M. Bećković: Na kraju će svi biti na gubitku, a Bil Gejts na dobitku

Pitam se kako preko noći jedan virus sruši svet bez granica, ukine ljudska prava, zaustavi slobodan protok roba, ljudi i ideja…

Jedan od naših najvećih pesnika, akademik Matija Bećković, u ovom vremenu u kome je kao u njegovom stihu – „sve što niko ne pamti”, u situaciji izolacije, kada nema propalih dana, poput onih kada je zbog izlaska iz kuće morao da prekine ono što radi, ne stiže sve, a plaši se da više neće imati izgovor „nemam vremena”.

Vi ste od onih sve mlađih, pa pamtite li ovako nešto?
Sad je sve što niko ne pamti – stih je iz moje pesme Ovo i ono. Postoji opasnost i da se zaboravi i da se ponovi.

Kako biste definisali ovo vreme, u kome se čitav svet suočava i bori protiv koronavirusa?
Ovo je vreme izašlo iz zgloba. Sad se i glob vratio u zglob. Svako će o njemu svedočiti na svoj način.

Ovo iznuđeno slobodno vreme – odnosno samoizolacija, da li vam je pružila mogućnost da radite nešto za šta nikada niste nalazili vremena, ili možda pomoglo nečemu da se vratite?
Uvek mi je propadao onaj dan u kojem sam morao da prekinem ono što radim i zbog nečeg izađem u grad. Neverovatno je da ni u izolaciji ne stižem sve. Ako ovo duže potraje, nadam se da ću konačno imati dovoljno vremena. Prve nedelje ne obećavaju. Da su me svojevremeno poslušali kad sam predlagao da se penzionerima zabrani korišćenje javnog saobraćaja, sad ne bi morali da zabranjuju i javno i saobraćaj.

Da li ste ovih dana spektakularno funkcionalan pesnik, ili ponajpre teskobom možete opisati svoj dan?
Više neću imati izgovor za stvari od kojih bežim, u stilu „nemam vremena“. Kažu da vreme najbrže prolazi u zatvoru i da zato ljudi mogu da izdrže i doživotnu robiju. Ima i onih koji se toliko naviknu na tamnicu da više nikog nemaju na slobodi, pa i pošto ih puste mole da ih prime nazad.

Naši razgovori, nema sumnje, zbog straha od koronavirusa, sve manje su na nivou SMS-a i znakovnog pisma. Počeli smo da razgovaramo. Mislite li da se napokon i čujemo?
Vi imate sreće ako je tako. Ja se osećam kao di-džej. Ne mogu da postignem remiks između Vajbera, Tvitera, Votsapa i Mesindžera… Na kraju će svi biti na gubitku, a Bil Gejts na dobitku.

Ko vas sve zove i o čemu žele da pričaju sa vama ovih dana?
Najviše iz Crne Gore. Mame me da dođem. Kad može korona mogu i ja.

Čini li vam se da je reč solidarnost doživela svoju renesansu?
Nažalost, to se ne vidi sa mog balkona. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da mi telefon ispadne iz ruke. Pitam se kako preko noći jedan virus sruši svet bez granica, ukine ljudska prava, zaustavi slobodan protok roba, ljudi i ideja…

Šta čitate tokom izolacije, ima li nešto što vam posebno prija? Šta je vaša preporuka za čitanje?
Čitam ono što su neki drugi stvorili u izolaciji: Šekspir u karantinu, Servantes u zatvoru, Dante u izgnanstvu, Dostojevski u progonstvu, Crnjanski u emigraciji…

 

Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE 

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor RTS/Iskra, 31. mart 2020.

Pratite nas na YouTube-u