Т. Вујић: САД и Русија праве нови нафташки поредак

Америка и Русија су одлучиле да је у овим „драматичним временима”, како их је пре неки дан описао Кремљ, време за нови глобални нафташки поредак

„Хало, Владимире, шта ћемо с нафтом?” Отприлике тим речима амерички председник Доналд Трамп обратио се руском лидеру у историјском телефонском разговору који је Вашингтон протеклог викенда иницирао с Кремљом. Америка и Русија морају да сарађују на стабилизацији урушеног светског тржишта нафте, али и у даљој борби против пандемије вируса корона, закључили су саговорници из Беле куће и Кремља у том преломном дијалогу лидера држава водећих светских произвођача нафте (без Саудијске Арабије).

У уторак је успостављена нова оперативна петро-веза Вашингтона и Москве. Наиме, након што је Трамп „пробио лед” с Путином, амерички секретар за енергетику Ден Брујет и његов руски колега Александар Новак обавили су „продуктивни разговор”, саопштила је портпаролка Министарства енергетике САД.

О чему је било речи у тој конверзацији, првој те врсте у модерним временима? По свему судећи, Америка и Русија су одлучиле да је у овим „драматичним временима”, како их је пре неки дан описао Кремљ, време за нови глобални нафташки поредак. „Секретар Брујет и министар Новак договорили су се да наставе дијалог с водећим произвођачима и купцима енергије, као и кроз форум Г-20, ради борбе с овим незабележеним ломом светске економије”, саопштило је јуче америчко Министарство енергетике.

Петро-иницијатива Вашингтона и Москве без преседана уприличена је у тренутку незапамћеног пада цене барела на светском тржишту услед комбинованог дејства осеке два кључна негативна фактора. С једне стране, свет се суочава с незапамћеном осеком тражње стратешког енергента због тренутног кочења глобалне економије, изазваног чињеницом да је око три милијарде људи под привременом забраном кретања, самим тим и привређивања, због епидемије вируса корона.

С друге стране, текуће рушење цене барела на око пет долара у Канади и нешто изнад 20 долара на светском тржишту (и „брента” и лаке тексашке нафте), подстакнуто је судбоносним разлазом Саудијске Арабије и Русије (6. марта), водећих протагониста петро-групације ОПЕК плус (24 држава петро-извозника), кад је реч о неопходним потезима у „новонасталој ситуацији”. Тадашњи одлучни став Москве да ОПЕК плус сачека до јуна с даљим смањивањем испорука нафте глобалном тржишту, Ријад је дочекао бурно. Водећа сунитска монархија најавила је, наиме, да ће од 1. априла кренути да тржиште бесомучно засипа нафтом, а да ће и пре тога купцима широм света барел нудити јефтиније од (дојучерашњих) партнера у ОПЕК-у плус.

„Онда смо од првог априла свако за себе”, упозорио је Александер Новак у Бечу почетком марта. Наиме, јуче је истекао последњи важећи договор ОПЕК плус о заједничком деловању на светском петро-тржишту, постигнут крајем 2016. године. Притисак да се нешто учини – у јеку апокалиптичних прогноза америчке инвестиционе банке „Голдман сакс” о могућем клизању цене барела ка нула долара – пред крај марта је растао на обе стране Атлантика (ниска цена нафте на дуге стазе не одговара ниједном произвођачу). А онда је Москва понудила широки кадар.

„Заједничка акција држава неопходна је за обнову (глобалне) економије. Светска економска криза била је неизбежна, будући да су глобални дугови у односу на БДП порасли са 230 одсто у време претходне кризе 2008. на данашња 323 одсто. Вирус (корона) је само подстакао кризу”, оценио је Кирил Дмитриев, шеф Државног фонда за богатство Русије. Отприлике тих дана, „Росњефт” је одлучио да се ратосиља акција у нафтној индустрији Венецуеле. Готово истовремено, „Академик Черскиј” – једини руски брод који може да заврши постављање цеви „Северног тока 2” – безбедно је, у пратњи два ратна брода балтичке флоте Москве, прошао ових дана из правца Сибира поред Рта добре наде.

Ту негде, и шеф Беле куће одлучио се за мегапетро-дипломатију. „Мислио сам да ово никада нећу изговорити, али можда би требало да имамо повећање цене нафте, зато што треба… Цена је толико ниска сада када се они (Ријад и Москва) бију као луди око тога, око дистрибуције и колико барела да пусте (на тржиште)”, изјавио је Трамп. Иза тога уследио је позив Москви из Вашингтона, који ће сада разрађивати надлежна министарства Русије и Америке, у најављеном партнерству с другим водећим произвођачима, али и кључним купцима попут Кине, Индије, Индонезије… Шта ће бити од ОПЕК-а и ОПЕК-а плус, од данас би могло да постане споредна глобална петро-тема.

 

Аутор Тања Вујић

 

Насловна фотографија: AP

 

Извор Политика, 02. април 2020.