Ković: Građani Orahovca su u karantinu duže od 20 godina

Teško vam padaju izolacija, ograničenje kretanja, rizici kojima se izlažete kada krenete po namirnice? U Orahovcu se tako živi više od 20 godina

U vremenima epidemija i pošasti otkriva se prava ljudska priroda. To je pokazao još Tukidid, na primeru kuge u Atini. Ponešto nam, ipak, zauzetim svojom mukom, ostaje skriveno.

„Potrebni saveti??? Kako se štititi od korone ako nema vode, ako u apotekama nema dezinfekcionih sredstava ni maski? P.S. Orahovcu pre pola sata isključena voda. A u Mališevu 125 ljudi od kraja februara do petog marta došlo iz Italije…“

PONEDELjAK, 23.MART 2020.GODINE Zapis u doba globalne izolazije, iz dvadestogodišnje izolovanog mesta u…

Geplaatst door Olivera Radic op Maandag 23 maart 2020

Ovo je fejsbuk objava Olivere Radić, profesorke gimnazije u Orahovcu, u Metohiji, od 16. marta 2020. godine. Istog dana gradonačelnik Mališeva, koje pripada opštini Orahovac, objavio je da je ovo albansko mesto stavljeno u izolaciju jer ima četvoro pozitivnih na koronavirus, ali da u njemu nema ni lekara ni sredstava za zaustavljanje epidemije. Olivera Radić, sa svojom porodicom, prijateljima i učenicima, živi u orahovačkom getu. Masovni zločin nad Orahovčanima iz 1998, stradanja 1999. i 2004, progoni u kojima su učestvovali holandski „mirotvorci“, konačno su ih potisnuli u jednu ulicu. Danas ni tu više nisu mirni, niti bezbedni.

Teško vam padaju izolacija, ograničenje kretanja, rizici kojima se izlažete kada krenete po osnovne namirnice? U Orahovcu se tako živi već više od dvadeset godina. Dodajte tome isključenja vode i struje. I zamislite kako više nemate gde da sahranjujete svoje mrtve. Groblje je u albanskom delu Orahovca, i tu srpske krstove i humke obesvećuju čim se sahrana završi. A crkvena porta je prepuna i mrtve više ne može da prima. Beograd bi da se sa vama „razgraniči“, ljudi se stalno iseljavaju i opstanak je sve teži. Zemlja se danas na Kosovu i Metohiji prodaje brže i jeftinije nego ikada.

Da li ste ovih dana, kada se navršava godišnjica početka agresije iz 1999. i pogroma iz 2004, videli bar jednu vest u našim medijima o tome šta se, u vremenu pandemije, događa u srpskim getima na Kosovu i Metohiji, južno od Ibra? Ko brine o zdravlju preko 70.000 naših sunarodnika, u Goraždevcu, Osojanu, Štrpcu, Gračanici, Ranilugu, Novom Brdu? Je li moguće da smo toliko otupeli? Predsednik republike, Aleksandar Vučić, na konferenciji za štampu, pomenuo je, istina, pomoć za sever Kosova i kosovsko Pomoravlje. No je li slučajno zaboravio na Metohiju, centralno i južno Kosovo?

Izgledalo je kao da su pregovori između Srbije i „Kosova“ zapali u ćorsokak i da smo, protiv volje naših vlasti, dospeli u stanje „zamrznutog konflikta“. Razgovori predsednika Srbije i „Kosova“ u Vašingtonu, u organizaciji Trampove administracije, pokazali su, međutim, da bi to moglo da se promeni. Sudeći po američkim i albanskim izvorima, Tramp i njegovi ljudi zagovaraju ideju „razgraničenja“, na kojoj već dugo insistiraju naše vlasti. I Tači je saglasan. U štampi se pojavila mapa tzv. „američkog plana“, koje niko nije demantovao. Tu je od Srbije amputirano celo Kosovo i Metohija, sa oko 120.000, po nekim izvorima oko 137.000 naših građana, sa svim svetinjama i rudnim bogatstvima. U okviru „kosovskih“ granica i institucija, za nekoliko srpskih opština i manastira predviđen je veći ili manji stepen autonomije.

Takvom rešenju otpor pružaju i srpska i albanska javnost. U Prištini „razgraničenje“ odbija vladajuća koalicija, predvođena Aljbinom Kurtijem. Iza njega je stala EU, odnosno Nemačka. No, niko ne pamti da je, u lomljenju ruke na Balkanu, Nemačka ikada savladala SAD. Izgleda da se neki poslovi lakše i brže obavljaju u vreme pandemije. Dok pišem ovaj tekst (19. mart), stižu vesti o tome da je koalicioni partner odlučio da obori Kurtijevu vladu. Povod je nesloga oko uvođenja vanrednog stanja. Kurti je tvrd orah. Ako ga ipak uklone, Tači bi mogao da postane gospodar „Kosova“, jer će, pošto niko u ovim uslovima ne želi nove izbore, on predložiti novog „mandatara“. U tom slučaju, jedina brana između ovih ljudi i njihovog cilja, Velike Albanije, bićemo još samo mi.

Po svemu sudeći, naša lutanja i stranputice potiču iz dva glavna izvora: iz poslušničkog, inferiornog zapadnjaštva i iz obezljuđenog, bezdušnog nacionalizma. Sada nas opet, baš kao i devedesetih, ubeđuju da posledice zločina priznamo za „realnost“, da je budućnost u etnički čistim teritorijama, da bi trebalo da se odreknemo sunarodnika, svojih svetinja i smisla svoje istorije.

Plemenski, ateistički nacionalizam ne može da razume smisao Kosovskog zaveta. Ljudi iz geta i njihova progonjena Crkva, međutim, Kosovski zavet žive i potvrđuju. Oni mogu, ali neće da pobegnu od opasnosti i iskušenja. Životom u getu, pod zaštitom Dečana, Pećaršije, Zočišta, Deviča, Banjske, Gračanice, Draganca, slobodnim opredeljenjem za podvig i istinu umesto za strah i laž, za svetinje umesto za staklene đinđuve, za Carstvo Nebesko umesto za zemaljsko carstvo, oni svedoče, svojim životima i životima svoje dece, da nismo izdali, da je naš Zavet živ i delatan.

Da, iz geta se naša prošlost, sadašnjost i budućnost bolje vide nego iz kruga dvojke. Razumeti smisao i cilj kretanja, to je osnovni preduslov pobede. Sada, na Kosovu, opet biramo put. Krenućemo ka ozdravljenju i obnovi, ili ćemo skočiti u propast i mrak.

 

Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE

 

Autor Miloš Ković

 

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Politika/Stanje stvari, 23. mart 2020.