Мучне сцене у Њујорку, хоће ли САД избећи сценарио од 100.000 мртвих? (ФОТО, ВИДЕО)

Тела у камионе-хладњаче већ данима убацују виљушкарима, рекли су надлежни и прецизирали да ће сваки од 85 камиона примати 40 тела

У САД тренутно, како говоре званични подаци, коронавирусом заражено је 163.429 лица, број умрлих је надмашио 3.000, а по броју инфицираних на првом месту је држава са више од 66.000 заражених и умрлих 1.243, где је данас током шест паклених сати – на мање од три минута умирао један човек. Степен умирања је и разлог што су тела преминулих у становима остајала и 24 сата, пре него што би их надлежни однели, па је зато у Велику јабуку, епицентар пандемије, послато и 85 хладњача за смештање тела.

Тела у камионе хладњаче већ данима убацују виљушкарима, рекли су надлежни и прецизирали да ће сваки од 85 камиона, које ће обезбедити ФЕМА – Федерална агенција за управљање у ванредним стањима, примати 40 тела, а што ће капацитете града у мртвачницама повећати са 3.500 на 7.000. Тела ће бити складиштена и у чувеном Медисон сквер гардену, вишенаменској дворани која је била мека кошарке, и у којој су наступале бројне светски познате звезде а на пример Ерик Клептон је у њој прославио 70 рођендан.

Очекује се да ће у град стићи и војници који ће помагати у мртвачницама и при сахрањивању. Град је набавио још 45 хладњача, јер су потребе огромне, пре избијања вируса корона том граду са 8,7 милиона становника било је довољно 900 места у мртвачницама. Медији преносе и да се у просеку између 12 и 14 сати чека да када неко умре код куће или ван болнице дођу по тело.

Без обзира на овако тешку ситуацију, што се вирус шири као пожар, у Њујорку гужве не престају, социјална дистанца се крши на сваком ћошку, и када мора, као у метроу, и када не мора, а једна од таквих слика виђена је данас на Менхетну, када је у луку упловио Конфорт – војна болница са 1.000 кревета и 12 операционих сала и 1.200 људи који раде на њој. Људи су се гурали, скоро па и пењали једни другима на леђа да би кроз ограду направили слику брода који треба да помаже људима којима је помоћ неопходна, а нису оболели од вируса корона.

Медицинска радница гледа кроз шатор постављен испред једне од њујоршких болница за тестирање на COVID-19, 28. март 2020. (Фото: AP Photo/Kathy Willens)
Медицинска радница гледа кроз шатор постављен испред једне од њујоршких болница за тестирање на COVID-19, 28. март 2020. (Фото: AP Photo/Kathy Willens)

Гужва је била толико велика, нико се није обазирао на COVID-19 на запрећену казну од 500 долара, па је градоначелник Бил де Блазио , када је видео слике на Твитеру, издао наређење полицији да хитно разбије окупљену масу. Званичници Њујорка очекују да ће Дан Д бити 5. април, 35 дана након што су имали нултог пацијента.

 

Извор Танјуг/Вечерње новости, 31. март 2020.

 

МОЖЕ ЛИ СЕ АМЕРИКА ИЗБОРИТИ СА КОРОНОМ?
У Сједињеним Америчким Државама вирусом корона је заражено више од 145.000 људи, а преминуло је око 2.600 Американаца. Водећи здравствени радници предвиђају да би епидемија могла да потраје можда чак и до јесени, као и да би број преминулих у Америци могао да достигне између сто и две стотине хиљада људи.

Најтежа ситуација је у држави Њујорк, где је оболело више од 33.000 особа, а преминуло је више од 786 људи. Стварају се и нова жаришта вируса, попут Луизијане, где је 4.000 људи заражено, а преминула је 151 особа. Најкритичнији град у тој држави је Њу Орлеанс, у ком је корона однела 73 живота, а додатну бојазан изазива то што су градске власти саопштиле да од следеће недеље неће имати довољно респиратора за оболеле.

КОРОНА ХАРА АМЕРИКОМ
Читаве Сједињене Државе тренутно се суочавају са несташицом медицинске опреме (маски, рукавица, дезинфекционих средстава) и респиратора. Мере заштите од епидемије зависе од државе до државе, због различитог развоја ситуације. Док корона односи више од сто живота дневно у урбаним срединама, оне руралне, попут Северне и Јужне Дакоте и Ајдаха, немају велики број оболелих ни преминулих. Али, та подручја имају велику ману – слаб здравствени ситем. У случају да тамо дође до епидемије, број умрлих ће убрзано расти.

Гувернер Мериленда Лери Хоган, донео је уредбу по којој ће сви запослени у државној служби остати у својим кућама. Тај потез препоручио је и приватним компанијама, а грађанима је саветовао да излазе само ако је то баш неопходно – до продавнице или апотеке. По речима дописника РТС из Вашингтона Ненада Зафировића, америчке радње снабдевене су „шаролико“ – ширина и дубина асортимана зависи од продавнице до продавнице, а у набавку најбоље ићи када се отворе, између 6.00 и 6.30 ујутру.

НЕМА ЗАБРАНЕ КРЕТАЊА
Зафировић додаје да су становници Мериленда ситуацију схватили озбиљно и да се у Вашингтону понашају одговорно, али добар део заслуга за то приписује чињеници да су сви ресторани, барови, фризерски салони и други услужни објекти – затворени. „Ни у једној америчкој држави није ограничено, односно, забрањено кретање. Гувернери саветују грађане да остану код својих кућа. Ако имате 65 година или више, ви можете да изађете, али оно што можете чути из минута у минут на свим телевизијским каналима је – људи, останите код куће“, сведочи Зафировић.

Празна Пета авенија у Њујорку због пандемије коронавируса (Фото: AP Photo/Evan Agostini)
Празна Пета авенија у Њујорку због пандемије коронавируса (Фото: AP Photo/Evan Agostini)

Упркос томе, на улицама се могу срести старији брачни парови, људи који су извели љубимце у шетњу и они који џогирају, али, по речима нашег саговорника, све више њих носе маске и рукавице и поштује препоручену социјалну дистанцу, чију је примену амерички председник Доналд Трамп продужио до краја априла, упркос ранијим наводима да ће бити укинута до католичког Ускрса.

ВИРУС САПЛИЋЕ ТРАМПА У ПРЕДСЕДНИЧКОЈ ТРЦИ
„Председник Трамп је, као што сви знамо, потпуно атипичан. Када је говорио да жели да се све заврши до католичког Ускрса, да цркве буду пуне, да се одрже мисе, он је размишљао као бизнисмен, као привредник. Једноставно, тада, вероватно, није могао да сагледа озбиљност ове пандемије. Јако је важно то што је послушао савете струке, пре свега Ентонија Фаучија“, образлаже саговорник Спутњика. Фаучи је раније упозоравао Трампа да би епидемија у САД могла да доведе до катастрофалних последица.

С обзиром да је у САД изборна година и да Трампов ослонац у председничкој трци не почива на спољној политици, већ на јакој унутрашњој економији (по последњим истраживањима, стопа незапослености у САД била је 3.6 одсто, што је чини најнижом у последњих 40 година), продужавање заштитних мера за њега је био ризичан потез. Он је, ипак, прихватио савете стручњака и продужио препоруку социјалног дистанцирања, због које је много људи остало без посла, јер не могу да раде од куће. У последњих десетак дана, више од 4.000.000 Американаца аплицирало је за социјалну помоћ.

СТАНОВНИЦИМА САД – ПО 1.200 ДОЛАРА
„Оно што ће помоћи, и што је помогло, то је берза, која се након месец дана катастрофе и, практично, доласка на ниво из 1931. године, подигла, управо због пакета стимуланса, који је конгрес усвојио, а председник Трамп потписао. Ради се о два билиона долара, а део колача ће добити и сваки пунолетни становник Америке – по 1.200 долара. Оно што је много важније, помоћ ће добити и авио-компаније и велике корпорације, али у виду кредита, који ће оне, евентуално, морати да врате“, истакао је Зафировић.

Једнократна помоћ од 1.200 долара по пореском обвезнику, биће исплаћена под условом да је годишња зарада обвезника мања од 155.000 долара годишње, односно, већини америчког становништва. Како је најављено, дистрибуција једнократне помоћи требало би да почне шестог априла, а да се заврши 15. маја.

Празне улице Њујорка због вируса COVID-19, 29. март 2020. (Фото: REUTERS/Jeenah Moon)
Празне улице Њујорка због вируса COVID-19, 29. март 2020. (Фото: REUTERS/Jeenah Moon)

Додатну помоћ добиће и они који су остали без посла и аплицирали за социјални програм. Њима ће у наредна три месеца, уз обавезну социјалну помоћ, бити дато по 600 долара месечно. Зафировић истиче и да је пријављивање пореза одложено са 15. априла на 15. јул, како би се грађанима изашло у сусрет и избегао сценарио „држава дала – држава узела“.

Он додаје и да менаџери стамбених зграда добијају позиве од станара који због губитка посла не могу да плате кирију. Они, ипак, неће остати без крова над главом, јер је принудно исељавање из стана забрањено докле год су мере донесене због пандемије на снази. Осим за авио-компаније и велике корпорације, напори ће бити уложени и да се из хазардног утицаја вируса извуку и хотели и ресторани, који су, по речима нашег саговорника – на ивици пропасти.

 

Више о вирусу COVID-19 прочитајте ОВДЕ.

 

Аутор Стефан Ђурић

 

Насловна фотографија: EPA/JUSTIN LANE

 

Извор Спутњик, 31. март 2020.