Može li Tramp okrenuti krizu u svoju korist?

Tramp bi trebalo da okrene stvar u svoju korist i iskoristi ovu krizu kako bi učinio ono zbog čega je izabran – nametanje nove spoljne politike

Francuska povlači svoj vojni kontigent iz Iraka kako bi se u svojoj državi borila protiv koronavirusa. Kada je NATO zbog pandemije redukovao obim svojih vojnih vežbi u Evropi, Rusija je odgovorila recipročno. Moskva je objavila da će otkazati svoje vojne vežbe duž NATO granica.

Čini se da države prepoznaju i reaguju na novu tmurnu geostratešku realnost iz marta 2020: pandemija je pravi neprijatelj svih nas, i premda se protiv nje svako bori zasebno u svojoj državi, radi se o zajedničkom problemu.

„Nikada ne dozvolite da ozbiljna kriza propadne“, rekao je šef kabineta Baraka Obame Ram Emanuel tokom finansijske krize. Emanuelove reči ponovio je, tokom ovog meseca, „partijski bič“ (britanski politički termin za stranačkog funkcionera zaduženog za disciplinu u stranačkim redovima; prim. prev.) demokratske većine u Predstavničkom domu, Džejms Klajburn, koji je krizu koronavirusa nazvao „ogromnom prilikom da preuredimo stvari u skladu sa našom vizijom“.

IZOLACIJA OD RATOVA
Klajburn je imao na umu ono što su demokrate predložile kao alternativu hitnom paketu ekonomske pomoći vrednom 2,2 biliona dolara. On je dizajniran tako da predsednika Trampa stavlja pred svršen čin: ili će ga prihvati celog, ili će morati da preuzme odgovornost za ulaganje veta na kritičnu transfuziju federalnih sredstava čiji je cilj da ekonomiju održe u životu.

Među stavkama navedenim u predlogu demokrata stoji i ovo:

Minimalna plata od 15 dolara po satu za zaposlene u kompanijama koje primaju sredstva. Kompletan oproštaj studetnskih kredita u iznosu od 10.000 dolara. Novi poreski krediti za proizvođače solarne energije i energije iz vetra. Potpuno finansiranje organizacije „Planirano roditeljstvo“. Federalno finansiranje za istraživanje tkiva fetusa.

Trista miliona dolara za Pi-Bi-Es (PBS), koji promoviše LGBT agendu školarcima. Obavezujuće poštovanje principa „raznolikosti“ u upravnim odborima korporacija kao uslov da bi kompanije dobile sredstva. Izborne „reforme“ za povećanje izlaznosti birača Demokratske stranke. Insistiranje na tome da, ako žele da dobiju pozajmice za spas od bankrota (tzv. „bejlautove”), avio-kompanije moraju da neutrališu emisije ugljen-dioksida iz avionskih motora. Trideset pet miliona dolara za Kenedi centar.

Vođa senatske većine Mič Mekonel i republikanci u Kongresu gotovo potpuno su odbacili ovu levičarsku listu želja. Ali Tramp bi trebalo da ode korak dalje i potpuno preokrene stvar u svoju korist, iskoristivši ovu krizu kako bi učinio ono zbog čega je izabran – nametnuo novu spoljnu politiku. Da izoluje Ameriku, ne od sveta, već od svetskih ratova.

Mič Mekonel, vođa republikanske većine u Senatu

Njujork tajms i Vašington post su u svojim izdanjima od četvrtka pozvali na ublažavanje ekonomskih sankcija koje smo uveli Iranu. Ovo bi bio humanitarni gest u vreme kada Iran pati od virusa više od bilo koje druge države na Bliskom istoku. Više od toga, bio bi to signal da Amerika nije u ratu sa iranskim narodom. Ovakav jednostrani gest Trampa, koji ne bi tražio ništa zauzvrat osim pregovora, preneo bi krivicu za izolaciju Irana isključivo na ajatolaha i njegov režim.

Što se tiče otkazivanja vojnih igara od strane Vladimira Putina kao reakcije na isti potez od strane NATO-a, Tramp bi to mogao iskoristiti za približavanje Rusiji, što je – kao predsednički kandidat – obećao da će učiniti.

Da li bilo ko veruje da Putin želi rat sa NATO-om? Ako bi se to i desilo, da li bilo ko smatra da bi se Italija i Španija – koje spadaju među najveće članice NATO-a ali su u velikoj meri pogođene krizom koju je izazvao koronavirus – pozvale na Član pet NATO ugovora i objavile rat Rusiji?

KAD, AKO NE SAD?
Kada smo se borili protiv Hitlera, Amerika je sklopila ratni savez sa Staljinom kako bi srušila sile Osovine, što je bilo u obostranom američko-sovjetskom interesu. Liberali i levičari još uvek pravdaju stvaranje Narodnog fronta između demokratija i Staljina. Ako smo mogli da se ujedinimo sa boljševicima kako bismo porazili naciste, onda se možemo udružiti i sa iranskim vladarima kako bismo pobedili koronavirus.

Da li će ikada doći bolji trenutak da se ispuni Trampovo predizborno obećanje o povlačenju Amerike iz ratova u Siriji, Iraku i Avganistanu?

Uzmite u obzir i Korejsko poluostrvo.  Kim Džong Un je ponovo testirao rakete preko Japanskog mora. Međutim, svet je preokupiran krizom koronavirusa i ne obraća pažnju na njega. Trebalo bi da iznesemo našu konačnu ponudu Kim Džong Unu da ćemo povući američke snage iz Južne Koreje i ukinuti sankcije u zamenu za proverljiva smanjenja i ograničenja njegovog nuklearnog arsenala.

Mi smo spremni za dogovor. Ali, ako Pjongjang odbija da razgovara, trebalo bi da mu kažemo da idemo kući i da ćemo dopustiti Južnoj Koreji i Japanu da razvijaju svoje sopstveno nuklearno oružje. I pustiti Kima da sa njima izlazi na kraj.

Pandemija koronavirusa je najveća kriza još od Kubanske raketne krize iz 1962. Nakon te krize, Džon F. Kenedi je hteo da taj svetski hod na ivici katastrofe iskoristi za uspostavljanje detanta sa Sovjetskim Savezom i komunističkim diktatorom koji je postavio rakete na Kubi.

Nikita Hruškov i Džon Kenedi na Bečkom samitu, 4. jun 1961.

Nakon naše pobede u Hladnom ratu, to nismo učinili. Umesto toga uvlačili smo se u ratove koji nas se nisu ticali, boreći se protiv zamišljenih neprijatelja i sledeći utopijske vizije o uspostavljanju džefersonovske demokratije u zemljama gde su tribalizam i dogmatizam ukorenjeni u samoj osnovi.

Koronavirus je neprijatelj kakav Sadam Husein nikada nije bio. Ni ajatolasi nikada nisu imali desetine milione Amerikanaca „zarobljenih na jednom mestu“.

Kriza izazvana koronavirusom ne poručuje da svetu treba okrenuti leđa, već da – delujući usklađeno sa ostatkom sveta – stavimo svoje interese na prvo mesto, kao što to sada čine sve druge države.

 

Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org

Pratite nas na YouTube-u