Француски филозоф Мишел Онфре (Фото: AFP)

Mišel Onfre: Judeohrišćanska civilizacija je na izdisaju

U tom spletu dešavanja koja dovode do kraja civilizacije, jedna epidemija kao ova izazvana virusom korona može da odigra presudnu ulogu

Buntovnik sa jakim logičkim instinktom, Mišel Onfre, slovi za jednog od najpoznatijih i najprovokatnijih francuskih filozofa. Za sebe voli da kaže da je filozof hedonizma, levičar, ateista, anarhista ili, kratko, intelektualac u otporu, jer “moć je svuda, ne samo u ideološkim aparatima države”. A te mikromoći, ti mikrofašizmi, pozivaju na mikrootpore svuda gde se pojave, beleži u Moći postojanja.

Onfreovo delo broji gotovo stotinu naslova, od kojih su neki postali svetski bestseleri – Ateološka rasprava, Moć postojanja ili Hedonistički manifest, Kontraistorija filozofije, Sumrak idola ili frojdovske afabulacije, Kratka enciklopedija sveta

“Vest o zatvaranju granica zbog virusa korona zatekao me je na Martiniku. Naime, posle blažeg moždanog udara koji sam imao pre dve godine i zbog mučnih glavobolja, zimi odlazim na Martinik, kako bih se sklonio od hladne i vetrovite normandijske zime. Stigao sam 10. marta u Sen Pjer, gde sam radio i danju i noću – čitao, pisao, jeo laganu hranu i spavao. U Francusku sam se vratio poslednjim letom 24. marta. Naredni let je bio najavljen za jun, ali pošto sam poneo knjige samo za mesec dana rada, a ne za tri ili četiri meseca, morao sam da se vratim”, kaže filozof Mišel Onfre u ekskluzivnom razgovoru za RTS.

Ujedinjena Evropa postala je Evropa zatvorenih granica: ekonomskih, zdravstvenih, političkih, humanističkih… Šta to vidimo danas?
– Danas vidimo, i to u neverovatnim razmerama, urušavanje evropskih postulata shodno kojima treba mrzeti suverenost naroda u korist mastrihtske Evrope koja polaže pravo da nosi sve odlike države: zastavu, monetu, himnu, zakon, ustav, itd. Ali ta Evropa pala je pred prvim virusom. Svaka država povlači se u svoj kutak poput pacova koji su napustili brod koji tone. Italiju, koja beleži veći broj umrlih nego Kina, prepustili su svojoj sudbini; Češka krade maske koje, preko njene teritorije, Kina šalje Italiji; Nemačka vodi svoju politiku; Francuska okleva i pokušava ono što može u ovom haosu, čak traži pomoć od… Švajcarske! To je dokaz da takva Evropa postoji samo zarad zajedničkog tržišta: kad više nema ničeg za prodaju, svi pakuju kofere.

Godine 2017. objavili ste Dekadenciju, drugi tom Kratke enciklopedije sveta. Podnaslov je Od Isusa do Bin Ladena ili Život i smrt Zapada. Pišete o judeohrišćanskoj civilizaciji koja je na izdisaju… Da li možemo reći u kom trenutku je počeo sunovrat Evrope i kako bi mogao da izgleda svet “dan posle”?
 Civilizacija se rađa, živi i umire baš kao i sve drugo: od virusa koji nas je zatekao, preko ljudi i životinja, pa sve do svetova: sve živi, a zatim umire. I civilizacije podležu istoj logici. Asirski hramovi, egipatske piramide, grčka agora, rimski forum… sve to nam svedoči kako se civilizacije rađaju, postaju moćne, žive, a zatim se urušavaju i nestaju.

Judeohrišćanska civilizacija postoji gotovo 2000 godina. Sad je na izdisaju. Ne postoji jedan razlog koji dovodi do kraja određene civilizacije. Reč je, zapravo, o čitavom nizu isprepletanih događaja koji dovode do kraja. U tom spletu dešavanja, jedna epidemija kao ova izazvana virusom korona može da odigra presudnu ulogu. Budućnost će nam, uostalom, uskoro to i sama kazati…

Kako gledate na svet, zatvoreni između četiri zida svoje radne sobe?
Sve ono za šta je čovek sposoban prenaglašeno je: i ono dobro i ono loše. Loše? Krađa maski i medicinskog materijala, crno tržište koje preprodaje kradenu robu, anonimna pisma koja medicinskim radnicima šalju njihovi susedi u kojima im predlažu da se presele ili da parkiraju svoje automobile negde drugde, cinizam vladajućih ‘elita’ ‒ politikanata i novinara, kolumnista i medijskih lekara koji govore sve i svašta, prenebregavajući posledice svojih reči…

A ono najbolje? Lekari, medicinsko osoblje, i svi oni koji brinu o nama ‒ te male vredne ruke sa malim platama koje održavaju Francusku u životu – kasirke i dostavljači, vozači i pekari, đubretari, seljaci, prodavci… Ti otmeni i dostojanstveni ljudi se ne bune i rade svoj posao, dok svoj život izlažu bolesti i smrti.

Vlada, kako se i moglo pretpostaviti, donosi zakone koji ograničavaju slobode. Zbog toga pozivaju na nacionalno ujedinjenje, dok su se glasnogovornici opozicije, izgleda, zatvorili u svoje vikendice gde lagodno žive. Što se mene tiče, nastavljam da radim kao i do sada. Posao filozofa, po definiciji, podrazumeva i dosta sedenja. Ipak, sad sedim više nego ranije…

Kakav savet biste, u ovoj situaciji, mogli da podelite sa vašim srpskim čitaocima?
Treba uvek biti zaokupljen nečim, raditi, delovati tako da naša volja nikad ne bude bez cilja – jer to je definicija dosade kod Šopenhauera. Učiti strani jezik, pisati ljudima koje volimo govoreći im da ih volimo, upustiti se u svet koji ne poznajemo – u antičku filozofiju, nemačku operu, italijanski film… A tih svetova je mnogo!

 

Autor Neda Valčić Lazović

 

Naslovna fotografija: AFP

 

Izvor RTS, 29. mart 2020.