Како ће свет изгледати након пандемије?

Интелектуалци које магазин „Форен полиси” назива „водећим светским мислиоцима” износе предвиђање о томе како ће криза коју је изазвао коронавирус променити свет

Скраћена верзија чланка чланка у којем је 12 интелектуалаца (Џон Ален, Николас Барнс, Лори Гарет, Ричард Хас, Г. Џон Икенбери, Кишор Махбубани, Шившанкар Менон, Робин Ниблет, Џозеф Нај, Шенон K. О’Нил, Кори Шаке, Стивен Волт), које магазин Форен полиси назива „водећим светским мислиоцима”, изнело своје предвиђање о томе како ће свет изгледати након пандемије коронавируса. 

КИШОР МАХБУБАНИ: СВЕТ ЋЕ СЕ ОКРЕНУТИ КА КИНИ

Кишор Махбубани, виши сарадник Института за проучавање Азије при Сингапурском националном универзитету

COVID-19 неће фундаментално изменити глобалне економске трендове. Али хоће убрзати оне који су већ почели: удаљавање света од амероцентричне ка синоцентричној (или киноцентричној) глобализацији.

Зашто ће овај тренд бити настављен? Амерички грађани су изгубили веру у глобализацију и међународну трговину. Слободнотржишни споразуми су постали политички токсични, са или без улоге председника Доналда Трампа. Насупрот томе, Кина није изгубила ту врсту вере. Зашто? Постоје дубљи историјски разлози. Кинески лидери сада добро знају да је век понижења” Кине (1842-1949) био последица напора њених самозадовољних лидера да кинеску државу одсеку од остатка света. Сасвим различито од тога, протеклих пар деценија економског препорода су последица глобалног повезивања са светом. Осим тога, кинески народ је доживео експлозију културног самопоуздања. Уверени су да могу равноправно да се надмећу у свим областима.

Последица тога – као што сам истакао у последњој књизи Да ли је Кина победила – је ситуација у којој Америка има два избора. Ако је њен примарни циљ да одржи глобални примат, мораће да се упусти у геополитичку, политичку и економску битну на све или ништа против Кине. Међутим, уколико је циљ Америке да унапреди благостање америчког народа – чији животни услови се погоршавају – онда би морала да сарађује са Кином. Промућурнији саветници би рекли да је сарадња бољи избор. Али с обзиром на расположење које у Америци тренутно преовлађује кад је реч о Кини, промућурнији саветници вероватно неће бити послушани.

 

СТИВЕН ВОЛТ: УБРЗАЊЕ ПАДА ЗАПАДНЕ МОЋИ

Стивен Волт (Фото: CEU/Daniel Vegel)
Стивен Волт, професор на универзитету Харвард

Пандемија ће оснажити државу и ојачати национализам. Владе свих врста ће усвајати хитне мере за управљање кризом, а многе неће бити вољне да се одрекну нових овлашћења након што се криза заврши. COVID-19 ће такође убрзати смену моћи и утицаја од Запада ка Истоку. Јужна Кореја и Сингапур су најбоље одреаговали, а и Кина је након почетних грешака реаговала добро. Реакција у Европи и Америци је, поређења ради, била спора и неорганизована, услед чега је додатно окрњена аура западног „бренда“.

Оно што се неће променити јесте суштински конфликтна природа светске политике. Претходне епидемије нису окончале ривалство великих сила, нити су започеле нову еру глобалне сарадње, укључујући ”шпански вирус” из 1918-1919. године. Неће то учинити ни COVID-19. Бићемо сведоци даљег успоравања хиперглобализације, будући да ће грађани од националних влада захтевати да их заштите, док ће корпорације и националне владе настојати да се боље припреме за будуће потешкоће.

Укратко, COVID-19 ће створити свет који је мање отворен, мање просперитетан и мање слободан. Није морало да буде овако, али комбинација смртоносног вируса, неадекватног планирања и неспособних лидера довела је човечанство на нови и забрињавајући пут.

 

ЏОЗЕФ НАЈ: АМЕРИЦИ ЋЕ ТРЕБАТИ НОВА СТРАТЕГИЈА

Џозеф Нај (Фото: Stephanie Mitchell/Harvard file photo)
Џозеф Нај, професор на универзитету Харвард, бивши Директор националне обавештајне службе САД (Фото: Stephanie Mitchell/Harvard file photo)

Током 2017. године, амерички председник Доналд Трамп представио је нову стратегију националне безбедности која се фокусира на конкуренцију великих сила. COVID-19 показује да је ова стратегија неадекватна. Чак и ако Сједињене Државе превладају као велика сила, оне не могу заштитити своју безбедност делујући самостално.

Ричард Данциг je 2018. сумирао проблем: „Технологије 21. века су глобалне не само по својој дистрибуцији, већ и по својим последицама. Патогени, системи вештачке интелигенције, компјутерски вируси и радијација које други могу случајно да ослободе могли би постати наш проблем једнако колико и њихов. Договорени системи извештавања, заједничке контроле, заједнички планови у ванредним ситуацијама, норме и уговори морају се третирати као средства за ублажавање бројних узајамних ризика“.

Кад се ради о транснационалним претњама као што су COVID-19 и климатске промене, не можемо размишљати о америчкој моћи над другим земљама. Кључ успеха лежи у схватању колико је важна моћ која се остварује делујући заједнички са другим актерима. Свака земља на прво место ставља свој национални интерес; важно питање је колико је широко или уско овај интерес дефинисан. COVID-19 показује да не успевамо да прилагодимо нашу стратегију новом свету.

 

РИЧАРД ХАС – БИЋЕ ВИШЕ ПРОПАЛИХ ДРЖАВА

Ричард Хас (Фото: Wikimedia)
Председник Савета за спољне односе САД Ричард Хас (Фото: Wikimedia)

Мало је људи који се гнушају речи ”перманентно” као што је се ја гнушам, али мислим да ће криза коронавируса барем у наредних неколико година већину држава навести да се посвете себи, усредсређујући се више на оно што се дешава унутар њихових граница него на оно што се дешава изван њих.

Предвиђам веће помаке према селективној самодовољности (и, као резултат тога, раздвајање економија) с обзиром на рањивост ланаца снабдевања; још веће противљење имиграцији великих размера; и смањену посвећеност решавању регионалних или глобалних проблема (укључујући климатске промене) с обзиром на уочену потребу да се ресурси посвете за обнову сопственог дворишта и решавање економских последица кризе.

Сматрам да ће се многе државе тешко опоравити од ове кризе, те да ће слабе и неуспеле државе постати још чешћа појава у свету него што је данас случај. Криза ће вероватно убрзати актуелно погоршање кинеско-америчких односа и слабљење европских интеграција. С друге стране, требало би да видимо скромно јачање глобалног управљања јавним здрављем. Али посматрано у целини, криза укорењена у глобализацији ће пре ослабити него повећати спремност и способност света да се са њом ухвати укоштац.

________________________________________________________________________

Kишор Махбубани је виши сарадник Института за проучавање Азије при Сингапурском националном универзитету. Аутор је књиге ”Да ли је Кина победила? Кинески изазов америчком примату”

Стивен Волт је професор међународних односа на Универзитету Харвард

Џозеф Нај је професор на Универзитету Харвард, бивши Директор националне обавештајне службе САД и аутор више књига, од којих је последња  „Да ли је морал битан? Председници и спољна политика од ФДР до Трампа“

Ричард Хас је председник Савета за спољне односе и аутор више књига, од којих је последња „Свет у нереду: америчка спољна политика и криза старог поретка“ 

 

Више о вирусу COVID-19 прочитајте ОВДЕ

 

Превео Владан Мирковић

 

Извор Foreign Policy

 

Насловна фотографија: Claudio Furlan/Associated Press