Француски филозоф Мишел Онфре (Фото: AFP)

Мишел Онфре: Јудеохришћанска цивилизација је на издисају

У том сплету дешавања која доводе до краја цивилизације, једна епидемија као ова изазвана вирусом корона може да одигра пресудну улогу

Бунтовник са јаким логичким инстинктом, Мишел Онфре, слови за једног од најпознатијих и најпровокатнијих француских филозофа. За себе воли да каже да је филозоф хедонизма, левичар, атеиста, анархиста или, кратко, интелектуалац у отпору, јер “моћ је свуда, не само у идеолошким апаратима државе”. А те микромоћи, ти микрофашизми, позивају на микроотпоре свуда где се појаве, бележи у Моћи постојања.

Онфреово дело броји готово стотину наслова, од којих су неки постали светски бестселери – Атеолошка расправа, Моћ постојања или Хедонистички манифест, Контраисторија филозофије, Сумрак идола или фројдовске афабулације, Кратка енциклопедија света

“Вест о затварању граница због вируса корона затекао ме је на Мартинику. Наиме, после блажег можданог удара који сам имао пре две године и због мучних главобоља, зими одлазим на Мартиник, како бих се склонио од хладне и ветровите нормандијске зиме. Стигао сам 10. марта у Сен Пјер, где сам радио и дању и ноћу – читао, писао, јео лагану храну и спавао. У Француску сам се вратио последњим летом 24. марта. Наредни лет је био најављен за јун, али пошто сам понео књиге само за месец дана рада, а не за три или четири месеца, морао сам да се вратим”, каже филозоф Мишел Онфре у ексклузивном разговору за РТС.

Уједињена Европа постала је Европа затворених граница: економских, здравствених, политичких, хуманистичких… Шта то видимо данас?
– Данас видимо, и то у невероватним размерама, урушавање европских постулата сходно којима треба мрзети сувереност народа у корист мастрихтске Европе која полаже право да носи све одлике државе: заставу, монету, химну, закон, устав, итд. Али та Европа пала је пред првим вирусом. Свака држава повлачи се у свој кутак попут пацова који су напустили брод који тоне. Италију, која бележи већи број умрлих него Кина, препустили су својој судбини; Чешка краде маске које, преко њене територије, Кина шаље Италији; Немачка води своју политику; Француска оклева и покушава оно што може у овом хаосу, чак тражи помоћ од… Швајцарске! То је доказ да таква Европа постоји само зарад заједничког тржишта: кад више нема ничег за продају, сви пакују кофере.

Године 2017. објавили сте Декаденцију, други том Кратке енциклопедије света. Поднаслов је Од Исуса до Бин Ладена или Живот и смрт Запада. Пишете о јудеохришћанској цивилизацији која је на издисају… Да ли можемо рећи у ком тренутку је почео суноврат Европе и како би могао да изгледа свет “дан после”?
 Цивилизација се рађа, живи и умире баш као и све друго: од вируса који нас је затекао, преко људи и животиња, па све до светова: све живи, а затим умире. И цивилизације подлежу истој логици. Асирски храмови, египатске пирамиде, грчка агора, римски форум… све то нам сведочи како се цивилизације рађају, постају моћне, живе, а затим се урушавају и нестају.

Јудеохришћанска цивилизација постоји готово 2000 година. Сад је на издисају. Не постоји један разлог који доводи до краја одређене цивилизације. Реч је, заправо, о читавом низу испреплетаних догађаја који доводе до краја. У том сплету дешавања, једна епидемија као ова изазвана вирусом корона може да одигра пресудну улогу. Будућност ће нам, уосталом, ускоро то и сама казати…

Како гледате на свет, затворени између четири зида своје радне собе?
Све оно за шта је човек способан пренаглашено је: и оно добро и оно лоше. Лоше? Крађа маски и медицинског материјала, црно тржиште које препродаје крадену робу, анонимна писма која медицинским радницима шаљу њихови суседи у којима им предлажу да се преселе или да паркирају својe аутомобиле негде другде, цинизам владајућих ‘елита’ ‒ политиканата и новинара, колумниста и медијских лекара који говоре све и свашта, пренебрегавајући последице својих речи…

А оно најбоље? Лекари, медицинско особље, и сви они који брину о нама ‒ те мале вредне руке са малим платама које одржавају Француску у животу – касирке и достављачи, возачи и пекари, ђубретари, сељаци, продавци… Ти отмени и достојанствени људи се не буне и раде свој посао, док свој живот излажу болести и смрти.

Влада, како се и могло претпоставити, доноси законе који ограничавају слободе. Због тога позивају на национално уједињење, док су се гласноговорници опозиције, изгледа, затворили у своје викендице где лагодно живе. Што се мене тиче, настављам да радим као и до сада. Посао филозофа, по дефиницији, подразумева и доста седења. Ипак, сад седим више него раније…

Какав савет бисте, у овој ситуацији, могли да поделите са вашим српским читаоцима?
Треба увек бити заокупљен нечим, радити, деловати тако да наша воља никад не буде без циља – јер то је дефиниција досаде код Шопенхауера. Учити страни језик, писати људима које волимо говорећи им да их волимо, упустити се у свет који не познајемо – у античку филозофију, немачку оперу, италијански филм… А тих светова је много!

 

Аутор Неда Валчић Лазовић

 

Насловна фотографија: AFP

 

Извор РТС, 29. март 2020.