Pripreme za mirovnu konferenciju

Između SAD, Kine i Rusije u dogledno vreme neizbežan je mirovni sporazum koji će preurediti njihove periferije i uspostaviti novu organizaciju sveta

Savremenu krizu odnosa velikih sila prate tri rasprave. Ideološka se vodi između liberala (vladajuća grupa) i konzervativaca i komunista koji nastoje da povrate raniji uticaj i moć. Druga se tiče uspostavljanja novih interesnih sfera: SAD, Rusije, Kine, Indije, Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Treća se odnosi na regionalna pitanja – Bliski istok (Sirija, Turska, Kurdistan), Korejsko poluostrvo, Balkan i dr. Sve tri rasprave se prepliću i po svemu sudeći završiće se mirovnom konferencijom na kojoj će biti uspostavljena nova organizacija sveta i utvrđena ekonomska paradigma.[1] Kontakti između velikih sila i njihovi potezi na polju unutrašnje politike ukazuju na ubrzanje procesa transformacije sveta.[2] Iako svaki od učesnika ima svoj plan, još uvek je neizvesno kako će svet izgledati na kraju treće decenije HHI stoleća.[3]

Rasprave o ideološkim pitanjima, interesnim sferama i regionalnim odnosima žustro se vode između elitnih grupa velikih sila. Američki konzervativci (Trampov pokret) pokušavaju da pokrenu novi ciklus tehnoloških inovacija u SAD. Kremaljska elita projektom Evroazije nastavlja poslove Rusije Romanova i SSSR-a. Kineski projekat prvenstveno je okrenut usavršavanju sadašnjeg ekonomskog modela i prilagođavanju novim međunarodnim okolnostima. U tekućoj fazi globalnog sukoba, Trampov pokret je protiv kineskih prilagođavanja liberalnog kapitalizma i projekta Evroazije, Kina je protiv protekcionizma i nacionalnih ekonomija, Kremlj je protiv atlantizma i unipolarizma.

AMERIČKA PERESTROJKA
Američka i britanska imperija više stoleća negovale su kolonijalni način razmišljanja i utkivale ga u politiku, socijalni život i kulturu (nauku, film, modu, ekonomiju, tehniku, običaje). Ali slom liberalnog ekonomskog poretka prinudio je SAD na smanjenje imperijalnih troškova i to sužavanjem obaveza prema udaljenim, zavisnim zemljama. Otuda bi već sutra niz nacija i država mogao da završi kao biomasa potrebna za stvaranje novih ekonomskih i vojno-političkih celina.

Trampov pokret izašao je na svetsku scenu u ime konzervativnih krugova američke elite i započeo uspostavljanje nove svetske podele rada i sfera uticaja. Nova organizacija američkih geopolitičkih aktiva postaje predmet nagađanja i javnih analiza. Razmatra se povlačenje trupa iz zapadne Afrike (čak potpuno) radi koncentrisanja snaga na borbu protiv Kine i Rusije.[4] Neizvesna je pozicija SAD i u drugim delovima sveta, poput Korejskog poluostrva i Turske.[5] Ima glasina o odlasku američke vojske sa Balkana.[6] Međutim, sveobuhvatnom i dalekosežnom pregrupisavanju američkih trupa suprotstavljaju se globalistički krugovi, zasad uspešno.[7]

S. Benon, propagandista i bivši sekretar za nacionalnu bezbednost SAD, bliže skicira postulate pokreta koji predvodi Tramp: zaštita porodičnih vrednosti, uvažavanje Vestfalskog sistema i nacionalnog suvereniteta i spuštanje na niži nivo političkog odlučivanje (povratak vlasti narodu).[8] Američke globaliste, Volstrit i Silikonsku dolinu, precizno smešta u objedinjenu partiju Davosa.[9] Pored toga, Kinu označava kao nastavljača globalizacije i saradnika stranke finansijskih globalista nezadovoljan idejom predsednika Sija izrečenom u Davosu 2017. o produžetku globalizacije.[10]

S obzirom na sve izraženiju rusofobiju na zapadu, Benonov predlog o objedinjavanju judeo-hrišćanskog sveta (u njega uvrštava i Rusiju) verovatno je preuranjen.[11] Većina iz američke i britanske elite Rusiju smatra parijom a Kinu konkurentom, koji je jači od Rusije ali slabiji od SAD.[12] Pronicljivi atlantisti podozrevaju da je savremena Rusija njihov istinski ideološki protivnik jer može da iznedri novi globalni projekat prihvatljiv značajnom delu sveta.

Mada je započeo velike reforme Tramp ne dovodi u pitanje postojeću američku elitu. U više navrata je izjavljivao da SAD pod njegovom vlašću neće biti socijalistička (komunistička) zemlja.[13] Uprkos tome, veći deo američke finansijske elite uznemiren je nadolazećim promenama i otvoreno poziva na svrgavanje Trampa.[14] O dubini sukoba elita u SAD govore i ostrašćene izjave članova američke akademske javnosti koji Trampa nazivaju teroristom i traže istrebljenje pristalica njegovog pokreta.[15] Posebno opasna pojava u američkom društvu jeste mržnja uperena protiv tzv. belih suprematista.[16] Omalovažavanje američkih belaca (Trampovih glasača) i povezivanje bolje budućnosti Amerike s njihovim izumiranjem produbljuje jaz između različitih rasa i ideoloških tabora.[17]

Donald Tramp pozdravlja svoje pristalice na mitingu u Pensilvaniji, maj 2019. (Foto: Drew Angerer/Getty Images)
Donald Tramp pozdravlja svoje pristalice na mitingu u Pensilvaniji, maj 2019. (Foto: Drew Angerer/Getty Images)

Pojedini članovi više klase otvoreno govore o građanskom ratu u SAD.[18] I sam američki predsednik prenosio je prognoze o sukobima u slučaju da bude opozvan.[19] Danas je teško predvideti razvoj socijalnih i političkih procesa u SAD u narednih 10 godina, a još teže njihov ishod. Ali valja imati u vidu da je za nekoliko decenija „kraja istorije“ (F. Fukujama) stasalo 30-40 generacija američkih i evropskih političara i diplomata usredsređenih na ekonomske teme unipolarnog sveta. Ovi stručnjaci danas čine preko 90 odsto personala vašingtonskog i briselskog aparata i rešavaju pitanja i probleme koji su rezultat dugotrajnih procesa započetih u HH stoleću. Posthladnoratovsko pokolenje političara i visokih funkcionera (EU, SAD) sticalo je iskustvo u kriznim situacijama izvan svojih teritorija. Držanje evroatlantskih elita pri razbijanju SFRJ i SSSR-a daje osnov za pretpostavku da Evroameriku čeka razdoblje ekonomskog pada i političke nestabilnosti.

RESET SOVJETSKOG NASLEĐA
Nakon raspada SSSR-a, Rusija je teritorijalno vraćena nekoliko stoleća unazad ali sačuvano je imperijalno jezgro dovoljno za veliku politiku. Pokušaj sovjetskog rukovodstva (u drugoj polovini HH stoleća), da krene putem konvergencije sa evroatlantskim svetom završio se neuspehom i razgradnjom SSSR-a. Putinova izjava da je raspad SSSR-a najveća geopolitička katastrofa veka te da bi je sprečio da je mogao, najbolje odražava lutanja i nedoumice sovjetske i ruske elite.[20] A njegova ocena Lenjinovih ideja o svetskoj revoluciji i uređenju SSSR-a (postavljanju granica republika i autonomija protiv kojih je bio Staljin) ukazuje na pravce delovanja elite buduće evroazijske imperije.[21]

Nakon 1999. na ruševinama SSSR-a započela je izgradnja novog modela države i društva i to uz pomoć personala raspoređenog u vreme Gorbačova i Jeljcina. Glavninu ruske elite čine ekonomski reformatori upodobljeni liberalnoj ekonomiji. Drugi deo elite su obnovljene vojne i bezbednosne strukture (silovici) ideološki usklađene s vojnim doktrinama SSSR-a, odnedavno i RF. Današnji nosioci moći u Rusiji (silovici i liberali) nejednakog su učinka. Vojni vrh beleži uspehe i podiže tehnološki nivo industrije naoružanja i borbenu gotovost armije što se videlo prilikom preuzimanja Krima (2014), za vreme operacije u Siriji (2015) i u Venecueli (2019). Istovremeno, grupa koja upravlja privredom nije uspela da načini prodore i inovacije. Sa zaoštravanjem sukoba elitnih klubova u SAD i EU liberalna grupa u Moskvi sve više je pod pritiskom.[22] Vreme ručnog upravljanja imperijalnom mašinerijom ističe.

S početka je svetska javnost raspad SSSR-a tumačila kao neminovan ishod krize u koji je zapala boljševička imperija. Ipak, planovi kremaljske elite menjani su u hodu tako da je u jednom momentu načinjen skok s perestrojke na izgradnju temelja novog Carstva. Raspad SSSR-a dao je neobičnu priliku novom pokolenju političara u Moskvi da zaigraju na pobedu. Osim što je pretrpela gubitke, Rusija se oslobodila budžetskih tereta, prvenstveno izdvajanja za poljoprivredu (Ukrajina) i socijalnu pomoć (srednja Azija i Zakavkazje).[23] Ukrajina je u SSSR-u bila važan izvor radne snage, ljudstva za oružane snage i stručnjaka za državnu upravu i najviša politička mesta. Međutim, pojava nuklearnog i raketnog oružja umanjila je značaj ovog prostora kao potpore ruske vojne sile.[24]

Pošto je započeo imperijalno prestrojavanje Kremlj je na Minhenskoj konferenciji 2007. zatražio mesto za pregovaračkim stolom i izazvao čuđenje atlantske elite. Nemuštim jezikom mu je bez oklevanja poručeno: „Mi Vas ne smatramo ravnopravnim pregovaračem jer ste svoje mesto izgubili 1917. Ali ako baš želite, javite se za pedeset godina. Razmislićemo o Vašem članstvu. Uzgred znajte i ovo: niko od nas nije za stolom kraće od jednog stoleća a mnogi su ovde stolećima.“ U Kremlju nisu bili zadovoljni odgovorom te su nastavili sa vojnim pripremama i osmišljavanjem novog imperijalnog mehanizma. Nije ni čudo što su u Moskvi s početka vešto prikrivali razmere preduzetih vojnih reformi.[25] Nakon učvršćivanja vojne moći ruske vojske oprezni atlantisti uvideli su značaj dogovora Amerike s Rusijom.[26]

 Predsednik Rusije Vladimir Putin se rukuje sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom tokom sastanka sa predstavnicima vojske, Soči, 24. novembar 2014. (Foto: Alexei Druzhinin/RIA Novosti/Kremlin/Reuters)
Predsednik Rusije Vladimir Putin se rukuje sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom tokom sastanka sa predstavnicima vojske, Soči, 24. novembar 2014. (Foto: Alexei Druzhinin/RIA Novosti/Kremlin/Reuters)

Treće prilagođavanje Rusije (Ruska imperija; SSSR) odigrava se za mandata Jeljcina i Putina. Nova kremaljska elita koja je izašla na svetsku scenu u poslednjih nekoliko godina, za razliku od kraljice Elizabete i Trampa, sve je prihvatljivija ostatku sveta. Kapitalističkim konzervativcima jer poštuje privatnu svojinu, ateistima jer ne tera ljude u crkvu (partiju), diktatorima jer poštuje suverenost i sporazume, narodu jer ne osniva radne logore a verujućim jer uvažava crkvu i sveštenstvo. Jednom rečju sa njom se može pregovarati i postići dogovor. Ako gospodari Kremlja budu imali snage, strpljenja i sreće, već za deceniju Evroazija će započeti nov život, različit od onog kog je vodila do raspada SSSR-a.

KINESKI MODEL
Kina tradicionalno vodi uravnoteženu i opreznu spoljnu politiku. Kineska elita rukovođena nastojanjem da prevaziđe tehnološki zaostatak za razvijenim zemljama sklona je eklekticizmu i prilagođavanju međunarodnim prilikama. Posebne zasluge za ekonomski uzlet zemlje ima Komunistička partija Kine (KPK). Uspon i dolazak na vlast KPK nije rezultat revolucije (kao u Rusiji) već teškog građanskog rata. Komunistička partija Kine osnovana je 1921. uz pomoć Kominterne i bila je pretežno partija seljaka. Njena ideologija izrasla je iz borbe za oslobođenje od japanske okupacije, korumpiranog činovništva i vladajuće političke elite a ne složenih teorijskih razmatranja klasika marksizma.

SSSR je priznao Narodnu Republiku Kinu i sklopio s njom dogovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći. Uz podršku SSSR-a Kina je dobila stalno mesto u Savetu bezbednosti UN i počela da razvija nuklearni program. Za razliku od SSSR-a, kolektivizaciju sela sprovela je bez razornih posledica. Ali već 1960. došlo je do razlaza između Moskve i Pekinga. U jeku hladnog rata, rukovođena svojim poimanjem svetske ravnoteže moći, Kina je započela otvaranje prema SAD. Uzdigla je svoju ekonomiju preuzimanjem zapadnih tehnologija i prebacivanjem na kinesko tle fabrika iz SAD i Evrope. Kroz dve decenije, Kina je postala svetska radionica. Uspon kineske ekonomije nije ometao Hladni rat niti je Peking bio pod teretom izdržavanja „prijateljskih“ režima širom sveta kao što behu Vašington i Moskva. Zahvaljujući povoljnim međunarodnim prilikama KPK je krajem HH stoleća lakše podnela slom komunizma od drugih komunističkih partija, ojačala je i postala oslonac nacionalne politike.

Nestanak SSSR-a (posebno očekivani brzi raspad RF), podstakao je tumačenje međunarodnih odnosa jezikom ekonomije i jačanja položaja Kine. Dok je imala nesmetan pristup američkom tržištu, Kina se držala nacionalnog plana: rešavala je brojna unutrašnja pitanja i podizala društvo i privredu na novi tehnološki nivo. Najmnogoljudnija država gradila je svoj kosmos i nije isticala univerzalističke ciljeve niti je razmatrala zajedničke planove s drugim narodima. Kina, budući kolosalna nacionalna država, u HIH i HH stoleću nije se bavila preuređenjem sveta te atlantisti nisu širili sinofobiju kao što su raspirivali (i raspiruju) rusofobiju. Iskustvo afričkih zemalja u kojima je Kina bila aktivni investitor u proteklih nekoliko decenija ide u prilog stanovištu da do skora središna država nije imala globalni plan već snažno opredeljenje da učvrsti svoju ekonomiju i armiju.

Trampovo jednostrano napuštanje dogovora sklopljenog pre skoro pet decenija između Vašingtona i Pekinga, primorava kinesku elitu da ubrzano uspostavi svoj razvojni model. Kisindžer, arhitekta velikog dogovora SAD i Kine, još u vreme pregovora s Kinezima predviđao je da će kroz nekoliko decenija američka politika saradnje s Pekingom biti zamenjena zbližavanjem s Rusijom. Upravo je Trampov pokret nosilac nove politike prema Kini i Rusiji. U suštini, Tramp trgovinskim ratom protiv Kine ruši liberalni ekonomski poredak i obeshrabruje globalističke planove kineske elite.

Brz razvoj i saradnja sa zapadnim kapitalističkim svetom imao je i negativan uticaj na kinesko društvo. Ubrzano je raslojavanje stanovništva i regiona, raširen je konzumerizam (potreban da podstakne proizvodnju), proširila se korupcija, nagomilani su tzv. „loši dugovi“ lokalnih vlasti i državnih preduzeća i sl. Novonastale okolnosti primorale su kineski vrh da sprovede preraspodelu resursa između regiona i unutar elite. Istovremeno rukovodstvo želi da sačuva socijalni dogovor između KPK i naroda zasnovan na razmeni rasta životnog standarda za lojalnost. Pedesetogodišnja ekonomska saradnja s Pekingom, Vašingtonu olakšava podsticanje nezadovoljstva Ujgura i Kineza u Hongkongu protiv centralne vlasti.

Predsednik Kine Si Đinping drži govor na otvaranju 19. Kongresa Komunističke partije Kine u Velikoj sali naroda, Peking, 18. oktobar 2017. (Foto: Andy Wong/Associated Press)
Predsednik Kine Si Đinping drži govor na otvaranju 19. Kongresa Komunističke partije Kine u Velikoj sali naroda, Peking, 18. oktobar 2017. (Foto: Andy Wong/Associated Press)

Osim što vodi carinski rat, Vašington zahteva da se kineski nuklearni potencijal uključi u buduće sporazume o naoružanju.[27] Da u kineskom vrhu pažljivo procenjuju postojeće procese svedoči činjenica da je uoči drugog izbora Si Đinpinga za predsednika Kine (2018.) promenjen ustav zemlje i ukinuto ograničenje izbora predsednika na dva mandata.[28] Ove promene Siju omogućavaju da ostane doživotno na čelu Kine a zemlji da izbegne sukobe vladajućih klanova za prevlast u razdoblju promena svetskog poretka.

Mnogobrojni izazovi s kojima se suočava Kina navode je na iznalaženje inovacija u različitim oblastima života. Razvija i primenjuje veštačku inteligenciju, tehnologije za video nadzor ljudi, analizu velikih baza podataka i sl. Poslednjih godina u Kini se isprobava tzv. sistem socijalnih kredita radi kontrole domaćeg stanovništva i kriznih regiona u zemlji.[29] Ova socijalna tehnologija beleži uspešnu primenu, odgovara kineskom kulturnom obrascu i ne izaziva odbijanje i protivljenje stanovništva. Međutim, evroatlantski svet burno reaguje i tvrdi da Kina želi da uz pomoć visokih tehnologija menja susede i čitav svet kineskim metodama upravljanja, zasnovanim na tradicionalnim konfucijanskim vrednostima.[30]

Kineska civilizacija u stara vremena privlačila je susede velikim kulturnim i privrednim dostignućima a danas ima svoje institute imena Konfucija širom sveta (u preko 100 zemalja). Da bi uspešno rešavala bezbednosna i spoljnopolitička pitanja Kina gradi globalni ekosistem digitalnog upravljanja u koji će sve više biti uključena i veštačka inteligencija. Ne uzdržava se ni od primene različitih tehnika obeshrabrivanja takmaca i neprijatelja preuveličavanjem pokazatelja moći, broja stanovnika i sl.[31]

Pri analizi kineske politike prema ostatku sveta (i straha od nje) svagda je umesno imati u vidu da je slika savremene Kine nastala prvenstveno na temelju evroatlantskih izvora. Pojedini analitičari su mišljenje da je „Kina protivnik sa kakvim se zapad dosad nije suočio“, za razliku od Rusije koja nije ozbiljna opasnost, budući da je demografski i ekonomski slaba.[32] Nije zgoreg prisetiti da je slika cvetajućeg Japana (pre tri decenije) raširena u zapadnim glasilima, zaboravljena posle duge japanske recesije i tehnogene katastrofe u Fukušimi. Isticanje snage Kine i njene navodne ekonomske dominacije od atlantističkih analitičara ponajpre je izraz perfidne sinofobije.

*****

Posle prestanka važenja jaltskog političkog dogovora (pad Berlinskog zida 1991.) i raspada ekonomskog sporazuma u Breton Vudsu (berzanski slom 2008.) nastao je geopolitički vakum. Budući da nije bio moguć dogovor zainteresovanih strana o novom uređenju sveta u međunarodnim organizacijama (UN, MMF, STO, G7, G20) a ni u klubovima zatvorenog tipa (Bilderberg grupa, Rimski klub, Trilaterala i dr.) sukobi su nastavljeni. Između tri velike sile u dogledno vreme neizbežan je mirovni sporazum, potom i preuređenje njihove periferije. Ipak, pre samog mirovnog sporazuma, sve tri sile (geografski prepoznatljive) ponaosob će morati da razreše svoj odnos sa četvrtim, skoro nevidljivim, učesnikom hibridnog rata, liberalnom frondom čiji je neskriven zastupnik mladi novac Volstrita. Liberali deluju mrežno te ih je nemoguće povezati sa određenim krajem sveta već jedino sa institucijama starog ekonomskog poretka.

Biznismen ide u smeru ka Njujorškoj berzi na Volstritu, 23. oktobar 2018. (Foto: Spencer Platt/Getty Images)
Biznismen ide u smeru ka Njujorškoj berzi na Volstritu, 23. oktobar 2018. (Foto: Spencer Platt/Getty Images)

Tekuća pandemija izazvana virusom korona na upečatljiv način je potvrdila snagu liberalne fronde koja neočekivanom snagom raspaljuje hibridni rat. Do kraja ove godine možemo očekivati barem još jedno podizanje uloga svih učesnika. Čim sukobi uđu u završnicu vreme se ubrzava, a događaji zgušnjavaju. Ko se danas uopšte seća ubistva iranskog generala Kasema Solejmanija prvih dana 2020.?

 

Slavoljub S. Lekić je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor je više univerzitetskih udžbenika iz oblasti poljoprivrede i stručnih i naučnih članaka iz oblasti semenarstva, geopolitike i geopolitike hrane. Ekskluzivno za Novi Standard.

________________________________________________________________________________

UPUTNICE:
[1] Dalio, R. 2019. Paradigm Shifts. LinkedIn, July 17, 2019. Autor je poznati investitor i osnivač investicione firme Bridžvoter koja upravlja imovinom od oko 150 milijardi dolara.
[2] Sastanak Putina i Trampa u Helsinkiju 2018, carinski rat SAD-Kina, dugi telefonski razgovor između Putina i Trampa, 3. maja 2019, Putinova majska poseta Pekingu 2019, sastanak G20 u junu 2019, ostavka Medvedevljeve vlade u januaru 2020. i ustavna reforma RF te Putinov predlog (januar 2020.) da stalne članice Saveta bezbednosti UN-a razmotre važne teme današnjice.
[3] Sekretar saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev u tekstu: „Bezbednost Rusije u savremenom svetu“ dao je četiri scenarija budućih međunarodnih odnosa: prvi je prelaz na policentrični poredak sveta; drugi je nastavak nastojanja SAD da sačuva svoju dominaciju; treći je uspostavljanje bipolarnog modela uređenja sveta i četvrti je pojačavanje procesa regionalizacije. Videti: Rossiйskaя gazeta – Federalьnый vыpusk № 254(8012).
[4] Cooper, H., Gibbons-Neff, T., Savage, C., Schmitt, E. 2019. Pentagon Eyes Africa Drawdown as First Step in Global Troop Shift, Dec. 24, 2019. The New York Times
[5] Popović, N. 2019. Kraj tursko-američkog savezništva: Vašington razmatra povlačenje svih 50 nuklearki iz Indžirlika, Sputnjik, 16. oktobar 2019.
[6] Popović, N. 2019. Fantastični scenario o izlasku SAD iz NATO-a „preko Balkana“, Sputnjik, 14. oktobar 2019. Američki zvaničnici sve češće se oglašavaju po pitanju povlačenja trupa sa prostora Srbije (Kosova). Videti na primer tvitove senatora Renda Pola i Dejvida Perdjua.
[7] Patrik Bjukenen u svom članku se pita: Hoće li Tramp uspeti da povuče SAD sa Bliskog istoka? Novi Standard, 09. oktobar 2019.
[8] Bannon, S .K. 2019. We screwed up people who had respected the rules of the game all their lives. Le Figaro Magazine, Interview, April 11, 2019. Preuzeto sa Citizens of the American Republic.
[9] Bannon, S. K. 2019. Isto.
[10] Bannon, S. K. 2019. Isto.
[11] Kina je pretnja Zapadu, a ne Rusija, Politika, 26. mart 2019.
[12] Dobbins, J., Shatz, H. J., Wyne, A. 2018. Russia Is a Rogue, Not a Peer; China Is a Peer, Not a Rogue. Different Challenges, Different Responses. October 2018. PE-310-A RAND corporation.
[13] Videti Trampovu poruku na Tviteru:  We will never be a Socialist or Communist Country. IF YOU ARE NOT HAPPY HERE, YOU CAN LEAVE! It is your choice, and your choice alone. This is about love for America. Certain people HATE our Country… 15. jul 2019. Slične poruke upućuje i senator Rend Pol, videti na Tviteru 28. novembar 2019.
[14] Cohan, W. 2019. Only the Fed Can Save Us. The New York Times Company, Aug. 31, 2019.
[15] Tako profesor Kalifornijskog univerziteta Reza Aslan poziva na istrebljenje Trampovaca. Izvor Tviter.
[16] We Have a White Nationalist Terrorist Problem. By The Editorial Board, Aug. 4, 2019 The New York Times
[17] Videti izjave Majkla Mura pune netrpeljivosti prema američkim belcima: Michael Moore: “White People Are Not Good People…You Should Be Afraid Of Them”. Zero Hedge, 27. decembar 2019.
[18] Videti izjavu državnog tužioca SAD Vilijama Bara: EXCLUSIVE: AG Bill Barr goes one-on-one with Martha MacCallum. Fox news, Dec 19, 2019.  i ocenu ekscentričnog američko-britanskog magnata Džona Mekafija: McAfee Offers Latest Advice For Coming Civil War: “Arm Yourselves To The Fu*king Teeth” Zero Hedge, 9. avgust 2019.
[19] Videti Tviter nalog predsednika SAD Donalda Trampa 30. septembar 2019.
[20] Putin: Da sam mogao, sprečio bih raspad SSSR-a, RTS/FoNet/Tanjug, 2. mart 2018.
[21] Videti izjavu: Putin: Lenjin postavio “atomsku bombu” pod Rusiju, Moskou tajms/RTS, 22. januar 2016.
[22] Borbe klanova otkriva lišavanje slobode R. Arašukova (senator), V. Išaeva (bivši gubernator) i M. Abizova (bivši ministar) 2019. bliskih ruskom premijeru Medvedevu. Videti: Haldeй, A. 2019. Liberalьnый revanš otmenяetsя. Zavtra, 2. april 2019. ; Aleksej Uljukajev, ministar ekonomije uhapšen je 2016. RTS, 15. novembar 2016.
[23] Tezu o kontrolisanom raspadu Sojetskog Saveza navodno je izneo bivši predsednik SAD Džordž Buš (1988-1992) u razgovoru sa Sarom Meklendon (Sarah McClendon 1910-2003) juna 1992. Podrobnije: Zagadka intervью Buša-staršego o Rossii. Эks-prezident SŠA unes taйnu s soboй v mogilu.
[24] Videti pomenuti intervju Dž. Buša starijeg.
[25] Ruski general Leonid Ivašov svedoči o podozrenju zapadnih zemalja prema ruskoj vojnoj moći. Ivašov prepričava razgovor s bivšim ministrom odbrane SAD Vilijemom Perijem koga je 1999. g upitao zašto se SAD približavaju ruskim granicama i pokreću izgradnju visokopreciznog oružja u uslovima slabosti Rusije? Tom prilikom Peri je otkrio bojazan Pentagona i primetio da je SSSR od 1921. do 1941. godine napravio takav vojno-tehnološki proboj, kakav nije izveo ni jedan drugi narod u istoriji. Videti: Ivašov, L. 2018. V Nью-Йorke očenь boяtsя otstavki Medvedeva. Avrora, 12. avgust 2018.
[26] Videti: Grejem, T. 2019. Vreme je za promenu politike SAD prema Rusiji. Novi Standard, 18. novembar 19, takođe i: Beebe, G. 2019. We’re More at Risk of Nuclear War With Russia Than We Think. POLITICO, October 07, 2019.
[27] INF nuclear treaty: Trump says new pact should include China. VVS, 3 August 2019.
[28] Videti: Si Đinping jednoglasno reizabran za predsednika Kine, RTS, 17. mart 2018.
[29]  Hoffman, S. 2018. Social Credit. Technology-enhanced authoritarian control with global consequences. Policy Brief, Report No 6,  Australian Strategic Policy Institute, https://www.aspi.org.au/report/social-credit
[30] Hoffman, S. 2019. Engineering global consent: The Chinese Communist Party’s data-driven power expansion. Policy Brief, Report No 21,  Australian Strategic Policy Institute, https://www.aspi.org.au/report/engineering-global-consent-chinese-communist-partys-data-driven-power-expansion  Takođe: Kina: eksperiment sa primjernim građanima, DV, 7. januar 2018.
[31] Limonov, Э. 2019. Vsё nečestno. Zavtra, 7. mart 2019.
[32] Katić, N. 2019. Kina je protivnik sa kakvim se Zapad nikada nije suočio, 26. april 2019. Novi Standard

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Ng Han Guan/Pool

 

Izvor Novi Standard