Kako ustrojiti svet nakon pandemije?

Aktuelna pandemija ogolila je svu nefunkcionalnost neoliberalnog sistema, zbog čega se postavlja pitanje – kako će svet izgledati kad se sve završi?

Posledice pandemije virusa Kovid-19 otkrila je da se u mnoge globalne i, na njima zasnovane, nacionalne sisteme upravljanja ne može pouzdati da će reagovati najbolje kada su suočeni ozbiljnim problemom. Sad kada je trebalo, od stalnih radnih grupa (task force) zaduženih za prvo reagovanje (first responders), birokrata analize rizika u kritičnim infrastrukturama i sličnih zvučno nazvanih upravljačkih novotarija nikakve koristi.

Nije zahvalno logicirati o činjenicama i informacijama o nečemu u šta se čovek ne razume, a virusologija i epidemiologija imaju svoje zakonitosti koje razumeju oni koji se time bave, odnosno stručnjaci. Međutim, kada doživimo pandemiju koja uzdrma organizaciju i funkcionisanje društva, kao što je slučaj danas, onda počnemo da se bavimo i stvarima u koje se ne razumemo. Uostalom, svako ko prati medije, internet i društvene mreže može da naiđe na različite pretpostavke, koje se zasnivaju na nekim činjenicama (koje autor bira da zaokuži sopstveni koncept) i koje deluju moguće (jer autori su uglavnom dovoljno pametni i obrazovani da znaju da predstave svoj koncept).

Odluke je po pravilu teško tumačiti, jer niko od nas ne raspolaže saznanjima koji su podaci i informacije do njih doveli. Ono što jeste moguće tumačiti su koncepti i trendovi, zato što se činjenice i informacije koje su dostupne mogu složiti u, manje ili više realnu, celovitu sliku.

Sa priličniom sigurnošću se može ustvrditi da će nefunkcionalnosti globalnih i nacionalnih mehanizama upravljanja krizama koje su se ispoljile u suočavanju sa pandemijom Kovid-19 dovesti do promena na globalnom i nacionalnim nivoima, kada se pandemija okonča. To otvara šire pitanje, da li će neoliberalni globalistički establišment dozvoliti da bude lišen sistema u kojem su sebi obezbedili elitistički i nedodirljiv položaj, bez obzira na sve besmislice koje su razobličene.

VIRUS NIJE DOŠAO NIOTKUDA
Nalaz o izolovanju virusa nalik SARS-u iz slepog miša objavljen je, na primer, 2013. godine u časopisu Nature, br. 503 (str. 535–538). Do ovog otkrića došao je tim naučnika koji su predvodio je Xing-Yi Ge iz Laboratorije za specijalne patogene i biobezbednost Kineske akademije nauka, u Vuhanu.

Dve godine kasnije, tim naučnika sa Univerziteta Severne Karoline, predvođen Vinitom Minašerijem (Vineet D Menachery), sintetizovao je virus iz slepog miša koji se razmnožava u disajnim ćelijama ljudi i postiže simptome korona virusa (KoV) SARS protiv kojeg imunoterapija antitelima i sprečavanje širenja vakcinom zasnovani na SARS ne deluju. Ovo istraživanje je sprovedeno uokviru projekta koji je finansirala američka vlada zbog iskustva sa globalnim širenjem i ekonomskim posledicama SARS i potonjih gripova životinjskog porekla, u cilju pripreme za moguću buduću pandemijsku pretnju. Koautori u ovom radu bili su pomenuti Zhengli-Li Shi i Xing-Yi Ge, jedan od koautora rada iz 2013. godine, inače iz iste laboratorije u Vuhanu.

Više od mesec dana pre izbijanja epidemije u Kini, 18. oktobra 2019, Centar za zdravstvenu bezbednost Džon Hopkins je, zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom i Fondacijom Bil and Melinda Gejts, organizovao pandemijsku vežbu „Događaj 201“, koja je (slučajno ili namerno) bila modelirana na pandemiji koronavirusa. Vežba je trebalo da ilustruje šta je sve potrebno da bi se umanjile ekonomske i društvene posledice teške pandemije. Fokus je bio na analizi kako mogu da reaguju vlade, biznisi (privatni sektor) i ključne međunarodne institucije, kako bi se očuvao ekonomski i finansijski sistem i sprečio raspad društvene kohezija  „u globalnom društvu“.[1]

Učesnici „Događaja 201“ vode razgovor tokom velike vežbe o simulaciji pandemije, Njujork, 18. oktobar 2019. (Foto: Nick Klein/Center for Health Security)
Učesnici „Događaja 201“ vode razgovor tokom vežbe o simulaciji pandemije, Njujork, 18. oktobar 2019. (Foto: Nick Klein/Center for Health Security)

Uprkos tome što se radilo o nečemu što nije sasvim nepoznato, kada je izbila epidemija u Kini globalni i nacionalni mehanizmi, predvođeni Svetskom zdravstvenom organizacijom, reagovali su prilično tromo. Dovoljno je setiti se da su, početkom februara 2020, naučnici sa Instituta za virusologiju u Vuhanu istakli kako sekvence genoma kod nekoliko pacijenata u Vuhanu pokazuju da je virus tesno povezan sa SARS-om, i da je kod sedam pacijenata podudarnost sa CoV kod slepih miševa čak 96 odsto.

Dalje, sumnja da je epidemija u Kini započela na pijaci u Vuhanu, koja nije bila utvrđena kao izvor zaraze, preneta je u globalnim i nacionalnim medijima kao činjenično stanje. Konačno, statistika mortaliteta SZO predstavljala je samo evidenciju pacijenata koji su imali teške simptome (ne računajući one koji su virus preležali misleći da je grip). Dihotomija zvaničnih reakcija, od nipodaštavanja opasnosti do zastrašivanja, nisu doprinele razumevanju situacije. Tako su na uticaju dobile društvene mreže.

Sistemsko ignorisanje ili neinformisanost da su postojala naučna saznanja o dejstvu i zaraznosti virusa nazvanog COVID-19 stvorili su prostor za spekulacije. Tako danas američki predsednik virus naziva „kineskim virusom“, a Kina poziva SAD da iznesu podatke o nultom pacijentu. U spekulacije se uvode različite informacije koje mogu ali ne moraju imati veze jedna sa drugom. Neko se setio da je u avgustu 2019. godine u SAD izbila epidemija pneumonije koju je Centar za kontrolu i sprečavanje bolesti pripisao električnim cigaretama.

Zvanično telo SAD nije se odredilo prema upozorenju da se radilo o posledicama koronavirusa, što je otvorilo pitanje – zašto je neposredno pre epidemije Centar zatvorio laboratoriju američke vojske u Fort Detriku, u Merilendu, zbog nepostojanja mera zaštite protiv curenja patogena.[2] Kada je pandemija izbila, u medijima se pojavila informacija (ili spekulacija) da su SAD jedina država koja ima svih pet vrsta CoV, iz kojih bi svi ostali, pa i COVID-19, morali da potiču, dok Vuhan ima samo jednu od tih vrsta.

ŠTA NAKON PANDEMIJE?
U svetu dominacije neoliberalnog, globalnog establišmenta jedini cilj je da se bogati bogate na teret svih ostalih. Verovanju da će se otuđena elita očovečiti pred opasnošću kakva je pandemija teško je naći utemeljenje u stvarnosti. U tom smislu, valja imati na umu cilj pomenute vežbe „Događaj 201“ – kako očuvati ekonomski i finansijski sistem i sprečiti raspad društvene kohezije „u globalnom društvu“ kroz reakcije vlade, biznisa (privatnog sektora) i ključnih međunarodnih institucija.

Priče o globalnoj solidarnosti podrivene su nepostojanjem aktivne naučne saradnje na pronalaženju terapije (SAD najavljuju da će biti podnet zahtev za odobrenje leka, Francuska objavljuje terapiju koja navodno povoljno deluje, Rusija i Kina najavljuju pojačanu saradnju, Nemačka najavljuje ispitivanje potencijalnog leka…). Takođe, činjenica da MMF i SAD neće da dopuste Iranu i Venecueli da za svoje pare obezbede neophodna sredstva za saniranje posledica epidemije potvrđuje paradoksalnost očekivanja da će kod elitista preovladati svest o zajedništvu pred opasnošću.

Naučnica Sinhua Jan tokom rada u laboratoriji Moderna, u Kembridžu, Masačusets, koja je razvila prvi eksperimentalni lek za koronavirus, 28. februar 2020. (Foto: David L. Ryan/The Boston Globe via Getty Images)
Naučnica Sinhua Jan tokom rada u laboratoriji Moderna u Kembridžu koja je razvila prvi eksperimentalni lek za koronavirus, 28. februar 2020. (Foto: David L. Ryan/The Boston Globe via Getty Images)

Ono što će neposredno uticati na sve nas jesu reakcije na činjenicu da lek ne postoji, a one se svode na zatvaranje državnih granica od strane nacionalnih vlada. Već nekoliko decenija, globalisti nas ubeđuju da su granice suvišne i države prevaziđene, a sada, u svetu koji počiva na dugu i gde su sve države prezadužene, upravo one treba da pomognu, ne samo građanima već i opstanku investitora. Sve to neko mora da plati.

Da li će se sve završiti tako što će poreski obveznici plaćati investitorima, ili će se teret podeliti? Ovo pitanje, koliko god izgledalo beznačajno sada kada postoji preči problem, ne bi trebalo zanemariti. Ogromne obustave rada koje su uvedene različitim merama vlada i padom tražnje, znači da mnogo ljudi neće moći da plaća račune, što se, na kraju, završava depresijom imovine banaka. Deprimirana bankarska imovina je pretnja čitavom finansijskom sistemu koja može da uništi ekonomiju.

Već smo svedoci da najrazvijenije države brinu samo za sebe. Njihove centralne banke, a pre svih američke Federalne rezerve, koje su generator globalne monetarne politike, nemaju nikakvu viziju kako da doprinesu prevazilaženju krize izvan postojećeg spekulantskog okvira. Tako imamo situaciju da nas monetarističko odlaganje suočavanja sa stvarnim potrebama može sačekati vrlo brzo po okončanju pandemije.

PUMPANjE VIRTUELNOG NOVCA
Fed je, primera radi, upumpao stvarni novac umesto fiktivnog (dekretnog) novca, kako bi bilansi banaka, bar na papiru, bili povoljni. Na taj način se virtuelni novac po vrednosti opet izjednačio sa novcem koji se zarađuje stvarnim ekonomskim aktivnostima. Ne postoji matematičko niti ekonomsko objašnjenje koje može da prevaziđe nelogičnost takvog pristupa. Štampanje novca i plasiranje kompanijama (bez kamate) ne može da bude zamena za izgubljene robe i usluge, niti za popravku poremećenih lanaca snabdevanja. „Pandemijski šok“ verovatno će imati posledice na strani tražnje, pa je izvesno da će rezultovati finansijskom krizom. Ali ta kriza je posledica unutrašnje slabosti finansijskog sistema, koji počiva na frakcionom bankarstvu, sa rezervama koje podstiču politike poput osiguranja depozita i pristup da su banke suviše važne da bi se prepustile tržištu.

Ono što se može desiti jeste da oni koji ulažu prepoznaju da je realna ekonomija sa stvarnom proizvodnjom nešto drugo u odnosu na kulu od karata koju poslednjih nekoliko decenija zidaju FED i centralne banke. Takav svet, u svom dnevnom ishodištu, doveo nas je do toga da su na društvenoj lestvici NVO aktivisti bolje pozicionirani od inženjera, knjigovođe, podvodnih zavarivača i zanatlija.

Inverziju vrednosti, primereno trenutku, opisuje komentar na Tviteru: „Dajete fudbaleru milion evra mesečno, a biologu istraživaču 1.800 evra. Sad tražite tretman. Idite Kristijanu Ronaldu ili Mesiju i oni će vam naći lek.“[3] Komercijalno ustrojstvo sveta je tekovina monetarizma i finansijalizma neoliberalnih globalista. Danas su ogoljene nefunkcionalnosti sistema koji su nametnuli monetarizam i logika finansijalizma, i to ne samo u zdravstvu. To je sistem ustrojen u interesu privatnog sektora, birokratije i globalističkih međunarodnih organizacija.

 Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik grupacije Svetske banke Dejvid Malpas se pozdravljaju laktovima tokom konferencije za medije povodom virusa COVID-19 , Vašington, 04. mart 2020. (Foto: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)
Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik grupacije Svetske banke Dejvid Malpas se pozdravljaju laktovima tokom konferencije za medije povodom virusa COVID-19 , Vašington, 04. mart 2020. (Foto: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)

Svet dužničkog ropstva država i ljudi držao nas je u ubeđenju kako put u blagostanje vodi preko fiktivnog novca i sve većih poreza. Protivnici toga, koji su medijski etiketirani kao populisti, ukazivali su da samo proizvodnja i razvoj tržišta, a ne njegovo diktiranje kanalisanjem finansija, mogu da vode stabilnoj ekonomiji. Vreme je da se konačno razluči stvarnost od simbolike i da se globalisti i njihovi finansijski sledbenici definišu kao ono što zapravo i jesu – prevaranti i secikese. Oni se neće predati olako, ali sada kada se u prvoj opštoj krizi ispostavilo da ne mare ni za koga, čim prođe pandemija moramo se posvetiti sebi, bližnjima, svojoj državi, naciji i čovečnosti. U tom svetu ne sme se popuštati volji nečovečnih.

 

Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE

 

Miroslav Stevanović je vanredni profesor na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu i Pravnom fakultetu Univerziteta Megatrend. Eksluzivno za Novi Standard

________________________________________________________________________________

UPUTNICE:
[1] http://www.centerforhealthsecurity.org/event201/
[2] https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/68/wr/mm6836e1.htm?s_cid=mm6836e1_x
[3] https://twitter.com/GrumpyReviewer2/status/1240351763695198208?s=09

 

Naslovna fotografija: Paul Yeung/Bloomberg/Getty Images

 

Izvor Novi Standard