Дан који се не заборавља – 21 година од почетка НАТО агресије

НАТО је током своје агресије на СРЈ лансирао 1.300 крстарећих ракета и изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 2.000 особа

На данашњи дан 1999. године почели су ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 3.000 људи. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

ИЗВРШЕНО 2.300 ВАЗДУШНИХ УДАРА
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 2000 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

БОМБАРДОВАЊЕ ОКОНЧАНО СПОРАЗУМОМ У КУМАНОВУ
Током бомбардовања је уништена трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30. Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а на Косово је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен аутономије КиМ.

 

Извор РТС, 24. март 2020.

 

ВУЧИЋ О НАТО БОМБАРДОВАЊУ
Председник Србије Александар Вучић обратио се данас нацији поводом 21 године од почетка НАТО агресије. Обраћање у целини гласи:

“Данас се навршава 21 година од почетка НАТО агресије на нашу земљу. Грађани Србије никада неће заборавити злочин који је над нама починила коалиција 19 најмоћнијих земаља света, као ни хиљаде људи који су у тој агресији побијени, а били су криви само зато што су Срби или грађани Србије.

Били смо криви, јер су велике западне силе желеле наставак комадања српске територије а Србија и њени грађани били су само једна успутна, или како су говорили, колатерална штета. За нас у Србији, мала Милица из Батајнице и мала Сања из Варварина, сва друга деца, наши војници и полицајци, сви они заједно су наша бол, наша трагедија и подсећање на стравични злочин који не смемо да заборавимо. Тукли су и убијали Србију да би јој отели Косово и мислили су да су свој посао заувек завршили 2008. године. Били су физички много јачи 1999, а Србија и политички ужасно слаба до 2008. године.

После свега и после много тешких година, успели смо економски да се опоравимо, обновимо и подигнемо слободарски дух нашег народа као што се птица феникс дизала из пепела и вратили смо Косово као тему на међународну позорницу. И борићемо се за наш народ, наше људе, али и Србију на Косову и Метохији. И, данас, 21 годину касније, знамо колико су страшан злочин починили над нама, али смо научили много и из сопствених грешака, неодговорног политичког деловања и јуначења без покрића.

Прошлост је важна, не смемо је заборавити, али је будућност најважнија. Зато је од пресудног значаја да и са онима који су проводили агресију над нашом земљом градимо савезништво и пријатељства, не тражећи освету баш као што ни за милост нисмо молили. Сарадња и партнерство су кључне речи на којима ћемо изградити богатију и успешнију Србију. Истовремено данашњи дан је прилика да се захвалимо свим нашим пријатељима у свету који су се супротставили агресији над нашом земљом и који су у тешким тренуцима били на страни правде. Посебно, наша је обавеза да одамо почаст свим српским јунацима који су положили своје животе на олтар отаџбине.

Ни наше пилоте који су се супротставили многоструко моћнијем непријатељу, ни хероје са Кошара, ни нашу побијену децу, никада не смемо да заборавимо. Због нас и наше будућности мораћемо да пронађемо снагу да праштамо онима који су тај стравичан злочин над нашом земљом починили. Нека вечно живи поносна и слободарска Србија”.

 

Насловна фотографија: Profimedia

 

Извор Танјуг/Вечерње новости, 24. март 2020.