Може ли Трамп окренути кризу у своју корист?

Трамп би требало да окрене ствар у своју корист и искористи ову кризу како би учинио оно због чега је изабран – наметање нове спољне политике

Француска повлачи свој војни контигент из Ирака како би се у својој држави борила против коронавируса. Када је НАТО због пандемије редуковао обим својих војних вежби у Европи, Русија је одговорила реципрочно. Москва је објавила да ће отказати своје војне вежбе дуж НАТО граница.

Чини се да државе препознају и реагују на нову тмурну геостратешку реалност из марта 2020: пандемија је прави непријатељ свих нас, и премда се против ње свако бори засебно у својој држави, ради се о заједничком проблему.

„Никада не дозволите да озбиљна криза пропадне“, рекао је шеф кабинета Барака Обаме Рам Емануел током финансијске кризе. Емануелове речи поновио је, током овог месеца, „партијски бич“ (британски политички термин за страначког функционера задуженог за дисциплину у страначким редовима; прим. прев.) демократске већине у Представничком дому, Џејмс Клајбурн, који је кризу коронавируса назвао „огромном приликом да преуредимо ствари у складу са нашом визијом“.

ИЗОЛАЦИЈА ОД РАТОВА
Клајбурн је имао на уму оно што су демократе предложиле као алтернативу хитном пакету економске помоћи вредном 2,2 билиона долара. Он је дизајниран тако да председника Трампа ставља пред свршен чин: или ће га прихвати целог, или ће морати да преузме одговорност за улагање вета на критичну трансфузију федералних средстава чији је циљ да економију одрже у животу.

Међу ставкама наведеним у предлогу демократа стоји и ово:

Минимална плата од 15 долара по сату за запослене у компанијама које примају средства. Комплетан опроштај студетнских кредита у износу од 10.000 долара. Нови порески кредити за произвођаче соларне енергије и енергије из ветра. Потпуно финансирање организације „Планирано родитељство“. Федерално финансирање за истраживање ткива фетуса.

Триста милиона долара за Пи-Би-Ес (PBS), који промовише ЛГБТ агенду школарцима. Обавезујуће поштовање принципа „разноликости“ у управним одборима корпорација као услов да би компаније добиле средства. Изборне „реформе“ за повећање излазности бирача Демократске странке. Инсистирање на томе да, ако желе да добију позајмице за спас од банкрота (тзв. „бејлаутове”), авио-компаније морају да неутралишу емисије угљен-диоксида из авионских мотора. Тридесет пет милиона долара за Кенеди центар.

Вођа сенатске већине Мич Меконел и републиканци у Конгресу готово потпуно су одбацили ову левичарску листу жеља. Али Трамп би требало да оде корак даље и потпуно преокрене ствар у своју корист, искористивши ову кризу како би учинио оно због чега је изабран – наметнуо нову спољну политику. Да изолује Америку, не од света, већ од светских ратова.

Мич Меконел, вођа републиканске већине у Сенату

Њујорк тајмс и Вашингтон пост су у својим издањима од четвртка позвали на ублажавање економских санкција које смо увели Ирану. Ово би био хуманитарни гест у време када Иран пати од вируса више од било које друге државе на Блиском истоку. Више од тога, био би то сигнал да Америка није у рату са иранским народом. Овакав једнострани гест Трампа, који не би тражио ништа заузврат осим преговора, пренео би кривицу за изолацију Ирана искључиво на ајатолаха и његов режим.

Што се тиче отказивања војних игара од стране Владимира Путина као реакције на исти потез од стране НАТО-а, Трамп би то могао искористити за приближавање Русији, што је – као председнички кандидат – обећао да ће учинити.

Да ли било ко верује да Путин жели рат са НАТО-ом? Ако би се то и десило, да ли било ко сматра да би се Италија и Шпанија – које спадају међу највеће чланице НАТО-а али су у великој мери погођене кризом коју је изазвао коронавирус – позвале на Члан пет НАТО уговора и објавиле рат Русији?

КАД, АКО НЕ САД?
Када смо се борили против Хитлера, Америка је склопила ратни савез са Стаљином како би срушила силе Осовине, што је било у обостраном америчко-совјетском интересу. Либерали и левичари још увек правдају стварање Народног фронта између демократија и Стаљина. Ако смо могли да се ујединимо са бољшевицима како бисмо поразили нацисте, онда се можемо удружити и са иранским владарима како бисмо победили коронавирус.

Да ли ће икада доћи бољи тренутак да се испуни Трампово предизборно обећање о повлачењу Америке из ратова у Сирији, Ираку и Авганистану?

Узмите у обзир и Корејско полуострво.  Ким Џонг Ун је поново тестирао ракете преко Јапанског мора. Међутим, свет је преокупиран кризом коронавируса и не обраћа пажњу на њега. Требало би да изнесемо нашу коначну понуду Ким Џонг Уну да ћемо повући америчке снаге из Јужне Кореје и укинути санкције у замену за проверљива смањења и ограничења његовог нуклеарног арсенала.

Ми смо спремни за договор. Али, ако Пјонгјанг одбија да разговара, требало би да му кажемо да идемо кући и да ћемо допустити Јужној Кореји и Јапану да развијају своје сопствено нуклеарно оружје. И пустити Кима да са њима излази на крај.

Пандемија коронавируса је највећа криза још од Кубанске ракетне кризе из 1962. Након те кризе, Џон Ф. Кенеди је хтео да тај светски ход на ивици катастрофе искористи за успостављање детанта са Совјетским Савезом и комунистичким диктатором који је поставио ракете на Куби.

Никита Хрушков и Џон Кенеди на Бечком самиту, 4. јун 1961.

Након наше победе у Хладном рату, то нисмо учинили. Уместо тога увлачили смо се у ратове који нас се нису тицали, борећи се против замишљених непријатеља и следећи утопијске визије о успостављању џеферсоновске демократије у земљама где су трибализам и догматизам укорењени у самој основи.

Коронавирус је непријатељ какав Садам Хусеин никада није био. Ни ајатоласи никада нису имали десетине милионе Американаца „заробљених на једном месту“.

Криза изазвана коронавирусом не поручује да свету треба окренути леђа, већ да – делујући усклађено са остатком света – ставимо своје интересе на прво место, као што то сада чине све друге државе.

 

Више о вирусу COVID-19 прочитајте ОВДЕ

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org