Dan koji se ne zaboravlja – 21 godina od početka NATO agresije

NATO je tokom svoje agresije na SRJ lansirao 1.300 krstarećih raketa i izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 2.000 osoba

Na današnji dan 1999. godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 3.000 ljudi. Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

IZVRŠENO 2.300 VAZDUŠNIH UDARA
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj. Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 2000 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

BOMBARDOVANjE OKONČANO SPORAZUMOM U KUMANOVU
Tokom bombardovanja je uništena trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30. Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen autonomije KiM.

 

Izvor RTS, 24. mart 2020.

 

VUČIĆ O NATO BOMBARDOVANjU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas naciji povodom 21 godine od početka NATO agresije. Obraćanje u celini glasi:

“Danas se navršava 21 godina od početka NATO agresije na našu zemlju. Građani Srbije nikada neće zaboraviti zločin koji je nad nama počinila koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta, kao ni hiljade ljudi koji su u toj agresiji pobijeni, a bili su krivi samo zato što su Srbi ili građani Srbije.

Bili smo krivi, jer su velike zapadne sile želele nastavak komadanja srpske teritorije a Srbija i njeni građani bili su samo jedna usputna, ili kako su govorili, kolateralna šteta. Za nas u Srbiji, mala Milica iz Batajnice i mala Sanja iz Varvarina, sva druga deca, naši vojnici i policajci, svi oni zajedno su naša bol, naša tragedija i podsećanje na stravični zločin koji ne smemo da zaboravimo. Tukli su i ubijali Srbiju da bi joj oteli Kosovo i mislili su da su svoj posao zauvek završili 2008. godine. Bili su fizički mnogo jači 1999, a Srbija i politički užasno slaba do 2008. godine.

Posle svega i posle mnogo teških godina, uspeli smo ekonomski da se oporavimo, obnovimo i podignemo slobodarski duh našeg naroda kao što se ptica feniks dizala iz pepela i vratili smo Kosovo kao temu na međunarodnu pozornicu. I borićemo se za naš narod, naše ljude, ali i Srbiju na Kosovu i Metohiji. I, danas, 21 godinu kasnije, znamo koliko su strašan zločin počinili nad nama, ali smo naučili mnogo i iz sopstvenih grešaka, neodgovornog političkog delovanja i junačenja bez pokrića.

Prošlost je važna, ne smemo je zaboraviti, ali je budućnost najvažnija. Zato je od presudnog značaja da i sa onima koji su provodili agresiju nad našom zemljom gradimo savezništvo i prijateljstva, ne tražeći osvetu baš kao što ni za milost nismo molili. Saradnja i partnerstvo su ključne reči na kojima ćemo izgraditi bogatiju i uspešniju Srbiju. Istovremeno današnji dan je prilika da se zahvalimo svim našim prijateljima u svetu koji su se suprotstavili agresiji nad našom zemljom i koji su u teškim trenucima bili na strani pravde. Posebno, naša je obaveza da odamo počast svim srpskim junacima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine.

Ni naše pilote koji su se suprotstavili mnogostruko moćnijem neprijatelju, ni heroje sa Košara, ni našu pobijenu decu, nikada ne smemo da zaboravimo. Zbog nas i naše budućnosti moraćemo da pronađemo snagu da praštamo onima koji su taj stravičan zločin nad našom zemljom počinili. Neka večno živi ponosna i slobodarska Srbija”.

 

Naslovna fotografija: Profimedia

 

Izvor Tanjug/Večernje novosti, 24. mart 2020.