оног идеолошког Славка Перовића – њих двојица “црногорске Термопиле” из 1916. сматрају великом грешком која није била у интересу Црне Горе и њеног народа, а да су тада били живи, вероватно би се пре понели као Ефијалт, када је Персијанцима показао скривени пролаз кроз планине, него као Леонида који погибе за своју браћу Грке.

Шизофренија је овде велика, рекао бих. Као да постоје два Дарка Шуковића, жестоко међусобно супротстављена. “Доктор Шуковић” којем сасвим верујем да му је немогуће да би, као што наводи у писму “здравог ума и чиста образа”, тврдио да постоји “хиљаду доказа” да је некада постојала некаква Црногорска православна црква, да је Црна Гора 1918. окупирана, или да је монтенегрински усташоид Секула Дрљевић позитивна личност. Постоји, међутим, и “Мистер Шуковић” који све ово ради већ деценијама на бројним медијима у Црној Гори, укључујући и јавни сервис где води поменуту емисију “Жива истина”.

Заиста бих био пресрећан када би Дарко Шуковић, као и остали “монтенегрини”, доживео прелом мозга обрнут ономе који је захтеван од честитог домаћина из Голубоваца Машана Бушковића, када је убеђиван да се одрекне свог идентитета и предака и гласа за Демократску партију социјалиста коју предводи Ефијалт Ђукановић. Када би доживели тај тренутак отрежњења и покајања, и попут библијског блудног сина се вратили у окриље своје праве породице. Треба веровати у чуда Божја, а то доказује и побуна Црногораца коју гледамо од усвајања закона о отимању светиња.

Вероватније је, пак, да постоје два потпуно различита Дарка Шуковића, али и да је Дарко Шуковић којег сам поменуо у претходном тексту украо идентитет правом Дарку Шуковићу који се увређен обратио Новостима. Таква крађа идентитета не би била изненађење за било кога ко реално посматра дешавања у Црној Гори у последњој деценији, ако не и дуже. Крађа идентитета је у опису радног места тих “професионалних Црногораца” и не би чудило да им је прерасла и у професионалну деформацију. Потпуно разумем и делим бол коју је наш Дарко Бошка Шуковић из Мијоске осетио спрам онога што Дарко Шуковић (којем име оца не знам) из Павиног Поља чини. Не могу да му се извињавам, јер грешку нисам направио, могу само да му кажем да опрости свом имењаку, јер не зна шта чини.

 

Аутор Филип Родић

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Вечерње новости, 22. март 2020.